Stručnjak nam otkriva sve o rudarenju i kako ulagati u kriptovalute: Aleksandar Matanović u podkastu "Keš ekspert"

Dobrodošli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv.

“Ovde smo da shvatimo šta su to pametna ulaganja, rušimo tabue, istražujemo nepoznate stvari, a toga i te kako ima. Današnja tema je misterija svim ljudima u Srbiji, a to je kriptovaluta. Želim da u ovom podkastu što jednostavnije objasnimo svim ljudima koji će nas gledati, šta je to kriptovaluta?”, navodi voditeljka, glumica i pevačica Jelena Gavrilović.

Šta je to kriptovaluta?

“Ako bih mogao u jednoj rečenici, rekao bih da je to novac budućnosti. Kriptovalute su, da kažem, moderna vrsta novca. Ono što ih čini drugačijim u odnosu na novac koji smo navikli je, pre svega, činjenica da taj novac ne izdaju države, odnosno centralne banke, kao što smo navikli da je slučaj sa novcem. Često taj novac izdaju takozvani rudari.”

Prema rečima Aleksandra Matanovića, kriptovalutu ne možete nekome fizički da date, ali je možete prebaciti sa jednog telefona na drugi, jer one imaju samo digitalni oblik.

“Kriptovaluta je oblik digitalnog zapisa, slično kao elektronski novac u banci. Dakle, kad nama piše na računu da imamo recimo 23.200 dinara, ne postoji ormarić u banci gde stoje te naše pare. To je samo zapis kao dokaz da nama banka zapravo duguje toliko. Sa kriptovalutama je slično tako, postoje samo zapisi o tome ko koliko ima, s tim da banka ne vodi evidenciju o tome ko koliko ima, već svi mi zajedno. Sad to zvuči malo čudno.” 

Gde se čuvaju kriptovalute i šta je Blokčejn (Blockchain)? 

“Blokčejn je baza podataka svih transakcija koje su se desile. Dakle, u tradicionalnom svetu finansija tu bazu transakcije čuvaju banke. U svetu kriptovaluta, svako od nas pojedinačno koji koristi kriptovalute može na svom računaru, ako želi, da čuva evidenciju svih tih transakcija. Naši računari međusobno komuniciraju i sinhronizuju tu bazu da uvek bude kod svih ista evidencija. Nije nam potreban neki arbitar koji će da kaže šta je čije, već mi sami vodimo evidenciju. Zamisli da se mi sada ovde, koji smo u ovoj prostoriji, dogovorimo da imamo neki naš novac i da mi interno vodimo evidenciju o tome ko je kome šta prebacio, kome šta duguje bez neke treće strane. Slično tako funkcionišu i kriptovalute, samo na mnogo većoj skali, u milionima korisnika.”

Kada bi neko sada u Srbiji želeo da investira u kriptovalute, šta biste ga posavetovali? I na koji način to može da uradi? 

“Zaista verujem da je to budućnost i bolje je u budućnost ući pre nego kasnije. Istorija nas uči da oni koji trendove prepoznaju ranije i koji se na vreme njima prilagode da budu dosta dobro nagrađeni. S tim da, kažem, nije ovaj investicioni savet u smislu da sad kažem, hajde svi da uzmemo sve pare koje imamo i da kupimo kriptovalute, nego treba početi lagano, treba probati sa manjim iznosima, usput učiti. Tako da mislim da to jeste nešto što svako treba da proba, ali da proba u nekom svom ritmu, bez zaletanja, bez toga da uzima kredite, da bi ulagao u kriptovalute, da prodaje stanove… Dakle, iznose sa kojima čovek može da se oprosti, a da ga ne boli puno i da onda polako uđe u taj svet.”

Šta utiče na rast i pad cene kriptovaluta? 

“Kriptovalute, ako gledamo dinamiku kretanja cena, mnogo više liče na akcije na berzi nego na klasične valute. Kriptovalutama se trguje dominantno na kripto-berzama, koje i te kako liče na berze gde se trguje akcijama i njihovu dinamiku cene upravo određuje odnos ponude i potražnje, kao kad su u pitanju akcije na berzi. Nemamo neki centralni autoritet, kao što je to centralna banka u svetu, da kažem, normalnog novca, koja vodi računa o tome koliko je i kada novca u opticaju, koja vodi računa o tome da kurs ne beži mnogo od nekih zadatih opsega, da inflacija bude onolika kolika misle da treba da bude. Ovde je formiranje cene potpuno prepušteno tržištu. Dakle, ako postoji veći broj ljudi koji želi da kupi nego broj ljudi koji želi da proda, cena će ići gore i obrnuto.”

