Broker nas savetuje kako da pametno ulažemo i zaradimo na berzi: Nenad Gujaničić u podkastu "Keš ekspert"

Dobrodošli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv.

"Sofisticirano tržište ili pijaca gde se trguje standardizovanom robom po unapred utvrđenim pravilima preko posrednika koje kontroliše regulator kako bi se obezbedila sigurnost učesnika. Recimo, vi možete da kupujete u prodavnici direktno, a za berzansku robu morate da imate posrednika.

Da bi trgovao na berzi, investitor najpre mora da pronađe brokera koji ga uvodi u svet finansijskih tržišta. Berza je najbolja alternativa za štednju. Drugi korak jeste da znate šta želite, sigurnost, poput državnih obveznica ili nešto rizičnije, kao što su akcije. Moguće je istražiti i raspitati se o brokerima i kada se investitor opredeli za jednog, on će ga uputiti, ukazati na rizike, pomoći da odabere pravi finansijski instrument, da li su to državne obveznice?

Šta je državna obveznica? To je finansijski instrument gde se država zadužuje, a građani joj pozajmljuju novac. Dakle, država može da se zaduži direktno kod banka i uzme kredit, a može da emituje obveznicu gde razni kupci kupe tu hartiju i to su najsigurnija ulaganja. Novac se gubi samo u slučaju da propadne država. Da li može da se desi? Da, ali je izuzetno mala verovatnoća."

U čemu je razlika između obveznice i akcije?

"Obveznice može da emituje država, gradovi, kompanije. Mi smo krenuli od najmanje rizične, to je država. Država kad emituje finansijski instrument, građani kupuju i praktično su pozajmili državi novac. Država vraća glavnicu nakon isteka perioda i kupac dobija godišnju ili polugodišnju kamatu i to je najmanje rizično, manje i od štednje u banci.

Tu su građani osigurani si od strane iste te države do 50.000 evra. Na uloženih, recimo 100.000-200.000 evra, ako banka propadne, dobija se nazad samo 50.000. Kod države, ako kupiš državnu obveznicu, ta sigurnost je 100 posto."

Šta su akcije?

"Akcije su rizični finansijski instrumenti i oni predstavljaju delić vlasništva kompanije. Neko ko bi da bude suvlasnik neke od najvećih kompanija, može da kupi deo i to donosi zaradu na dva načina. Jedan je da se deli profit koji kompanija ostvaruje i godišnje se isplaćuje akcionarima, to je dividenda. Kompanija ostvari profit, u Americi se on deli akcionarima na kvartalnom nivou. Druga vrsta dobiti su rast vrednosti akcije, odnosno kapitalne dobiti zbog koje se kupuju akcije. Akcije rastu kad kompanija bolje posluje.

Kada će stići zarada? Ako kompanija bolje posluje, ostvariće se kapitalna dobit. Ne može unapred da se zna kolika će zarada biti. Mi znamo savršeno da izračunamo koliko Epl donosio zarade u prošlosti, ali to nije garancija njegovih budućih rezultata."

Da li je profit kod akcija veći jer je veći i rizik?

"Sa malim iznosom može da se kupi 500 najvećih američkih kompanija, to je tzv. indeks. Postoje indeksni fondovi, gde sa 1000 dolara možeš da kupiš korpu akcija i da te ne zanima šta će biti s kompanijom koja je 351. u indeksnoj korpi. Koliko može da se zaradi? Istorijski, ta korpa je nosila zaradu 9-10 procenata.

To nije garant budućih rezultata, ali u poslednjih 50 godina je donosila zaradu. Da je pojednostavim, za 7 godina duplirate vaše ulaganje ako se taj trend nastavi."

Kako se prati tržište?

"Sve je transparentno. Na internetu možete da pratite cene svih akcija drugih finansijskih instrumenta svakodnevno. To se po pravilu ne preporučuje, jer kad se prati svakodnevno, berza izaziva neku vrstu zavisnosti,k kockarskog duha.

