Osnovna kamatna stopa centralne banke povećana na 12,25 odsto, što će poskupeti dinarske kredite i trebalo bi da smiri inflaciju. Da bi inflacija u celoj godini bila šest odsto potrebno je od jula bude 0,1 odsto mesečno, ukazuju stručnjaci.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, tako da ona od danas iznosi 12,25 odsto, saopštila je NBS.
Rast cena poljoprivrednih proizvoda, u svetu i u Srbiji i troškovni pritisak po ovom osnovu na cene industrijskih prehrambenih proizvoda trenutno je najvažniji generator inflatornih pritisaka.
Osim cena poljoprivrednih proizvoda u porastu su i svetske cene nafte i osnovnih metala.
Efekti rasta cena uvoznih proizvoda na inflaciju su ublaženi jačanjem dinara u poslednja tri meseca, kao posledica pada premije rizika Srbije i delovanja monetarne politike.
U prvim mesecima 2011. na rast potrošačkih cena uticaće i rast regulisanih cena, i to, pre svega, električne energije, komunalnih usluga i gradskog prevoza.
S druge strane, s obzirom na još uvek relativno skroman oporavak ekonomske aktivnosti i visoku nezaposlenost, tražnja će i u narednom periodu delovati dezinflatorno i pored odmrzavanja penzija i zarada u javnom sektoru početkom 2011. godine.
Prethodno preduzete mere monetarne politike tek će postići svoj puni efekat u narednom periodu.
Imajući prethodno u vidu, povećanje referentne kamatne stope za 25 baznih poena NBS teži da obezbedi da se inflacija u srednjem roku nađe u granicama utvrđenih ciljeva (4,5 plus-minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus-minus 1,5 dosto za kraj 2012. godine), navedeno je u saopštenju.
Za dostizanje cilja Narodne banke da inflacija u 2011. godini bude šest odsto potrebno je da prosečna mesečna inflacija u drugoj polovini godine bude 0,1 odsto, "što je teško, ali nije nemoguće", ocenio je danas ekonomista Pavle Petrović.
On je na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora kazao da će u prvoj polovini 2011. inflacija biti oko 5,5 odsto, navodeći da je najveći razlog tolike inflacije rast cena hrane, što je globalni trend, ali i rast cena nafte, duvana i električne energije.
Petrović je dodao da je u januaru inflacija u Srbiji bila 1,4 odsto i da je međugodišnja inflacija 11,2 odsto, što je najviše u regionu.
"Glavni razlog tolike januarske inflacije je rast cena hrane koje su rasle znatno brže od ostalih cena u Srbiji i od 2006. godine porasle su za 55 odsto", naveo je Petrović dodajući da su cene hrane premašile nivo pre krize.
Kako je kazao, međunarodna istraživanja pokazuju da će hrana trajno ostati skuplja nego ostali proizvodi.
Petrović je dodao da su u Srbiji najugroženiji najsiromašniji i da za 10 procenata njih hrana čini 55 odsto ukupnih izdataka.
(agencije/MONDO)
Rast cena poljoprivrednih proizvoda, u svetu i u Srbiji i troškovni pritisak po ovom osnovu na cene industrijskih prehrambenih proizvoda trenutno je najvažniji generator inflatornih pritisaka.
Osim cena poljoprivrednih proizvoda u porastu su i svetske cene nafte i osnovnih metala.
Efekti rasta cena uvoznih proizvoda na inflaciju su ublaženi jačanjem dinara u poslednja tri meseca, kao posledica pada premije rizika Srbije i delovanja monetarne politike.
U prvim mesecima 2011. na rast potrošačkih cena uticaće i rast regulisanih cena, i to, pre svega, električne energije, komunalnih usluga i gradskog prevoza.
S druge strane, s obzirom na još uvek relativno skroman oporavak ekonomske aktivnosti i visoku nezaposlenost, tražnja će i u narednom periodu delovati dezinflatorno i pored odmrzavanja penzija i zarada u javnom sektoru početkom 2011. godine.
Prethodno preduzete mere monetarne politike tek će postići svoj puni efekat u narednom periodu.
Imajući prethodno u vidu, povećanje referentne kamatne stope za 25 baznih poena NBS teži da obezbedi da se inflacija u srednjem roku nađe u granicama utvrđenih ciljeva (4,5 plus-minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus-minus 1,5 dosto za kraj 2012. godine), navedeno je u saopštenju.
Za dostizanje cilja Narodne banke da inflacija u 2011. godini bude šest odsto potrebno je da prosečna mesečna inflacija u drugoj polovini godine bude 0,1 odsto, "što je teško, ali nije nemoguće", ocenio je danas ekonomista Pavle Petrović.
On je na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora kazao da će u prvoj polovini 2011. inflacija biti oko 5,5 odsto, navodeći da je najveći razlog tolike inflacije rast cena hrane, što je globalni trend, ali i rast cena nafte, duvana i električne energije.
Petrović je dodao da je u januaru inflacija u Srbiji bila 1,4 odsto i da je međugodišnja inflacija 11,2 odsto, što je najviše u regionu.
"Glavni razlog tolike januarske inflacije je rast cena hrane koje su rasle znatno brže od ostalih cena u Srbiji i od 2006. godine porasle su za 55 odsto", naveo je Petrović dodajući da su cene hrane premašile nivo pre krize.
Kako je kazao, međunarodna istraživanja pokazuju da će hrana trajno ostati skuplja nego ostali proizvodi.
Petrović je dodao da su u Srbiji najugroženiji najsiromašniji i da za 10 procenata njih hrana čini 55 odsto ukupnih izdataka.
(agencije/MONDO)
