• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ANGELININ ŽIVOT JE UGAŠEN 3. MAJA, ALI NE I SNOVI: Njen otac nam je otvorio dušu godinu dana od tragedije u Ribnikaru

Autor Jana Desovski

Angelina Aćimović je devojčica čiji se život ugasio 3. maja kada je otišla u školu. Uz pomoć fondacije koju je osnovala njena porodica, Angelina još uvek živi.

 Angelina Aćimović Izvor: Privatna arhiva

Trećeg maja se obeležava godišnjica događaja koji je potresao celu Srbiju. U Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u Beogradu desilo se nešto što smo pomišljali da može da se desi samo negde daleko od nas. Tog dana poginulo je devet đaka te škole i njihov čuvar kada je na njih pucao dečak, koji je takođe bio učenik te škole.

Za MONDO portal govorio je otac jedne od ubijenih devojčica. Njegova ćerka Angelina je 3. maja bila teško povređena u masakru u školi. Preminula je posle 12 dana borbe za život. Anđelko Aćimović je rekao kakve su emocije u njemu godinu dana nakon tragedije. 

"Godišnjica za sve roditelje znači novo podsećanje na strašan tragični događaj. Emocije rastu i svima nam je jako teško. Problema ima puno, ali nastavljamo neku ličnu borbu, neku borbu sa nama samima. Svako se na svoj nači nosi sa tim. Mi imamo svoju neku misiju sa Angelininom fondacijom, drugi imaju neke svoje probleme, borbe", počeo je priču Anđelko za naš portal, pa rekao šta se promenilo za ovih godinu dana.

Izvor: Privatna arhiva

 "Promenilo se puno toga kod svakog čoveka. Prvo u smislu osećaja. U početku je to očaj, pa depresija, pa bes i onda se dalje svako na svoj način nosi sa tugom. Ja mogu da kažem za nas da smo na neki način uspeli da transformišemo tu tugu baveći se dobročinstvom. Bavimo se održavanjem sećanja na Angelinu, kroz to osećamo da i ona živi i da nam ona lično pomaže u tome. A da li se promenilo u društvu, mogu da kažem samo iz razgovora sa raznim ljudima i raznim službenicima. Svi su još uvek jako potreseni, zatečeni... Svi imaju želju da pomognu. Da sam ja na mestu ljudi koji rade i odlučuju o nekim stvarima kao na primer o školi, ja bih drugačije to rešavao. Preuzeo bih odgovornost, ali eto odlučeno je drugačije da se radi i da se sva inicijativa prepusti roditeljima. To je po mom mišljenju pogrešno, ali vreme će pokazati i kako će to ići", rekao je Anđelko za MONDO.

Kakva je bila Angelina?

Anđelko je za naš portal otkrio kakva je bila Angelina, šta je volela i kakve je planove imala. "Podsetili ste me na tu upornost. Ona je bila izuzetno uporna. Bila je i umetnička duša. To je neverovatno koliko je talenta imala za mnoge stvari. A što se tiče upornosti, ona kada nešto hoće da dostigne, to nije moglo da bude nedostižno za nju. To je upornost neviđena. Moj unuk iz prvog braka je godinu dana mlađi od nje i jednom prilikom su oni rešili da se takmiče za neku nagradu ko će više da uradi čučnjeva. Luka se bavi tenisom, profesionalno trenira, u sportu je. Oni su radili te čučnjeve, ja sam brojao do petsto i nešto. Molio sam ih da prestanu, govorio dobićete oboje nagradu, molim vas deco, boleće vas noge, biće dupla nagrada za oboje... Ali nije vredelo. Oboje su bili toliko uporni i na kraju su uradili 960 čučnjeva i odlučili da stanu bez pobednika. Takva je Angelina bila u svemu. Dete koje je imalo cilj uvek. Vrlo pedantna, vrlo odgovorna prema sebi, prema drugima. Jedno neverovatno dete. Nismo mi ni zaslužni za to, naprosto takva se rodila... Više je ona nas učila nego mi nju. Ona je vodila i svoj dnevnik i napisala je krajem 2022. godine šta ispraća u toj godini, šta ostavlja u njoj i napisala je neke planove za 2023. godinu. U tom ispraćaju zahvalila se za porodicu, za kuče koje je dobila od mene. Napisala je nešto što joj se ne sviđa. Kakva je ona postala, kakva želi da postane. Za 2023. godinu je jedna od stvari bila da radi na vreme domaći, da jednom nedeljno jede slatko pošto smo to pokušavali malo da joj zabranimo. Volela je da preteruje, a nije htela da jede voće i povrće. Onda je ona sama sebi stavila zadatak da jednom nedeljno jede slatko. Pisala je i stvari šta treba da uradi, koje knjige da pročita, koje aktivnosti da ima. Tako neke detaljčiće je imala u planu...", rekao je Anđelko.

