MONDO podkast "Keš ekspert": Stručnjak Vladimir Vasić nam otkriva sve o gotovinskim kreditima

Dobrodošli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv. Pogledajte prvu epizodu o keš kreditima!

Šta je keš kredit, kako se koristi, ko može da ga uzme i kako da novac radi za nas? Na ova pitanja odgovara ekspert Vladimir Vasić, koji ima više od 20 godina iskustva u finansijskom i privatnom sektoru, uklјučujući poslove rukovodioca koje je obavlјao na različitim pozicijama u nekoliko banaka, osiguravajućim društvima, kao i u društvu za upravlјanje investicionim fondovima.

"Razgovaraćemo o novcu, dilemama, upravljanju finansijama i rušenju mitova. I ja lično, uz svoja nestabilna primanja, želim da shvatim termine i dobijem odgovore na pitanja. Da zajedno razbistrimo maglu oko kamate i razumemo zašto besplatan novac nije - besplatan", navodi voditeljka, glumica i pevačica Jelena Gavrilović.

"Često ljudi imaju bojazan od banke, ali jedan deo toga je pogled ljudi koji ne razumeju njenu ulogu, a drugi činjenica da su bankari kruti i zategnuti. Keš kredit je bankovni proizvod koji je vrlo popularan kod nas, a potrošački i gotovinski krediti su sinonimi za njega", uvodi nas u priču o kreditima Vladimir Vasić, Direktor BBS Capital investment Group.

Mi se svi "plašimo" kredita i nismo sigurni da li ispunjavamo uslove. Da li je potreban određeni nivo prihoda da bismo uzeli keš kredit?

"Obično se oko 250 evra u dinarskoj protivvrednosti smatra osnovicom. Uvek je savet, jer je novac roba kao i svaka druga, pitajte nekoliko banaka kakvi su uslovi za dobijanje kredita. Nema mnogo papirologije, ali je važno da ste zaposleni za stalno, kao i da ste redovno izmirivali obaveze po Kreditnom birou. Znate kad se kaže da se neko 'crveni' po Kreditnom birou, to znači da je preskočio neku ratu, ili je nije platio."

Kako da proverimo da li smo uredno izmirili sve obaveze?

"Jednom godišnje možete to da uradite besplatno na sajtu Kreditnog biroa, ukucate matični broj i dobićete podatak da li ste imali kredit i izvršavali obaveze. Dalje, na bazi zahteva, potvrde o zaposlenju i podataka Kreditnog biroa, banka odlučuje na osnovu svojih procedura da li će odobriti kredit ili neće, kao i da li će kredit biti na iznos koji ste tražili, ili će smanjiti iznos koji vam daje. Važno je znati da podaci u Kreditnom birou ostaju tri godine. Ostaje da ste kasnili sa nekom ratom, čak i ako ste je u međuvremenu izmirili. Nakon tri godine, podaci se resetuju."

Kako se uzima keš kredit i šta je koja kamatna stopa?

Koliko traje proces dobijanja kredita od trenutka kada uđem u banku?

"Ne morate da uđete, postoje i online keš krediti uz koje je novac na vašem računu za tridesetak minuta. To je gotovinski kredit do 600.000 dinara, koje dobijete na tekući račun."

Postoje li još neki troškovi, i kakvu ulogu igraju kamatne stope, za one koji ne znaju?

"Kamatna stopa je cena novca koju treba da platimo. Narodna banka Srbije potrudila se da proces učini transparentnim, i banka je obavezna da vam predoči dve kamate - nominalnu i efektivnu kamatnu stopu. Nominalna je cena tog kredita, ali postoje i dodatni troškovi, menica, osiguranje ako ste stariji od 65 godina, uvek će vam tražiti i taj dodatni trošak, i onda efektivna kamatna stopa sadrži sve troškove vezane za kredit."

Dakle, ja hoću 100.000 dinara keš kredita, i šta dalje?

"Banka mora da vam da na papiru, ili elektronski, kako to sve izgleda. Vi možete da uporedite i sa drugim bankama, sve zavisi od toga koliko novca želite. Ako je kredit manji, kamate su slične, ali maksimalni iznos gotovinskog kredita je 3,5 miliona dinara, i to je već ozbiljna cifra. Da li je kamata osam, devet ili deset odsto, velika je razlika na taj novac i period od 71 meseca. E, onda već poredite, hoću 3,5 miliona dinara u jednoj, drugoj i trećoj banci. Gde je efektivna kamatna stopa niža, tu je povoljniji kredit."

Koliko taj proces traje?

"Za manji iznos keš kredita je brzo, softver provere sposobnosti je automatizovan, i ako ste zaposleni sa ugovorom na neodređeno, uz čist Kreditni biro, već sledećeg dana možete da dobijete kredit."

Zbog čega banka može da nas odbije?

Šta bi trebalo izbegavati kada popunjavamo zahtev za kredit?

