U Srbiju dolazi sve veći broj stranih turista koji posećuju i ugostiteljske objekte i uživaju u specijalitetima srpske i internacionalne kuhinje. Njihove prosečne plate su veće, pa na odmoru mogu da se opuste. Međutim, odlazak u restoran na ručak ili večeru za mnoge porodice u Srbiji je luksuz. Posle plaćanja mesečnih računa i kupovine hrane i ostalih potrpština, nekima od plate ostane toliko da sebi odlazak u restoran mogu da priušte jednom mesečno, a neki godinama nisu imali takve izlaske. Drugi, pak, odlaze u restoran samo u posebnim prilikama kao što su proslave godišnjica i rođendana.

Nedavno je porodica sa dvoje dece račun za ručak u restoranu na Vračaru platila oko 5.500 dinara, a do pre godinu dana odlazak u isti restoran je koštao nešto više od 3.500 dinara. O tome koliko su poskupele ugostiteljske usluge govore podaci Republičkog zavoda za statitiku. Tako su cene ugostiteljskih usluga u Srbiji u aprilu ove godine u odnosu na april 2023. godine povećane za 10 odsto. Hrana je poskupela za 9,1 odsto, a u okviru nje najviše su poskupela variva i to za 10,5 odsto, slede topla i hladna predjela kod kojih je zabeleženo poskupljenje od 9,9 procenata, kolači sa 9,8 odsto, dok je najmanje i to za 9,6 odsto poskupeo hleb.

U Udru­že­nje ho­te­li­je­ra i re­sto­ra­te­ra Sr­bi­je (HORES) smatraju da bi se u od­re­đe­noj me­ri sma­nji­le ce­ne ugo­sti­telj­skih uslu­ga u Sr­bi­ji sma­nje­njem po­re­za na hra­nu ko­ja se pri­pre­ma i slu­ži u ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma po­put ho­te­la i re­sto­ra­na. To bi, dodaju, do­ve­lo do po­ve­ća­nja bro­ja go­sti­ju, a sa­mim tim i do otva­ra­nja no­vih rad­nih me­sta. Zato je HORES najavio da će Vla­di Sr­bi­je i re­sor­nim mi­ni­star­stvi­ma ponovo pred­lo­žiti sma­njenje sto­pe PDV-a na hra­nu u ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma sa do­sa­da­šnjih 20 odsto na 10 odsto.

Tu inicijativu HORES je pokrenuo još pre 10 godina, a nedavno je najavio da će je ponovo predložiti Vladi Srbije izmenu Zakona o porezu na dodatu vrednost. U HORES-u navode da bi se smanjenjem PDV na hranu u hotelima i restoranima Sr­bi­ja pri­dru­ži­la gru­pi od vi­še od 20 evrop­skih ze­ma­lja ko­je već ima­ju re­du­ko­va­nu po­re­sku stopu na te uslu­ge.

"Na ovaj na­čin bi se sek­tor sa naj­ve­ćim raz­voj­nim po­ten­ci­ja­lom u dr­ža­vi do­veo u konkurentniji po­lo­žaj, či­me bi se obez­be­dio da­lji eko­nom­ski rast, ne sa­mo tu­ri­zma i ugostiteljstva već i po­ve­za­nih de­lat­no­sti", navodi se na sajtu HORES-a.

Dodaju da bi se sma­nje­njem po­re­ske sto­pe zna­čaj­no de­sti­mu­li­sa­li po­ku­ša­ji po­je­di­nih nesavesnih pred­u­zet­ni­ka da iz­be­ga­va­ju pla­ća­nje PDV-a u ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma, po­što bi sto­pa po­re­za od 10 od­sto či­ni­la ne­is­pla­ti­vim ri­zik od ka­žnja­va­nja i za­tva­ra­nja obje­ka­ta.

"O inicijativi potreban dijalog"

U Privrednoj komori Srbije su povodom inicijative HORES-a rekli da je o tome potreban dijalog.

"Vlada ima svoje prioritete zbog budžeta, zbog prihoda u budžet koji dolaze i zbog njihovih javnih politika koje vode. Mi smatramo da svako rasterećenje privrede ima smisla, ali kao neko ko je partner Vlade u smislu predstavljanja interesa privrede na jednom opštem nivou, na najreprezentativniji mogući način, mi razumemo prioritete Vlade", rekao je Bojan Stanić iz PKS.