Koja je najpopularnija kriptovaluta? 

“Bitcoin je od svog nastanka najpopularnija kriptovaluta, globalno pa i u Srbiji i niko nije uspeo da ugrozi tu dominaciju. Bitcoin je najstarija kriptovaluta, dakle to je nešto od čega je sve krenulo pre nekih 16 godina. Kriptovalute se dominantno smatraju investicijom. Zamišljen od strane tvorca kao digitalni keš, objektivno se retko koristi za plaćanje iz više razloga. Iako je vrlo zgodan za plaćanje, pogotovo za međunarodne transakcije, jer su transakcije skoro trenutne i skoro besplatne.”

Šta znači “skoro” trenutno i besplatno?

“Ako bih poslao novac nekome u Australiju preko banke, to bi trajalo nekoliko dana. Ako bih poslao Bitcoine, primalac bi već posle nekoliko sekundi znao da sam to poslao, a već posle nekih pola sata do sat vremena bi mogao, ako hoće, te Bitcoine da koristi za nešto, odnosno da nekom dalje pošalje. Ili da ih unoviči ili da ih proda za dolare. Bitcoin je najstariji i onda nekako zbog toga ima istoriju. Otkad postoji, on je najveća kriptovaluta, najvrednija kriptovaluta. Još jedna genijalna stvar kod Bitcoina je to što se ne zna ko ga je kreirao.”

Kako mislite ne zna se ko ga je kreirao? 

Bitcoin jedina kriptovaluta čiji se tvorac ne zna

“To je verovatno jedina kriptovaluta čiji se tvorac ne zna. Pojavila se informacija 31. oktobra 2008. godine da se napravi neki novi novac koji se zove Bitcoin i na 8-9 strana je bilo objašnjeno kako on treba da izgleda. Negde je bio zgodan tajming, jer je verovatno najbolje vreme da se plasira ideja o nekoj potpuno novoj vrsti novca u trenutku kada finansijski sistem pokazuje svoje manjkavosti. Potpisao ga je izvesni Satoši Nakamoto. Međutim, niko tog čoveka nije video. Bio je nekoliko godina vrlo aktivan u toj Bitcoin zajednici, pojavljivao se na forumima, razmenjivao poruke, objašnjavao neke stvari, i onda se u jednom trenutku potpuno povukao i rekao da ostavlja Bitcoin u dobrim rukama i tada je nestao bez traga.”

“Čak i kad bismo znali ko je Satoši i kad bi on i dalje bio aktivan, ne bi mogao ništa da uradi sa Bitcoinom što ne mogu ja jer je softver open source i održava ga cela zajednica, ali zaista činjenica da ne postoji čovek iza Bitcoina ga čini u neku ruku digitalnim zlatom. Jer i zlato isto niko nije izmislio. Zlato je tu i sad svi možemo da ga kopamo, svi možemo da pravimo novčiće od njega, ali nikome realno ne pripada. Niko nije krenuo da izdaje zlato i kaže ja ću da pravim zlato i da prodajem drugima. Kao što je slučaj sa drugim valutama i sa drugim kriptovalutama. Dakle, to je ono što mu daje neku posebnu dozu misterije. Jedina misterija koju nećemo razbiti je tvorac Bitcoina.”

Kako može Bitcoin da se koristi u Srbiji? Mogu li ja da kupim stan od Bitcoina? 

“Nisam siguran da li stan može da se kupi direktno Bitcoinom. Ono što bi bila prva prepreke koju treba preći je da li oni koji prodaju stan žele da prime Bitcoine kao sredstvo plaćanja. Druga prepreka može da bude kod notara koji bi možda hteo, možda i ne bi hteo da overi takav ugovor. I treća potencijalna prepreka je da li bi katastar prihvatio takvu vrstu transakcije. Može da se kupi stan za Bitcoin tako što se Bitcoin proda za dinare pa se kupi stan za dinare. Postoje zemlje gde se već neko vreme nekretnine prodaju za Bitcoin ili neke druge kriptovalute. Mislim da čak već godinama u Crnoj Gori, kad se sleti na aerodrom, ne znam na koji, postoje reklame da se nekretnine na moru prodaju između ostalog i za Bitcoin.”

