Problem visokih cena. u marektima tinja već mesecima, a kako bi se trgovci naterali da spuste cene, od kraja januara usledili su pozivi Udruženja "Efektiva" na bojkot velikih trgovinskih lanaca.
Zbog sumnje da su se dogovarali o cenama i povredili konkurenciju, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je u oktobru prošle godine postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji. I dok se čeka nalaz Komsije postavlja se pitanje da li bi dolazak nekog novog trgovinskog lanca u Srbiju doveo do snižavanja cena.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da u slučaju dolaska novog igrača na tržište postoje dva efekta.
"Svakako da bi trebalo da padnu cene proizvoda ukoliko je veća konkurencija na tržištu, odnosno ako bude više trgovinskih lanaca. S druge strane postavlja se pitanje radne snage. Ko će tu raditi? Imajući u vidu da se samim tim onda otvaraju novi prodajni prostori, dolazi do pomeranja radne snage. Da ne bi došlo do pomeranja, onda trgovac mora da diže cenu rada da mu ljudi ne bi otišli i onda to posle možda da prebaci i na krajnju cenu proizvoda koje nudi u svojim prodavnicama", rekao je za Euronews Srbija Stanić.
On kaže da teoretski, a i praktično, ulazak još igrača na tržište vodi ka boljoj konkurenciji što bi, dodaje, trebalo da se odrazi u to da građani mogu da biraju da na različitim mestima kupuju proizvode i samim tim da oni budu cenovno konkurentniji.
U prethodnom periodu u Srbiju su došli nemački i ruski trgovinski lanci, ali nije bilo pada cena.
"Naprotiv, one su i dalje rasle. Međutim, ono što je takođe bitno jeste da je uvek dolazak stranih investitora, a koji podrazumeva i trgovinske lance, u interesu zemlje", rekao je Stanić.
U Udruženju "Efektiva" veruju da bi dolazak nekog trgovinskog lanca mogao da dovede do snižavanja cena hrane.
"Uvek kad se povećava stepen konkurencije, to dovodi do toga da cena bude niža ili da kvalitet usluge bude bolji. Dakle, što je veća konkurencija, to je za potrošače u tom smislu bolje. Ja verujem da bi se tržišna utakmica pojačala jer upravo taj neko novi ko dođe na tržište, on zapravo ne bi mogao ni da se probije tako lako osim ako potrošačima ne ponudi neki benefit, a taj benefit u tom sektoru maloprodaje može da bude jedino - niže cene", rekao je Dejan Gavrilović iz tog udruženja.
On je naveo da je potrošačima svejedno iz koje zemlje dolazi trgovinski lanac i da je bitno da cene budu povoljne i da kvalitet te hrane bude u rangu onoga što je očekivano.
"Dakle, većina stanovništva ne traži nikakvu ekskluzivu. Oni koji imaju novca za ekskluzivu oni svakako i ne gledaju na cene. Oni će kupiti tamo gde nađu ono što im odgovara", dodaje on.
Gavrilović kaže da je potrošačima već jasno da postojeći trgovinski lanci maržiraju robu značajno više nego što je to realno i da bi se dobar deo njih okrenuo ka tom novom trgovinskom lancu ako bi imao povoljnije cene i uz dobru kampanju tog novog igrača na tržištu.
"Imamo primer ruskih lanaca koji se polako šire, koji su već tu. Vidim da otvaraju neke nove objekte i sve su puniji, sve su veće gužve, tako da se to prenosi od usta do usta. Ta dobra reklama lako dođe do potrošača i onda to znači da bi malo značajniji upliv nekih novih igrača na tržište sigurno naterao ove postojeće da i oni razmotre politiku cena i da ih snize", kaže Gavrilović.
U vreme mandata prethodne Vlade Srbije je saopšteno da je pripremljen zakon koji treba da reguliše kako se formiraju cene, odnosno kako tržište mora da funkcioniše. Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu nedavno je za Euronews Srbija rekao da takav propis ne predstavlja prekomerno mešanje u tržišnu privredu.
"Regulacija tržišta od strane države, kroz zakone koji obezbeđuju fer konkurenciju i štite potrošače, smatra se standardnom praksom i ne predstavlja prekomerno mešanje u tržišnu privredu", rekao je Mijušković.
Tako mnoge zemlje imaju zakone koji regulišu formiranje cena kako bi se sprečile nepoštene poslovne prakse.
(Euronews, Mondo)
