U Bačkom Petrovcu se ubiraju plodovi Hmelja tokom leta.
U Bačkom Petrovcu se ubiraju plodovi hmelja tokom leta, i to je jedina lokacija na kojoj može da se gaji ova kultura, a prošle godine se na svega deset hektara ubirao ovaj proizvod. Svojevremeno je na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.
Jedan od uzgajivača hmelja skrenuo je pažnju da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje ovog proizvoda, ali da i dalje nema zainteresovanih, iako nije potrebno mnogo muke. Kada se jednom posadi koren - rizon na jesen, narednih 15 godina više nije potrebno da se sadi, već samo da se seče koren nad zemljom i na taj način se iznosa pokreće proizvodnja. Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.
"Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivare", napominje jedan uzgajivač.
Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.
Naše njive idealne za uzgoj
Hmelj ne voli visoke terene, odgovara mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade.
U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.
S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. U samom početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/A.B.)