Znači mi u suštini još uvek nemamo uređen sistem koji bi priznao Bitcoin kao važeću valutu.

“Bitcoin je našom regulativom definisan kao digitalna imovina, ne kao novac. Većina država ima takav stav, jer većini država bi smetalo ako bi se nešto drugo koristilo kao novac, što nije njihova zvanična valuta.”

Ako su te kriptovalute digitalni zapisi, gde oni stoje?

“Pa one stoje u tim bazama podataka. Mogu preko svog laptopa da se ulogujem na e-banking aplikaciju i da preko nje vršim plaćanja. Mogu da imam i na telefonu aplikaciju sa svojim digitalnim novčanikom gde mogu da primam i šaljem kriptovalute. Postoji i neki mali hardverski uređaj, tzv. hardverski novčanici, koji su pogodni za čuvanje malo većih iznosa, što je bezbednije od prethodna dva navedena.”

Možete li da izgubite svoj kripto novčanik?

“Jedan ugao posmatranja bezbednosti kriptonovčanika je da li neko može da ukrade moje kriptovalute, a drugi je da li može neko da ugrozi bazu podataka i da na njoj nešto izmeni i obriše neke transakcije. Baza transakcija ima desetine hiljada kopija koje su raštrkane svuda po svetu, jer svako može da ih čuva. Mogu na laptopu da imam tu bazu, ti možeš na svom. I ako bi neko hteo da hakuje bazu, morao bi da hakuje nekoliko desetine hiljada računara širom sveta praktično u isto vreme, što zaista nije moguće. E sad, iz ugla lične bezbednosti, da li svoje kriptovalute čuvam bezbedno? Da, tu postoje neki bezbednosni rizici, ali ono što je dobra stvar je što su svi ti rizici pod kontrolom.“

Kako kriptovalute gube na vrednosti, zašto su ti skokovi tako ekstremni i da li oni mogu da se predvide? 

“Prosečan korisnik verovatno ne može da ih predvidi, odnosno, nekad će predvideti, nekad će potpuno promašiti. Skokovi su ekstremni iz nekoliko razloga. Kripto berze rade 24 sata i nemaju mehanizme zaštite. Bitcoin ima dugoročno vrlo jasnu tendenciju rasta, skoči 300%, pa padne 80%, ne u danu naravno, ali u godišnjim ciklusima ume da bude dosta stresno za one koji prosto ne prihvate u startu to kao nešto normalno i kažu ok, ja znam da je ovo stresno, ali ja sad ovo kupujem i čekam deset godina i neću svaki dan da gledam.”

Ko kontroliše kriptovalute?

“Možda zvuči strašnije na prvi pogled nego što jeste. Softver koji kontroliše kriptovalute je open source, a to znači da svako na svetu može da pregleda svaki red koda tog softvera i da proveri da li on zaista radi to što se tvrdi da radi. Jako je bitno i da kreator Bitcoin softvera nema mogućnost da taj softver naknadno menja bez pristanka osnovnih učesnika. Ne postoji ekipa od deset ljudi koja se sada nađe i glasa i kaže ok, menjamo ili ne menjamo protokol Bitcoina, nego svako na svetu može da predloži izmenu Bitcoin softvera. Odlučuju rudari, odlučuju krajnji korisnici, odlučuju i oni koji prave novčanike i oni koji imaju kriptoberze. Dakle, kreator kriptovalute ne može da isforsira promenu pravila igre. Ceo svet je kao na iglama kad se sastaje odbor federalnih rezervi u Americi. Kod kriptovaluta imamo zapravo pravu demokratiju, jer mi u celom sistemu nemamo nekoga koji ima veća prava od nekog drugog.”

Kako ste se susreli sa Bitcoinom?

“Sticajem nekih čudnih okolnosti, ali ono što me privuklo da tu i ostanem je baš ta demokratičnost novca, jer vreme u kojem sam ja počeo intenzivno da koristim internet su bile kasne 90. prošlog veka. Izuzetno me je frustriralo to što kao neko ko je tada iz Jugoslavije nisam mogao da kupujem većinu stvari na internetu koje su drugi ljudi mogli kupiti. Kad se pojavio Bitcoin i kad sam razumeo da zapravo njemu nije bitno odakle sam ja, koliko imam godina ili bilo što drugo, meni je to bila fenomenalna stvar. Bilo mi je super što sad po prvi put zaista imam 100% kontrolu nad svojim novcem, koju nikad pre nisam imao, jer do pojave Bitcoina nije postojao novac koji mi možemo da pošaljemo bilo kome, bilo gde, a da niko to ne mora da odobri. Kriptovalute su jedna vrsta imovine koju mi možemo zaista u potpunosti da kontrolišemo i kad je u pitanju vreme i kad je u pitanju prostor. Znači da je pomeramo kroz vremena i prostor onako kako mi želimo bez ičije dozvole.”