Naša industrija se razvila toliko da ima dosta prodavaca magle koji će javljati informacije da trgujete na dan, dva, jer brokeri zarađuju od provizije. To je po pravilu put u gubitak. Koji su osnovni principi investiranja. Broj 1 je da bude duži vremenski horizont, broj 2, diversifikacija o kojoj smo već pričali. I da dodamo treći, kontinuirano ulaganje. Šta to znači? Na nivou godine ili na nivou polugodišta višak nekog novca plasiraš u finansijski instrument."

Koji su mitovi o berzi?

"Kod našeg naroda svi su nastali na osnovu američkih filmova, recimo “Vuk sa Volstrita”, koji populariše taj rizik, kocku i zavisnost. Najpopularniji mit je “na berzi ili propadneš ili se obogatiš”. U Srbiji berza nije razvijena. Kompanije se finansiraju kod banka i zavise od kredita. Kad se ide na berzu, berza kontroliše vaše poslovanje. Zamislite, svaki dan imate cenu akcije i ona govori kako vi vodite firmu.

Rekli smo na kratke staze to mogu da budu raznorodni faktori. Na duge staze, ako cena akcije ide naviše, velika je verovatnoća da firma odlično radi. Šta bude u Americi kad, recimo, padne cena akcija 20 posto? Odmah se pale crvene lampice, smenjuje se menadžment, dolaze novi akcionari, pokušava se zaokret. U Srbiji može da se desi da kompanija gurne u zid 10-20 godina. Zid ne može da se pomeri, gura ga, pozitivna nula, gubici. Kada imate firmu na berzi, to ne može da se desi. Zato što tu imate pre svega smenu uprave, promenu strategije. Kompanija može da propadne na berzi, ali pre toga boriće se za profit, a kad se korporacija bori za profit, bori se faktički da i vi zaradite."

Ko može da ulaže na berzi?

"Ne možete pričati nekom običnom građanju, sa prosečnom platom od 70-50 hiljada dinara, bez ušteđevine, kao bilo bi dobro da ulaže. U Srbiji je štednja u bankama 15-16 milijardi evra. Kamate su izuzetno niske, na evre možete da dobijete 2-2,5 posto neto. Ali kakva je to zarada? Ljudi su deset godina štedeli u banci, jedna godina inflacije je izbrisala sve te zarade. Ljudi ne samo da su izgubili to što su dobijali, već su izgubili i deo glavnice. Neki su otišli na tržište nekretnina, neki na berze i zaradili više nego dvostruko.

Strahovi kod naših ljudi dolaze zbog smanjene edukacije. Pominjali smo državne obveznice. Recimo pre dve godine Srbija je imala državnu obveznicu koja je donosila godišnju zaradu preko 6%, a uporedo je bila štednja u banci 3%. Naši ljudi kad kupuju kilogram paradajza, obiđu pet tezgi, ali kad treba da se zaduže u banci da investiraju to, hoće na klik.

Znate, naši ljudi u banci drže novac nije uopšte oročen samo zbog bezbednosti i sigurnosti. U Americi je recimo 67 % građana na berzi, najčešće štede za penziju. Kod nas, mlađe ljude sve to više interesuje, jer oni sa 1.000 evra mogu da obezbede dobru penziju."

Šta su to ETF-ovi?

"Najpoznatiji indeks na svetu je američki indeks S&P 500 i on sadrži 500 najvećih kompanija. Rekli smo da je to neki najsigurniji instrument u smislu diversifikacije. Imate 500 najvećih kompanija u najboljoj svetskoj privredi. ETF je finansijski proizvod koji je replika te indeksne korpe. Indeksna korpa, odnosno indeks, meri se u poenima i on je nekad oko 6.000 poena.
Kretanje berze može da se prati na osnovu tog indeksa. Kupuje se ETF, proizvod koji investiciona banka napravi. Onaj ko želi da kupi američki indeks, kupuje ETF kojih ima mnogo na tržištu. Taj ETF potom prati relativnu promenu indeksa. Hipotetički, indeks je sad 6000 poena, u ovo doba godine bude 6600.

Taj tvoj ETF će doneti zaradu od 10%. Jedan od osnovnih principa ulaganja je da se rizik raspodeli. Najrizičnije je kupiš jednu akciju i onda zavisiš samo od te kompanije. Ako želiš da kupiš korpu nekih akcija, biraš finansijski proizvod koji u svojoj pozadini ima nekakvu korpu akcija. Najpoznatiji ETF-ovi se odnose na indekse raznih berzi.

