Bila je jedna od pet članica osnivača OPEK-a.
Bolivarska Republika Venecuela leži duž karipske obale Južne Amerike. Graniči se sa Brazilom, Kolumbijom i Gvajanom. Prostire se na oko 916 hiljada kvadratnih kilometara (bez sporne teritorije Esekibo) i ima oko 33 miliona stanovnika. U glavnom gradu Karakasu živi oko četiri miliona ljudi, a španski je službeni jezik u zemlji. Venecuela je dom najvećih svetskih rezervi nafte. Osim nafte, prirodni resursi zemlje uključuju prirodni gas, rudu gvožđa, zlato, boksit, dijamante i druge minerale. Nacionalna valuta je bolivar.
Venecuela ima 304 milijarde bareladokazanih rezervi nafte (podatak iz 2022. godine "BP Statistical Review of World Energy"-a) što je čini prvom u svetu. Međutim, zbog nametnutih međunarodnih sankcija, i pored toga što obiluje rezervama, nije u stanju da vrši preradu teške sirove nafte, a samim tim ni da je plasira na tržište i time postane konkurentna poznatim svetskim proizvođačima nafte, poput Saudijske Arabije ili SAD. Tokom protekle decenije proizvodnja nafte u ovog državi opala je za više od 75 odsto.
Takođe, venecuelanska nafta je teška, što znači da zahteva posebne prerade u rafinerijama. Međutim, venecuelanska naftna industrija smatra se zastarelom, a veliki broj industrijskih profesionalaca napustio je zemlju. Osim toga, zbog svojih fizičkih svojstava, venecuelanska nafta može da se prerađuje samo u relativno malom broju rafinerija. Neke od njih su u SAD. Američke rafinerije su uložile milijarde dolara u preradu teške nafte.
Godine 1960. Venecuela je bila jedna od pet članica osnivača OPEK-a, uticajne organizacije zemalja proizvođača nafte. Loše upravljanje i sve veće sankcije kao rezultat kršenja ljudskih prava smanjile su godišnju prodaju na samo 12 milijardi američkih dolara u 2015.
Ublažene sankcije bi omogućile južnoameričkoj zemlji koja ima najveće svetske rezerve sirove nafte da poveća proizvodnju za 200.000 barela dnevno, kažu analitičari, iako je neizvesno u kom vremenskom roku bi to mogla da postigne.
Administracija Donalda Trampa uvela je oštre sankcije Venecueli kako bi kaznila vladu predsednika Nikolasa Madura posle njegovog reizbora 2018, koji Amerika smatra "nelegitimnim". Administracija aktuelnog predsednika Džoa Bajdena zauzela je blaži stav i ublažila sankcije, nakon što su se vlada Madura i opozicija složile da izbore, koji se održavaju u drugoj polovini 2024. godine, nadgledaju međunarodni posmatrači.
Međutim, Bajdenova administracija saopštila je pre samo nekoliko dana da će sankcije prema Venecueli ponovo pojačati, iz razloga što predsednik Nikolas Maduro nije ispunio izborne obaveze koje su bile dogovorene, preneo je Reuters. Vašington je poslednjih meseci više puta pretio da će ponovo uvesti energetske sankcije ukoliko Maduro ne ispuni svoja obećanja koja su dovela do delimičnog ukidanja američkih sankcija u oktobru.
Americi je u interesu da se kriza u Venecueli ublaži, jer je teško stanje u ovoj južnoameričkoj državi pokrenuo veliki talas migracija. Venecuela je država sa najviše utvrđenih rezervi nafte na svetu, a ublažavanje sankcija njenoj naftnoj industriji, ekonomski bi koristilo, ne samoj njoj, već i Americi.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