Šta je rudarenje i kako se uopšte ulaže u kriptovalute?

“Ako pričamo o decentralizovanoj kriptovaluti koja se ne izdaje, to je neki softver koji obrađuje transakcije i šalje neku vrednost tamo-vamo, ali gde je hardver? Obezbeđuju ga rudari. Dakle, to su ljudi koji kažu OK, da bi ovaj sistem uopšte funkcionisao, on mora osim tog softvera da ima neku hardver infrastrukturu. Neko mora računare i servere, neku vrstu hardvera da da na raspolaganje tom sistemu da bi uopšte mogao da funkcioniše. Rudari kupe određeni hardver, prikače ga na mrežu i kažu ja hoću da učestujem u obradi transakcija jer, opet kažem, da bi transakcije mogle da se obrađuju, mora da postoji hardver na kojem će softver da se pokreće. Rudari obezbeđuju hardver infrastrukturu da bi uopšte čitav sistem mogao da funkcioniše i oni su nagrađeni srazmerno snazi svog hardvera. Dakle, što jači hardver imam, to više učestvujem u obradi i transakcijama i više tih novih Bitcoina dobijam.

Zlatno rudarenje je za nas obične ljude u Srbiji prošlo. Nekada je to bilo mnogo profitabilnije. U poslednjih nekoliko godina su velike kompanije, veliki investitori ušli u rudarenje i samim tim su učinili da je za male rudare rudarenje sada na granici profitabilnosti. Mašine koje rudari koriste troše mnogo struje. Zapravo se trkaš da zaradiš više kroz rudarenje nego što ćeš platiti račun za struju i za mnoge ta trka duže vreme više nema smisla. Tako da, da li treba ti i ja da rudarimo, verovatno ne, ali da li treba na drugi način da učestvujemo u svemu tome, mislim da da.”

Kako da investiramo u Bitcoin? Da li nam je potrebno mnogo novca?

“Dakle, tu bi čovek trebalo se zapita, OK, koliko ja to novca mogu da izdvojim za to, da li odjednom kupujem ili možda kupujem u nekim redovnim vremenskim razmacima, što je verovatno većini ljudi bolja strategija, pogotovo za ljude koji nemaju gomilu para sada tu negde, nego imaju neke prihode od kojih mogu da izdvajaju mesečno određeni iznos i da kažu ovo OK, ovoliko ja mogu da izdvojim, a da me ne boli i da polako tu gradim neki svoj portfolio. Takođe bi svako trebalo da se zapita s kojim ciljem kupuje, da li kupuje sa ciljem da duplira svoj novac posle godinu dana. Ako je to cilj, onda je to realno više kocka nego investiranje. Ako je cilj da za 10, 15 ili 20 godina ima neki respektabilan portfolio koji može služiti i kao recimo penzija ili kao nešto što će ostati naslednicima, onda je to mnogo smislenija priča, da tako kažem. Puno je individualnih stvari koje ne mogu sada da kažem baš konkretno ako ne znam koje su tvoje želje, koje su tvoje mogućnosti, kolika je tvoja spremnost na rizik. Postoji puno faktora, a najvažniji su da pametno izaberemo gde čuvamo, šta kupujemo, gde kupujemo i koliko kupujemo.”

Da li mogu sa 100 EUR, na primer, sada da kupim kriptovalutu? 

“Kod kriptovaluta je slatko to što minimalna ulaganja praktično ne postoje. Možeš da kupiš za 500 dinara. Iako Bitcoin košta preko osam miliona dinara, on je deljiv na 100 miliona delova. Kao što je dinar deljiv na 100 delova, ima one pare koje u principu ne postoje, ali postoje samo u cenama. Bitcoin je deljiv na 100 miliona delova, tako da ne moramo da kupimo ceo Bitcoin, možemo da kupimo 0.000000137 Bitcoina. Isto važi i za druge kriptovalute, bukvalno sada može da se investira sa 500 ili 1.000 dinara.”

Kolika je tačno vrednost Bitcoina trenutno?

