Pitanje koliko ti je još ostalo do penzije, nije samo često među aktivnim zaposlenima u Srbiji već i na svetskom nivou.
Pitanje koliko ti je još ostalo do penzije, nije samo često među aktivnim zaposlenima u Srbiji. To je pitanje koje zanima sve na planeti, što zbog toga što bi neko dok je još u snazi i zdrav želeo da iskoristi to vreme da konačno predahne od obaveza, dok ima onih koji su primorani da nastave da rade kako bi dopunili kućni budžet, ali i onih koji će se ranije penzionisati, pa i po cenu plaćanja kaznenih poena, jer im zdravlje i godine više ne dozvoljavaju da idu na posao.
Anketa
Koje je idealno vreme za odlazak u penziju?
-
Mislim da je idealno da se ode u penziju sa 65 godina
6.23% (41)
-
Mislim da je idealno da se ode u penziju sa 60 godina
46.5% (306)
-
Mislim da je idealno da se ode u penziju sa 55 godina
39.21% (258)
-
Mislim da je to individualno pitanje
8.05% (53)
Bilo kako bilo, jedno im je zajedničko – da se starosna penzija dok se oni ne penzionišu ne promeni. U Srbiji pravo na starosnu penziju muškarci ostvaruju sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, i sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. Žene ove godine sa 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.
*ANKETA: ŠTA BEOGRAĐANI KAŽU O ODLASKU U PENZIJU?*
Navedena starosna granica se snižava osiguranicima koji su radili na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, što im omogućava raniji odlazak u penziju.
U Norveškoj se ide na podizanje starosne granice. Tamošnja vlada predložila je da se uvede takozvana standardna starosna granica za odlazak u penziju od 67 godina za one rođene 1963. godine. Istovremeno se predlaže povećanje za 2/3 godine (osam meseci) od očekivanog rasta preostalog životnog veka za rođene 1964. ili kasnije. Ovo podrazumeva podizanje starosne granice za penzionisanje za jedan do dva meseca, a što rezultira jednom godinom po deceniji. Tako bi osoba rođena 1974. godine morala da radi godinu dana duže od onih rođenih 1964, dok bi osobe rođene 1984. godine trebalo da rade dve godine duže.
Povećanje očekivanog životnog veka uticaće i na donju starosnu granicu, što znači da će se starosna granica za odlazak u penziju vremenom menjati za svakog pojedinca. Najavljujući ove mere krajem prošle godine, vlada je saopštila da veruje da će povećanje starosnih granica, bolje starosne penzije za osobe sa invaliditetom i promena regulacije minimalnih stopa u državnim starosnim penzijama doprineti pravednijem penzijskom sistemu u budućnosti.
U Velikoj Britaniji planiraju da rade duže, do 71. godine. Početkom maja britanski Centar za dugovečnost objavio je novi izveštaj koji pokazuje da odnos penzionera i radnika u ovoj zemlji postaje neodrživ kako stanovništvo stari, a natalitet opada. U izveštaju se navodi da će svako rođen posle aprila 1970. u Velikoj Britaniji možda morati da radi do svoje 71. godine. Trenutni starosni prag za dobijanje državne penzije je 66 godina, iako se predviđa da će porasti na 68 do 2044. godine. Centar za dugovečnost je takođe primetio da su mnogi zaposleni u Britaniji prerano napuštali aktivan posao zbog zdravstvenih stanja koja se mogu sprečiti. Očekuje se da će u 2023–2024. godini potrošnja penzionera, tj. državne penzije, stambena davanja i krediti za penzionere sa niskim primanjima, koštati državu 138 milijardi funti.
Sistem koji smanjuje penzije zaposlenih penzionera u Japanu kada njihov prihod premašuje određeni nivo mogao bi biti ukinut ili smanjen prema planovima koje će predstaviti japansko Ministarstvo zdravlja u skladu s predstojećom revizijom javnog penzijskog sistema, koja se, inače, radi jednom u pet godina. Prema sadašnjem sistemu, ako zbir plate i penzije zaposlenog penzionera premašuje 500.000 jena (oko 3.300 dolara) mesečno za osobe starije od 65 godina, polovina viška iznosa se smanjuje iz penzije zaposlenog. S obzirom na to da se stopa zaposlenosti starijih povećava zbog nedostatka radne snage, oko 490.000 ljudi podleže ovom sistemu. To nailazi na kritike poslovne zajednice, čiji predstavnici kažu da sadašnji sistem dovodi do toga da ljudi prilagođavaju svoj radni odnos tako da im se penzije ne bi smanjivale.
Ni Australijanci ne žele da idu kasnije u penziju, već da se penzionišu u srednjim 60-im uprkos velikom porastu troškova života poslednjih godina, pokazuju podaci koje je u maju objavio Australijski biro za statistiku. Prosečna starost za penzionisanje ostala je između 65 i 66 godina i, u proseku, muškarci nameravaju da se penzionišu nešto kasnije od žena, ali taj jaz se smanjuje. U 2022–23. bilo je oko pola godine razlike između muškaraca i žena, u poređenju sa godinu razlike pre jedne decenije i dve godine razlike deceniju ranije.
Prosečna ukupna starosna granica za odlazak u penziju u 1983. bila je 47,4 godine, a 56,9 godina u 2023. Ljudi koji rade u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu imaju najvišu starosnu granicu za penzionisanje od 68,3 godine, a najnižu imaju zaposleni u sektoru rudarstva – 63,7 godina, pokazuju podaci osiguranika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
BONUS VIDEO: Šta biste voleli da dobijete od firme za jubilej ili odlazak u penziju?
(Mondo/Politika/M. Š.)