Izvor: Privatna arhiva

Angelina je mnogo volela da crta, a kako kaže Anđelko oni su taj talenat prepoznali još kad je Angelina imala četiri godine. "Ona je crtala već od četvrte, pete godine. Pravila je delove odeće, bojila i pisala koje se boje uklapaju. Godine 2017. kada smo se doselili u Beograd, ona je imala tad 10 godina, ona je krenula u školicu mode kod nastavnice Gorice Roksandić. Tu je radila neke skice, crteže... Napravila je 22 crteža koji su nam ostali u nasleđe. Od tih crteža napravljena je čitava serija haljina. Osim tog vida umetnosti ona je pravila i nakit i torbe. Radila je čak sklapanje nekih stvari u kući. Kada smo kupovali nameštaj ona nije dozvoljavala da iko to sklapa, već sve ona sama. To je radila sa 12, 13 godina. Pravila je skice enterijera u kući i imala je osećaj kako šta treba da izgleda. Imala je i talenat za muziku, plesala je fantastično. Poslednju godinu života je išla na ples. Priključila se plesnoj grupi u "Resavskoj". I u školskim i u vanškolskim aktivnostima je bila u samom vrhu. Sve je to radila sa lakoćom", rekao je Anđelko za naš portal i dodao da je mnogo volela i životinje. Dugo ih je molila za kucu, koju je na kraju i dobila. Nazvala ju je Zoja.

Izvor: Privatna arhiva

 "Ona meni nije dozvoljavala da pustim Zoju kad šetamo negde jer se plašila da će njoj nešto da se desi, da će pobeći. Pa to je strašno, jedva smo je jednom nagovorili, kada smo provodili poslednji zajednički vikend pored Dunava gde u okolini nema nikog, da je pusti, pa da trčimo svi zajedno sa Zojom. Toliko je imala brige za životinje, za mace, za kuce, za sve", rekao je Anđelko.

Pomenuo je i Angelininu najbolju drugaricu koja se doselila iz Francuske u Srbiju. Krenula je u školu "Vladislav Ribnikar", a Angelinu su zamolili da ona sa njom radi matematiku i srpski. "Ona je to naravno prihvatila. Iz tog se rodila družba i one su bile često kod nas u kući, pa kod njih u kući. Tokom tog druženja one su snimale svakakve vlogove. Pošto je njena drugarica bila narodni plešač, igrala je u nekom KUD-u u Parizu, onda je ona pokazivala Angelini kako da igra kolce.To su neke uspomene koje i nama znače kad gledamo te snimke. Uglavnom plačemo, drugi osećaj ne postoji...", rekao je Anđelko.

Izvor: Privatna arhiva

Šta je moglo bolje?

Angelinin otac govorio je i o tome šta je moglo bolje da se uradi nakon što se dogodio masakr. "U svetu postoji način rada kada su u pitanju ovakva dešavanja, odnosno teška ubistva. Ne treba da se ubicama pridaje nikakva pažnja, niti da se o njima nešto piše, šta jede, da li šeta, da li uči. Sa tim se ubici daje na važnosti, a to i jeste njihov cilj. Oni pitaju šta se o njima priča, njih to interesuje. To je loše zbog ljudi koji kada to vide, imaju možda želju isto da urade. To možda nije trebalo da se radi. Svaka informacija kada je tako osetljiva trebalo bi da se proverava. Svakako da je postojala nespremnost na takvo nešto kao i nerazumevanje šta treba da se uradi", rekao je Anđelko.

Kako da čuvamo sećanje na Angelinu i drugu stradalu decu

Anđelko je rekao kako oni čuvaju sećanje na Angelinu, ali i na drugu decu koja su trećeg maja stradala u školi.