Oko 75.000 dolara, u dinarima nešto preko 8 miliona.

Koje su još popularne kriptovalute u Srbiji?

“Druga najpopularnija kriptovaluta je već šest godina Ethereum. On je zapravo malo više od kriptovalute. On je platforma za neke druge stvari u tom kripto svetu i on nije ni zamišljen da bude novac, već da bude platforma za neke druge aplikacije dok je Bitcoin napravljen samo sa idejom da bude novac i ništa više.”

Ta druga valuta uopšte nije novac nego je platforma? Čemu ta platforma služi? Da li su onda i ostale valute isto platforme ili su previđene da budu novac?

“Bitcoin je nastao kao ideja da bude samo novac. Mnoge kriptovalute posle njega su kopirale taj princip i rekli su OK, hajde da napravimo nešto slično Bitcoinu u nadi da će ljudi pre da izaberu to nego Bitcoin što se u praksi nije pokazalo kao istinito. Ethereum kao platforma ima neku svoju valutu koju zove Ether i u koju se takođe ulaže, kojom takođe može da se plaća, ali nije joj to jedina funkcija. Postoje kriptovalute koje su povezane za tradicionalne valute, najviše ima onih koje su vezane za dolar i praktično nam to omogućuje da šaljemo nešto što je praktično kao dolar. Danas vredi 1 dolar i za 5 godina će vrediti 1 dolar. Dakle, neće vredeti 3 dolara ili 16 dolara. Ako pričamo samo o investicijama, zanimljive su kriptovalute koje su pravljene sa idejom da njihova vrednost može da raste jer postoji ograničena količina.”

Kako se vrši transakcija?

Kako to funkcioniše sada, neko kupuje za mene ili kupujem sama?

“Postoji opcija da se registruješ na platformi neke firme koja se bavi trgovanjem, prebaciš novac na račun te firme i kažeš - kupite mi Bitcoin, i držiš ga tu ili prebaciš na neki svoj novčanik. A može i peer-to-peer, od čoveka do čoveka, ja imam bitcoine koje želim da prodam, ti želiš da ih kupiš, ti mi prebaciš pare i ja tebi Bitcoin. Naša aplikacija je ECD wallet i najviše se koristi u Srbiji, a globalno najpopularnija je Trust wallet. Naša aplikacija je regulatorno bolje zaštićena u slučaju da nešto pođe po zlu, ima licencu Narodne banke Srbije i odličnu podršku korisnicima. Najbitnija stvar je da kada biraš aplikaciju proveriš koliko je puta skinuta i kakvi su utisci korisnika.”

Kakva je budućnost kriptovaluta i šta nas očekuje? 

“Ukoliko pričamo o Bitcoinu, njega će biti 21 milion. On ima tu svoju dinamiku kreiranja koju sam već objasnio, gde se prepolovljava brzina dodavanja novih na svake 4 godine i poslednji će biti izrudaren 2140. godine. Zakucana je godina, a tačan datum se ne zna, zavisi od toga koliko su rudari brzi. Činjenica da je nešto ograničeno u količini, ne znači automatski da njegova cena mora stalno da raste. Raste samo ako postoje ljudi koji to žele da kupe. Jer ako je nešto ograničeno u količini, a niko u tome ne vidi vrednost, onda džabe što je ograničeno. Broj Bitcoin korisnika od njegovog nastanka praktično sve vreme raste i ja sam optimista kada je budućnost kriptovaluta u pitanju.”

Da li ima prevara u trgovanju kriptovalutama? 

“Ima, ali ne među najjačim kriptovalutama. Postoje projekti koji su u kripto svetu kreirani sa ciljem da prevare ljude. Dakle, da ishajpuju, što se kaže, pokušaju da naprave euforiju oko nekog kojna i onda da urade njegovu pretprodaju iako praktično još i ne postoji, pokupe se sa parama i da odu. Dakle, nije to nešto što ne postoji, ali to se neće desiti sa Bitcoinom, to se neće desiti sa Ethereumom, to se neće desiti sa Solanom. Ljudi koji tek ulaze u ovaj svet treba da se koncentrišu na Bitcoin i eventualno još par najjačih kriptovaluta, jer tu neće biti prevareni.”

BONUS VIDEO: Pogledajte prvu epizodu podkasta "Keš ekspert" sa Vladimirom Vasićem koji nam je otkrio sve o gotovinskim kreditima

 (MONDO/D. Stojšin)