Udruženje potrošača "Efektiva" pozvalo je građane na bojkot trgovinskih lanaca od danas, 10. februara do petka, 14. februara. Zbog preterano visokih cena deo potrošača je bojkotovao pet velikih trgovinskih lanaca i 31. januara, a sada je ovaj period povećan na pet dana.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena. On je objasnio i na koji način dolazi do formiranje cena u Srbiji. Prema njegovim rečima, maloprodajna cena se sastoji iz tri komponente, jedna je nabavna, odnosno proizvođačka, druga je razlika u ceni koju prisvajaju trgovci i treća je porez koji pripada državi.
"Baviti se samo jednom karikom, maržom trgovaca u tom lancu snabdevanja, kako bi se utvrdilo zbog čega su visoke cene u Srbiji, mislim da nije dovoljno, ali je dobro ako će ta akcija biti stimulans za Komisiju za zaštitu konkurencije da počne da radi i da se obuhavatnije bavi tim pritanjem", rekao je Petković.
Iz "Efektive" pozivaju na bojkot
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva pozvao je potrošače da od danas do petka, 14. februara bojkotuju kupovinu pet najvećih trgovinskih lanaca i najavio da ako trgovine ne smanje cene da će u trećoj fazi ponovo pozvati na bojkot jer je Komisija za zaštitu konkurencije konstatovala da je u 2023. godini postojala povreda konkurencije i da su cene skočile duplo više od inflatornih pritisaka.
Marže na određene proizvode su povećane za duplo. Tako su one skočile sa sa 19 odsto na 38 odsto, pa čak i 45 odsto. Samim tim došlo je i do ogromnog ovećanja prihoda tih trgovinskih lanaca. One je porastao sa 3,8 milijardi dinara na 18,6 milijardi dinara.
Petković je rekao da u Srbiji, verovatno, ima i monopolista-proizvođača određene robe i da je zadatak Komisije da utvrdi da li postoje i ko su oni.
"Nisam primetio takve aktivnosti te Komisije. Mislim da bi neka tržišta bila interesantna za analizu postojanja monopola, što nije kažnjivo, ali zloupotreba dominantnog položja jeste. Komisija za takvu analizu ima resurse, pravnike, ekonomiste i druge stručnjake, takođe imaju pristup i mehanizme prikupljanja podataka kako bi ih analizirali i zaštitili građane", rekao je Petković.
Petković je rekao i da na visinu cena utiče i poreska stopa i da država može određene proizvode da svrsta na listu proizvoda sa nižom stopom poreza na dodatu vrednost (PDV).
"Cena goriva direktno je pod uticajem akciza", rekao je Petković.
I komšiluk u bojkotu zbog visokih cena
Samo nekoliko dana pre bojkota 31. januara, udruženje potrošača u Hrvatskoj pozvalo je građane da stupe u istu akciju. Bojkot od jednog dana je prerastao u nešto veći talas, koji je trajao sedam dana.
"Glavni metod borbe 'bojkot' kupovine, u susednoj Hrvatskoj zasad ima najveći odziv. U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i ne znaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama", naveli su stručnjaci u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Istakli su da je u danima bojkota promet više nego prepolovljen tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a, bila prvi gubitnik akcija bojkota.
Izdato 300.000 fiskalnih računa manje
Podsetimo, prema podacima Poreske uprave Srbije prvog dana bojkota izdato gotovo 300.000 fiskalnih računa manje nego dan ranije.
"U petak 31. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 865.758. U četvrtak 30. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 1.157.985. Istog dana prethodne nedelje izdato je 1.103.159. U četvrtak 16. januara 2025. godine broj izdatih fiskalnih računa je 1.095.561", saopštila je Poreska uprava.
BONUS VIDEO:
(Agencije/Mondo/A.V.)
