Prekovremeni rad na nedeljnom nivou ograničen je na osam časova maksimalno, objašnjavaju iz Međunarodne organizacije rada.
U Srbiji je najveći problem kontrola nad prekovremenim radom jer se teško dokazuje. Stoga se, kako je nedavno za pojasnio Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju, prekovremeni rad u našoj zemlji neadekvatno i vrednuje, to jest plaća, istakao je on. Zaposleni se često pitaju da li treba da se obrate poslodavcu da im plati prekovremeni sati.
To pitanje nedavno je postavio jedan naš sugrađanin, zainteresovan da sazna šta se dešava u slučaju kada radi u jednoj velikoj kompaniji u kojoj je rad organizovan u smenama. Kaže da radi u režimu po dva dana, u tri smene da bi potom dva sledeća dana bio slobodan. Ostvaruje više od 190 radnih sati, a ne plaća mu se prekovremeni rad. Da li je to po zakonu, pita se on. Pravni tim iz Saveza samostalnih sindikata Beograda objašnjava da je puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
"Radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, radni dan po pravilu traje osam časova, a poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Prekovremeni rad je ograničen na nedeljnom nivou na osam časova maksimalno, a zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad", objašnjavaju u sindikatu.
Preraspodela radnog vremena inače podrazumeva takvu organizaciju rada u kojoj zaposleni u jednom periodu radi duže od punog radnog vremena (ne duže od 60 časova nedeljno), a u drugom periodu kraće (obezbeđivanjem slobodnih časova), tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku nije duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog (punog ili nepunog). Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog da u preraspodeli radnog vremena radi duže od prosečnog radnog vremena, ostvareni časovi rada dužeg od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
"Prilikom organizovanja rasporeda, odnosno preraspodele radnog vremena ili prekovremenog rada, poslodavac je dužan da se pridržava odredaba Zakona o radu, polazeći od potrebe organizacije rada i vrste posla koji zaposleni obavlja. Stoga, u ovom konkretnom slučaju zaposleni se može obratiti poslodavcu radi evidentiranja i isplate prekovremenih sati", zaključuju u sindikatu.
BONUS VIDEO:
(Politika/Mondo/A.V.)