"Banka reaguje na situacije, recimo, moj drug se razvodio i banka reaguje na taj životni trenutak. Nama možda ne znači mnogo, ali bankarima je taj rizik značajan. Zašto uzimate kredit, a razvodite se? Ako kažete da je tako kod službenika, postoji mogućnost da će vas odbiti."

Znači, savet je, ako se razvodimo, da to ne kažemo?

"Pa, ne morate baš da se hvalite..."

Ima li još grešaka koje možemo da napravimo?

"Ljudi nekad iz brzine ili nerazumevanja uzmu kredit, tek tako. Slušajte vi reklame, ali pročitajte sve, dužna je banka da vam pošalje ponudu na mejl. Pročitajte i mala, i velika slova. Mi stalno žurimo, samo daj novac, a nikako nije isto da li ste na 100.000 dinara i plaćate kamatu deset ili 20 odsto. Vaš novac je u pitanju. Mnogi ne znaju da imate 14 dana da se predomislite, da se zaštitite i vratite novac. To je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, EU direktiva koja je implementirana u naše zakonodavstvo. U redu je da kažete u roku od 14 dana - neću, vraćam novac, i nikom ništa."

Šta se desi ako imam nepredviđene troškove, i nisam u situaciji da pokrijem ratu?

"Dešava se, banka će vas opomenuti posle 30 dana, i opet posle 60, ali posle 90 će vas već prijaviti Kreditnom birou. Ako se dogodi, recimo, da ostanete bez posla, postoji proizvod osiguranja za tu situaciju, jer je banka i agent osiguranja. Nisam siguran da li svaka banka to nudi, ali je trošak od par stotina dinara mesečno, malo košta a mnogo donosi. Desi se da neko ostane bez posla, prosečno se posao nađe posle šest meseci. Osiguranje će plaćati vašu obavezu tri, šest, devet ili 12 meseci."

Ali ako ne nađemo posao za šest meseci?

"Onda zavisi od ugovora, da li ste dali zalog, ličnu menicu koju smo pominjali. Menica je dokument kojim se obavezujete da u slučaju vašeg neizvršenja obaveze, banka može da tu obavezu izvrši sa bilo kog vašeg računa. Recimo, neko vam uplati na tekući račun, ako banka protestuje menicu, skinuće vam novac. Čekaće vas banka ako nemate novac, ovo su mali iznosi gotovinskih kredita, većina nas uzima te od po par stotina hiljada dinara, keš krediti od maksimalnih 3,5 miliona dinara su retki."

Zašto su retki?

"Veliki su iznosi, i šta ćete sa njima? Ako dođete dotle da vam treba tri miliona dinara, to već više liči na potrošački ili stambeni kredit, koji ima dužu vremensku instancu."

"Nekada je 25 odsto ljudi imalo problem da vrati kredit. Sada je to samo dva odsto. Savet je, ako predosetite problem, pozovite banku i recite iskreno šta je bilo. Banci je u interesu da vi stanete na noge. Često ljudi misle da se banka bavi izvršiteljima, pokretanjem sudskih postupaka, to je najmanji deo posla banke."

Da li je kredit danas skup?

"Zanijmljivo pitanje, i zanimljiv odgovor. Zavisi šta je za nekoga skupo, ili jeftino. Trenutno su cene gotovinskih kredita između deset i 15 odsto na godišnjem nivou. Vi dobijate 100.000, a košta vas 115.000 na godišnjem nivou, nije to strašno na male iznose."

Koju kamatnu stopu odabrati?

"Dvoumljenje je to, pitaju me ljudi i na pijaci, i u prevozu! Uzimate kredit na kraći period, do pet godina, ako možete, uzmite fiksnu kamatnu stopu. Onda znate tačno kolika je kamata u narednih pet godina. U slučaju varijabilne kamatne stope, zavisite od uticaja na tržištu, kamata i rata mogu da se menjaju iz meseca u mesec. Obično je varijabilna niža u trenutku uzimanja, jer bankari nisu sigurni kako će izgledati budućnost, pa je rizik tako definisan. Daju vam varijabilnu devet ili deset odsto, a fiksnu 11 odsto."

Ko (ne) može da uzme kredit?

Ako ja, recimo, imam nestabilna primanja i treba mi više nego što banka nudi, šta da radim? Meni ne dođe svaki mesec isto, nekad dobijem više novca, nekad manje, pa imam neki godišnji prosek. Zarađujem u proseku više od tih obaveznih 250 evra, ali nemam ih stabilno svakog meseca.

"Pa, vrlo je moguće da će vas odbiti, jer ste nepredvidivi banci. Banka više voli 250 evra puta 12 meseci, nego jednog meseca hiljadu evra, a drugog nemate ništa. Banka želi stabilnost, ona povećava verovatnoću dobijanja kredita. Banka proverava i gde radite, i da li ta delatnost ima izgleda u budućnosti. Ljudi to zanemare, a bitno je. Ako vi radite u firmi gde kasne plate, koja je bila u blokadi, i to se proveri preko softvera. Banka se pita, vi zavisite od te firme, da li ćete dobiti platu redovno i izmiriti ratu."

