Gastarbajteri na ovim lokacijama u Beogradu kupuju stanove: Evo koliko su spremni da daju za kvadrat

Srbi koji žive u inostranstvu, najviše su zainteresovani za kupovinu stanova u novogradnji. U Beogradu kupuju jer žele da investiraju, dok u manjim mestima postaju vlasnici stanova zbog emotivne veze sa zavičajem.

Tokom prošle godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, na tržištu nepokretnosti sklopljena su 121.627 kupoprodajna ugovora, od toga je 41.896 ugovora u kojima je bar jedna nepokretnost stan. Broj ugovora o kupoprodaji stanova na nivou Beograda je 15.953. Ako bismo, u nedostatku zvaničnih podataka, rezultate nastale na osnovu prilično široke baze podataka City experta preslikali na tržište nepokretnosti, došlo bi se do procene da su ključevi od oko četvrtine stanova završili u rukama srpske dijaspore. Odnosno da su Srbi iz dijaspore u prestonici verovatno kupili između 1.500 i 2.200 stanova, dok su Vojvodini, Južnoj i Istočnoj Srbiji, i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji kupili između 7.000 i 10.000 stanova.

Nepovoljni uslovi na tržištima nekretnina u zemljama gde žive, objašnjava Mitić, podstiče članove dijaspore da ulažu u Srbiji.

"U Beogradu, tržište je investiciono. Novac zarađen u inostranstvu ulažu u kupovinu stanova, i to najčešće stanova do 50 kvadrata, koje nakon kupovine mogu lako da izdaju (izdavanje donosi mnogo veće prihode od štednje) ili preprodaju. Generalno, ljudi s ovih prostora, ne samo dijaspora, uglavnom investiraju u kvadrate, jer smatraju da je najsigurnije držati novac u nekretninama", objašnjava Mitić.

Dodaje da dijaspora najčešće kupuje novogradnju u centralnim beogradskim opštinama - Vračar, Stari Grad, Zvezdara, Novi Beograd - i da za kvadrat izdvajaju između 3.000 i 3.500 evra.

"Stanove kupuju u modernim stambenim kompleksima - kondominijumima - koji pored stanova imaju i park, dečje igralište, zajedničke pokrivene garaže, bazen, spa centar, teretanu, sportske terene i druge sadržaje za ljubitelje aktivnog života. Veći kondominijumi imaju i svoja obdaništa i osnovne škole, prodavnice za osnovne potrepštine, kao i barem nekoliko kafića i restorana, pa čak i bioskop i druge kulturne sadržaje", pojašnjava on i napominje da se slabije platežna dijaspora odlučuje u poslednje vreme za kupovinu nekretnina u Surčinu, Borči i Ovči, odnosno na lokacijama gde je kvadrat manje od 2.000 evra.

Druga grupa kupaca iz dijaspore su oni koji se vraćaju da žive u Srbiji, uglavnom se vraćaju u gradove u kojima su rođeni, ili u gradove gde im žive porodica i prijatelji. Oni, pored kvaliteta gradnje i lokacije kupovinom nekretnine kupuju i prestiž i kvalitet života.

"Zanima ih ko su im komšije, s kim će deca da im odrastu, gde će da idu u prodavnicu, gde će deca ići u školu i koliko je siguran taj deo grada za život. Za njih je kupovina nekretnine u Srbiji, jer se vraćaju, jedan od emotivno najizazovnijih momenata u životu, u koji obično ulažu najveći deo svog kapitala stečenog u inostranstvu", kaže Mitić.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Srbiji došlo do stabilizacije nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije virusa korona.
Teritorijalno, najviše kupoprodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini, a najmanje u regionu Južne i Istočne Srbije.

Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova 26 odsto, a u Beogradu je zabeleženo i najveće učešće u ukupnoj sumi prometovanih stanova, 61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. kupljeno je u Beogradu. Osim stanova, Beograd ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemljišta (36 odsto).

U Srbiji je, pored stanova, prometovano poljoprivredno zemljište (17 odsto), građevinsko zemljište (16 odsto) i kuće (13 odsto).

(B92, Mondo, I.L.)