Koji god da izabereš pratiće relativnu promenu tog indeksa. Rekli smo da je indeks korpa akcija koja pokazuje kretanje tih berzi. Kad pročitaš da je američka berza skočila 2 posto zapravo je taj indeks je skočo. Ali ti ne možeš da kupiš direktno indeks nego ETF, proizvod koji je kreiran od strane investicione banke. Kako on nastaje? Ta investiciona banka kupi recimo u Americi 500 kompanija, kreira taj ETF i pusti u prodaju. To je prosto ulaganje kao u indeks, samo što imamo prečicu, ETF koji je indeks u ogledalu. Znači, ako indeks poraste 10 posto, tvoj ETF će porasti 10 posto."

Imam hiljadu evra, šta mogu da kupim?

"Za hiljadu evra, rekli smo, prvo mora da se napravi strategija investiranja. Industrija luksuznih modnih brendova je ove godine u velikoj krizi što može biti dobro za ulaganje (Luj Viton, Kering, sve te akcije su pale jer je inflacija koja je stigla i do onih malo imućnih koji kupuju luksuzne brendove itd. I to se osetilo na akcijama, delom jer su i Kinezi, kao kupci tih brendova, u krizi.

Najpoznatiji proizvođač električnih automobila je Tesla. Da li je mudro ulagati to je sad druga stvar. Rekli smo, ako se kupuju akcije jedne kompanije to nosi visok rizik.
Može da se kupuje paket, ali za mali iznos novca. To je najbolje za nekog ko ne poznaje mnogo berzu, da krene od ETF-ova i vremenom nauči kako funkcioniše taj mehanizam, a potom krene sa pojedinačnim akcijama."

Kako broker savetuje?

"Najniži nivo je tzv. diskontni broker, koji samo prosledi vaš nalog na berzu. Recimo, na internetu možete da nađete i onlajn brokere, ali njega ne vidite, ne možete da pitate ništa. To je ujedno i najjeftinije. Kod nas broker isto to radi, ali se podrazumeva da bi trebalo da vam pruži neke investicione usluge, ukaže na rizike, nađe pravo mesto na tržištu. I to se onda naplaćuje više.

Kako se penjate na toj lestvici, imate razne nivoe usluga, na vrhu toga je portfolio menadžment. To je pravilo za krupnije investitore, potpišete ugovor da portfolio menadžer za vas odlučuje u skladu sa definisanim vašim zahtevima šta investira.

Sve se to definiše u ugovoru. Na berzi, kad uzmeš berzanskog posrednika, imaš razne nivoe usluga. Mi se trudimo da edukujemo naše investitore, jer ako ih bolje edukujemo, oni će biti uspešni, ako su oni uspešni, mi bolje poslujemo. Dakle, po definiciji broker ne savetuje, ali bi trebalo da pomogne pre svega u identifikovanju rizika."

Kako da prepoznate prevare?

"Brokeri moraju da imaju licencu, ali moraš i sam da se raspitaš. Savet je da se zaobilaze razne ponude na internetu gde se nude basnoslovne zarade. To je, po pravilu, put u prevaru. Rekli smo da je ovaj indeks S&P 500, odnosno ETF koji kupiš, istorijski donosio 10%. To je očekivana godišnja zarada.

Šta će biti u budućnosti, mi to ne znamo. Ove godine rekli smo da je zarada bila preko 20%. Znači, ova godina je bila nadprosečna i ko je ušao početkom godine sa očekivanjem da zaradi 10%, on je više nego zadovoljan. Što je duži taj vremenski horizont, veća je verovatnoća da zaradiš. Ako ti neko ponudi 50% za dva meseca to je prevara. Nemoguće je zaraditi ogroman novac za kratko vreme, a da se ne preuzimaju veoma visoki nivoi rizika.
Berza je i psihologija. Što ljudi više zarađuju, bolja reklama, ljudi više kupuju. Kad su popusti u tržnim centrima, kao što su ovih dana, ovakva je guža. Na berzi kad su popusti, kad padnu akcije, ima veoma malo kupaca. Zbog čega? Jer to je ta psihologija. Na berzi najviše kupaca ima kada je najskuplje. To je taj deo psihologije gde svi to znaju. Kad je najbolje kupovati? Kada je kriza."