Ko, dakle, može da uzme kredit?

"Zaposleni, preduzetnici su rizični. Penzioneri mogu, oni imaju redovno mesečno primanje i vrlo su poželjni klijenti kod banaka. Do 80. godine im je granica, neke banke pomere granicu, ali je onda uslov osiguranje. Ako se desi, ne daj Bože, smrtni slučaj. Vi nasleđujete i nečija prava, i nečije obaveze. I tu je savet uzeti osiguranje od par stotina dinara, ako dođe do nečega, osiguranje vraća banci novac."

Ali nezaposleni ne mogu da uzmu kredit?

"Ne mogu. Postoji izuzetak, tiče se ljudi koji su zaposleni na određeno vreme. Recimo, imaju ugovor na godinu ili dve. Mogu da apliciraju i uzmu kredit, ali samo na onaj period koliko im važi ugovor. To je, opet, neka vrsta izuzetka koji banke odobravaju. I preduzetnici su problematični, jer su nepredvidivi."

Pa, to baš i nije u redu?

"Pa, nije, ali znamo da preduzetnici, start-apovi i oni koji tek kreću, uspeju dve takve kompanije od sto. I to je poražavajuće. Banka zato smanjuje rizik i traži da su prošle barem dve godine, da vidimo kako ste vi radili. Banka čuva novac građana, nema slobodu da se igra sa novcem i prihvata rizike. Više ide na siguricu."

Kako studenti uzimaju kredit? Recimo, završili su fakultet, hoće master, roditelji ne mogu da ga plate, studenti nisu zaposleni i nemaju od koga da pozajme novac.

"Kod nas postoji studentski kredit, on je manjeg iznosa ali vam daje država novac. Vi kao student niste zaposleni, ne možete regularno da uzmete kredit. Ako vam država da mogućnost jer ste dobar student, ona iz budžeta Republike Srbije obezbeđuje sredstva, ne banka, banka je posrednik."

Šta je refinansirajući kredit?

"Kredit kao i svaki drugi, samo ga bankari tako zovu. Uprošćeno, koristite ga da zatvorite obavezu. Uzmete jedan kredit da biste otplatili drugi ili namirili neku drugu obavezu. Recimo, ušli ste u dozvoljeni minus, tamo je kamata 30 odsto. Imali ste skup gotovinski kredit sa 15 odsto, a sada banka kaže deset ili 11. Eto prilike da uštedite."

Šta je vaš savet ljudima koji žele da uzmu kredit za refinansiranje?

"Da redovno izmiruju obaveze i budu redovni po svim proizvodima. Ljudi zaborave neku kreditnu karticu, ili neku obavezu od 50 ili 100 dinara. Zašto biste zbog toga izgubili pravo ili mogućnost da uzmete kredit?"

Zamka su troškovi od po 500 dinara

A šta biste preporučili ljudima koji su prezaduženi, evo, recimo, kao ja?

"Pre pomisli na banku i kredit, hajde pogledajte na šta trošite novac. Prosto je. Imate prihode - plata, iznajmljujete neki stan ili poslovni prostor, radite nešto honorarno. I rashode, razne. I onda pogledajte šta su koji, jer često ljudi ne sagledavaju svoje troškove. Kada vi plaćate karticom, niste svesni da trošite novac, ali banke mogu da na aplikaciji razvrstaju vaše troškove po kategorijama. Onda znate koliko ide na ugostiteljske objekte, koliko trošite u apoteci, koliko na lične troškove, pa u trgovinskim lancima..."

"Svi znamo da je registracija vozila jednom godišnje, i to je veliki trošak. Ali zamke nisu tu, već u ovim malim, 500, hiljadu ili dve hiljade dinara. Provlačite karticu za te iznose, i nekada ispadne da je 80 odsto vaših troškova baš u tom rangu, 500 do 5.000 dinara. Izbalansirajte prvo prihode i rashode, a onda idite u banku. Slamarica i keš kredit su najbolja opcija, idealna kombinacija ako vam treba novac. Ako dođete u banku, tražite ceo iznos za nešto što ste zamislili, to je naprezanje i ne osećate se komotno. Imate 60.000 dinara primanja, a 32.000 će otići na ratu. Pa, mora da vam ostane nešto da živite. I uvek pažljivo sa gotovinskim kreditima, jer oni vam brzo dođu u ruke i onda možda trošite i impulsivno. Reagujete, kupite nešto što niste planirali, nema ni svrhu ni smisao, a već ste se zadužili", zaključio je Vladimir Vasić.

BONUS VIDEO: Pogledajte i MONDO sportski podkast "Priča za medalju", epizoda sa Žarkom Paspaljem!

(MONDO/B.Z.J.)