Izvor: Privatna arhiva

"Da bismo sačuvali sećanje na njih, što je jako bitno, moramo da sačuvamo i njihovo delo i glas. Potrebna je saradnja sa roditeljima, ali nisu svi na to spremni. Kod nas je to nekako došlo samo kroz njene modne kreacije i kroz pomaganje drugima. Osnovali smo tu fondaciju kroz koju pomažemo i školicu mode u koju je išla. Da deca tu besplatno uče da crtaju - kao što je ona radila. Da ta deca rade svoj neki projekat i da imaju svoju modnu reviju u saradnji sa Nedeljom mode u Beogradu i sa kreatorima koji su radili sa nama njene haljine. Radimo haljinice za matursko za decu bez roditeljskog staranja. Kroz sve to ona živi. Takođe i kroz aktivnosti fondacije koja ima za cilj da pokušamo da sprečimo da se ovakve stvari dešavaju znajući uzroke koji su doveli do ovoga. To je po mom mišljenju vaspitanje u porodici i destruktivni sadržaj društvenih grupa na internetu. Radimo na tome da obučimo psihologe i pedagoge u školama, direktore i nastavnike, a oni dalje decu i roditelje - da se maksimalno podigne svest o važnosti porodice i vaspitanja. Pokušaćemo da izmenimo neke zakonske regulative. Danas roditelji skoro nemaju prava da zadiru u neke lične stvari deteta, a dete ima previše prava, a obaveze im ne možete nametnuti. Nastavnici koji se bave njima nemaju vremena da se bave i vaspitnim radom, jer su njima nametnute tolike obaveze, da pišu razne izveštaje, pripremu časova, umesto da se pozabave decom. Oni to žele, ali nemaju vremena. Nekad kada žele da primene neke mere, oni za to nemaju pravo. U školama se ne primenjuje zakon vezan za korišćenje mobilnih telefona, koji je zabranjen. U mnogim školama se to ne poštuje, mi ćemo nastojati na tome da to počne da se poštuje. Mnoge stvari treba učiniti da generacije sadašnje, a posebno buduće rastu u boljim uslovima jer je opasnost latentna i mi moramo da radimo konstantno sa decom. Mi imamo nadu da ćemo u tome uspeti, ali samo ujedinjeni", rekao je Anđelko i dodao da porodici mnogo znači što će Angelinine drugarice nositi njene haljine na maturi:

Izvor: Privatna arhiva

"Mnogo nam to znači. U nama su i ponos i tuga. "Te devojčice su prilikom nošenja haljina na 'Fashion week-u' bile razdragane, ali su sve plakale kada su ulazile u bekstejdž. To oslikava njihovo osećanje. To održava sećanje na Angelinu. Te haljine su u centru svega što se sad dešava oko nas. Mi verovatno i ne bismo pokrenuli akciju oko registrovanja fondacije da nije bilo haljina koje su to ubrzale. I sve ostalo što radimo za naraštaje koji dolaze, svega toga ne bi bilo da nije bilo haljina. Mi sada živimo njenim snovima. Sve što radimo i pomažemo drugima, to je sve ostvarenje njenih snova. Ona je to oduvek želela, oduvek radila. Mi to gledamo da negujemo na isti način. Apelujemo na ljude da se priključe trenutnoj akciji maturska haljina za decu bez roditeljskog staranja. Mi šijemo hajine za svu decu u Srbiji. Toj deci je potrebna i obuća, pa apelujemo da se jave firme koje se bave obućom, da doniramo i obuću. Uključeni su i frizerski saloni koji će donirati i frizure, postoji mogućnost doniranja i nakita. Treba da se uključi veći broj ljudi, ne samo zbog te dece, nego da bi se probudila svest ljudi o dobročinstvu i da se uvek neguje. Treba da imamo svest da čovek svaki dan nekom osmeh izazove i da tako učini dobro delo. Ljudi mogu da se jave na naš mejl fondacije [email protected] i da dogovorimo šta oni mogu da urade, da to priuštimo dečici", zaključio je za MONDO Anđelko.

Izvor: Privatna arhiva

 BONUS VIDEO:

Pogledajte

00:14
Ribnikar sudjenje
Izvor: Kurir/Zorana Jevitć
Izvor: Kurir/Zorana Jevitć

 (MONDO)

Možda će vas zanimati

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special image