On je naveo da u PKS smatraju da dugoročno treba smanjivati poresko opterećenje i da bi inicijativa HORES-a išla u tom pravcu, ali da to mora da bude rezultat dijaloga Vlade Srbije i predstavnika HORES-a, i Privredne komore Srbije kao posrednika.

"Podržavamo politiku smanjenja poreskog opterećenja, ali se postavlja pitanje da li je to veliki zalogaj u ovom trenutku za Vladu. To treba da budu predmet pregovora", kaže Stanić.

Povodom navoda HORES-a da bi smanjenje poreske stope značajno povećalo obuhvat naplate poreza, da bi došlo do značajnog rastereće poreskih inspektora, jer, kako kažu, i dalje trećina ugostiteljskih objekata posluje u sivoj zoni, Stanić je naveo da je ocena da je celoj u privredi između 18 i 20 odsto siva zona što je, dodaje, visok procenat i da se treba boriti protiv sive zone. Stanić, međutim, kaže da bi moglo da se protumači kao neka vrsta ucene da bi smanjenjem poreza izašli iz sive zone budući da siva zona, kako dodaje, ne bi trebalo da postoji. On naglašava da je činjenica da je turizam jedna od grana koja ima potencijal u Srbiji i koja se razvija, ali nije nosilac razvoja privrede Srbije.

"To je ipak industrija, prerađivačka, informacione tehnologije, naravno u okviru prerađivačke, prehrambena, metalska, hemijska industrija. Potreban je dijalog, ali smo apsolutno za smanjenje poreskog opterećenja jer smatramo da to limitira potencijal privrede", rekao je Stanić.

On smatra da bi neka srednja opcija bila izvodljiva u konkretnom slučaju, ali da je potreban dijalog o tome da li je realno da PDV za taj sektor padne na 10 odsto, kao i da se možda sagledaju neki dodatni podsticaji.

Šta su pokazale studije na koje se HORES poziva

U HORES-u navode da se u ­broj­nim stu­di­ja­ma u ko­ji­ma se ana­li­zi­ra tu­ri­stič­ka konkurentnost, su­ge­ri­še i na re­du­ko­va­ni PDV, ta­ko da u ze­mlja­ma EU, čak 22 čla­ni­ce primenjuju dru­ga­či­ju sto­pu PDV-a na ugo­sti­telj­ske uslu­ge, hra­nu i pi­će.

"Iz prak­se tih zemalja se vi­di da je sma­nje­nje PDV-a do­ve­lo s jed­ne stra­ne do sma­nje­nje priliva sred­sta­va zbog sma­nje­ne sto­pe po­re­za, ali je s dru­ge po­ve­ćan pri­liv po osno­vu povećanja pri­ho­da, od po­re­za na do­bit ho­te­la i re­sto­ra­na, po­re­za i do­pri­no­sa na pla­te i od ubi­ra­nja PDV-a u no­vo­o­tvo­re­nim objek­ti­ma, po­ve­ća­nja pri­ho­da, ra­sta in­ve­sti­ci­ja, lič­ne po­tro­šnje i iz­vo­za", objavljeno je na sajtu HORES-a.

Dodaju i da je jed­no evrop­sko is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no na 10 ze­ma­lja po­ka­za­lo da ova­kva me­ra u turi­zmu i ugo­sti­telj­stvu ima po­zi­tiv­ne uti­ca­je na ce­lo­kup­nu pri­vre­du.

"Na pri­mer, po­ka­za­lo se da sma­nje­nje po­re­skog op­te­re­će­nja u tu­ri­zmu i ugo­sti­telj­stvu generiše stopu ra­sta BDP-a iz­me­đu 0,2 i 0,6 pro­cent­nih po­e­na, kao i da je ko­rist od smanjenog po­re­skog opte­re­će­nja tu­ri­zma i ugo­sti­telj­stva ve­ća od tro­ško­va iz­gu­blje­nih pri­ho­da u bu­dže­tu", kažu u HORES-u.

Dodaju da je i u sa­moj Stra­te­gi­ji raz­vo­ja tu­ri­zma Sr­bi­je do 2025. go­di­ne oce­nje­no da je fiskalno op­te­re­će­nje tu­ri­stič­kog sek­to­ra ve­će ne­go u ze­mlja­ma okru­že­nja.

BONUS VIDEO:

TikTok/unitalianoabelgrado cene u Srbiji vs cene u Italiji

(Euronews/Mondo/A.V.)