S druge strane, objašnjava prvi čovek Narodne banke Srbije, to bi imalo veoma loše efekte na ukupnu makroekonomsku stabilnost države.
Šoškić je u intervjuu Tanjugu istakao da takvi zahtevi nisu bili neočekivani posle relativno dugog perioda zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru, ali je, prema njegovim rečima, "potrebno postići društveni konsenzus i prihvatiti realnost, da ako počnemo da delimo ono što nemamo, to ne može da se finansira bez rasta javnog duga i kreiranja inflatornih pritisaka".
"Ako se za veće plate izborimo kroz štrajkove i proteste, to je samo jedan kratkoročni dobitak, jer kada se to povećanje prelije na povećanje plata u čitavom javnom sektoru imaćemo velike pritiske na rast cena", objasnio je guverner.
"Jedno je sa aspekta troškova, jer su plate zaposlenih zapravo troškovi u formiranju cene koštanja robe i usluga na tržištu, drugi je sa aspekta tražnje, jer će te plate da se okrenu potrošnji na domaćem tržištu, gde je ograničena ponuda robe i usluga, pošto je i naš bruto domaći proizvod (BDP) ograničen i nedovoljan", precizirao je Šoškić.
On je podsetio i da je postojeći budžet za 2011. godinu usvojen u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom i "s teškom mukom" jer nema realnih izvora finansiranja za dodatne rashode.
"Svako dodatno trošenje bilo bi moguće ili na način da se ugroze kapitalne investicije u zemlji ili da se direktno probije plan budžetskog deficita, što bi bilo neprihvatljivo", istakao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, probijanje budžetskog deficita u prvoj godini primene novog Zakona o budžetskom sistemu, koji podrazumeva i fiskalnu odgovornost, bilo bi veoma loše i sa aspekta rejtinga naše zemlje na međunarodnom tržištu.
"To bi poskupelo finansiranje naše zemlje na međunarodnom tržištu, suzilo mogućnosti da se zadužujemo i dovelo do toga da, ako je potrebno da se zadužimo , to možemo samo po znatno višim cenama u odnosu na one po kojima se zadužujemo danas", ukazao je guverner.
On je naglasio da se značajnije povećanje plata mora odložiti dok Srbija ne dođe u poziciju da ima konzistentno i, u više vremenskih perioda posmatrano, rast indeksa industrijske proizvodnje, produktivnosti rada, rast izvoza, što bi stvorilo uslove i za postepen rasta zarada.
"Iako su nam plate jako niske, mi smo po tom pitanju iznad onoga što su rezultati našeg BDP-a i ne smemo da zaboravimo da se kao zemlja nismo ni izbliza oporavili od krize", istakao je Šoškić.
Nivo BDP-a Srbije, industrijske i poljoprivredne proizvodnje, daleko su od nivoa koji smo imali pre 1990. godine, ukazao je on i dodao da je rešenje u podsticanju i oživljavanju ekonomske aktivnosti, u novim zdravim radnim mestima u industriji, poljoprivredi i čitavom izvoznom sektoru.
"To je put kojim se teže ide, ali mislim da mi nemamo luksuz da u ovom trenutku biramo bilo kakvu drugu opciju. Istrajavanje na ovoj orijentaciji ozbiljne i disciplinovane budžetske politike je vrlo važno ako želimo da Srbiju vratimo s jedne privredne stranputice na put zdravog privrednog oporavka", naglasio je Šoškić.
(Tanjug)
Šoškić je u intervjuu Tanjugu istakao da takvi zahtevi nisu bili neočekivani posle relativno dugog perioda zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru, ali je, prema njegovim rečima, "potrebno postići društveni konsenzus i prihvatiti realnost, da ako počnemo da delimo ono što nemamo, to ne može da se finansira bez rasta javnog duga i kreiranja inflatornih pritisaka".
"Ako se za veće plate izborimo kroz štrajkove i proteste, to je samo jedan kratkoročni dobitak, jer kada se to povećanje prelije na povećanje plata u čitavom javnom sektoru imaćemo velike pritiske na rast cena", objasnio je guverner.
"Jedno je sa aspekta troškova, jer su plate zaposlenih zapravo troškovi u formiranju cene koštanja robe i usluga na tržištu, drugi je sa aspekta tražnje, jer će te plate da se okrenu potrošnji na domaćem tržištu, gde je ograničena ponuda robe i usluga, pošto je i naš bruto domaći proizvod (BDP) ograničen i nedovoljan", precizirao je Šoškić.
On je podsetio i da je postojeći budžet za 2011. godinu usvojen u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom i "s teškom mukom" jer nema realnih izvora finansiranja za dodatne rashode.
"Svako dodatno trošenje bilo bi moguće ili na način da se ugroze kapitalne investicije u zemlji ili da se direktno probije plan budžetskog deficita, što bi bilo neprihvatljivo", istakao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, probijanje budžetskog deficita u prvoj godini primene novog Zakona o budžetskom sistemu, koji podrazumeva i fiskalnu odgovornost, bilo bi veoma loše i sa aspekta rejtinga naše zemlje na međunarodnom tržištu.
"To bi poskupelo finansiranje naše zemlje na međunarodnom tržištu, suzilo mogućnosti da se zadužujemo i dovelo do toga da, ako je potrebno da se zadužimo , to možemo samo po znatno višim cenama u odnosu na one po kojima se zadužujemo danas", ukazao je guverner.
On je naglasio da se značajnije povećanje plata mora odložiti dok Srbija ne dođe u poziciju da ima konzistentno i, u više vremenskih perioda posmatrano, rast indeksa industrijske proizvodnje, produktivnosti rada, rast izvoza, što bi stvorilo uslove i za postepen rasta zarada.
"Iako su nam plate jako niske, mi smo po tom pitanju iznad onoga što su rezultati našeg BDP-a i ne smemo da zaboravimo da se kao zemlja nismo ni izbliza oporavili od krize", istakao je Šoškić.
Nivo BDP-a Srbije, industrijske i poljoprivredne proizvodnje, daleko su od nivoa koji smo imali pre 1990. godine, ukazao je on i dodao da je rešenje u podsticanju i oživljavanju ekonomske aktivnosti, u novim zdravim radnim mestima u industriji, poljoprivredi i čitavom izvoznom sektoru.
"To je put kojim se teže ide, ali mislim da mi nemamo luksuz da u ovom trenutku biramo bilo kakvu drugu opciju. Istrajavanje na ovoj orijentaciji ozbiljne i disciplinovane budžetske politike je vrlo važno ako želimo da Srbiju vratimo s jedne privredne stranputice na put zdravog privrednog oporavka", naglasio je Šoškić.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