Šta je to fundamentalna analiza?

"Fundamentalna analiza je alat koji ti pomaže da vidiš da li je to skupo ili nije i time se bave finansijski analitičari. Fundamentalni investicioni pokazatelji su istorijski povišeni. Berza je sada skuplja nego što je prosek poslednjih 10 godina. Kada se može desiti neka promena? Ako se neki od rizika ispolji u svojoj negativnoj formi. Recimo, Tramp je novi predsednik Amerike i uvešće nekakve carine Kini, Evropi, što može negativno da utiče na ekonomiju. Možda će Kina da uzvrati, pa udari na Ameriku.

Svi znaju da ratovi nisu dobri, ni za koga pa ni za tržište akcija. U tom nekom smislu, to je fundamentalna analiza, da sagledaš sve faktore koji utiču na poslovanje kompanije. Dakle, fundamentalna analiza znači da analiziraš tu kompaniju i sve faktore koje imaju veze s njom, koji će joj omogućiti, odnosno ne omogućiti, da bolje posluje u budućnosti."

Šta je tehnička analiza?

"Tehnička analiza je alat koji sugeriše da “nema potrebe da se baviš analizom kompanija, već na osnovu nekakvih kretanja cena iz prošlosti određuješ kako će se kretati cena akcija u budućnosti”. Tehnička analiza kaže da su sve ove informacije ukalkulisane u cenu i nema potrebe da analiziraš finansijski izveštaj. Najbolji je miks fundamentalne i tehničke analize.

Da li postajem suvlasnik kompanije ako kupim akcije?

Kompanije na berzi imaju izuzetno diverzifikovano vlasništvo. Naši ljudi misle da je Bil Gejtes vlasnik Majkrosofta. On nema ni 2 posto akcije. Teoretski, ako neko želi da kupi Majkrosoft može ukoliko da da dobru cenu. Isto je sa Teslom, gde Mask ima desetak procenata. Trebalo bi da kupi kupi samo 40 posto i može da smeni Maska. Ako padne cena akcije, velika je verovatnoća da će doći neki novi akcionar i smeniti menadžment jer nije radio kako treba."

Kako se prodaju akcije?

"Gde si kupila, tu i prodaješ. Ono što je odlična stvar kod finanskih instrumenta, to oni su izuzetno jednostavni. Ako si kupila ETF ili akcije neke kompanije, prodaješ danas, već ti je sutra novac na računu. Dakle, to je velika prednost tih portfolio ulaganja, zato što su mobilna.
Dalje je pitanje aktivne ili pasivne strategije. Rekli smo da je za ljude koji ne žele mnogo da se bave najbolje da parkiraju novac u ETF i čekaju penziju ili neki duži vremenski period."

"Berza je psihologija"

"Rekli smo da je berza u velikoj meri psihologija. Znači, mnogo je bitno da čovek veruje u to, da je taj sistem koji je srž tržišne ekonomije. Rekli smo da je naša berza imala taj diskontinuitet. Naši poljoprivrednici su koristili berzu da zaštite cenu svog roda. Svake godine čujemo priču o malinarima kako nisu zadovoljni otkupnom cenom. Zamisli sada da imamo berzu i da je malina kotirana, pa oni mogu još u martu da prodaju svoj rod.

Recimo, cena na berzi tog roda je 3 evra i poljoprivrednik je proda čime je sebe zaštitio. Da li će cena biti veća ili manja njega na internetu, jer on sebe zaštitio, faktički ugovorio je prodaju. Taj nekakav rizik preuzimaju drugi igrači na tržištu, takozvani špekulanti. Ako cena bude 4, oni su zaradili. Ako bude niže, oni su izgubili, jer su preuzeli taj rizik. Ali ovde sam hteo da naglasim da berza može da bude korisna iza tog nekog bazičnog seljaka, proizvođača, recimo proizvođača pšenice, gde ono unapred može da proda svoj rod i da iskontroliše taj nekakav rizik."

(Mondo.rs)