Pošta Srbije bi tokom juna trebalo da počne sa pružanjem usluge ''Post eksport'' koja će podstaći izvozno orijentisanu privredu u Srbiji i malim i srednjim preduzećima olakšati pristup stranim tržištima.
U Srbiji je registrovano 330.000 malih i srednjih firmi kojima je za slanje nekog proizvoda u inostranstvo, do 6.000 evra vrednosti, potrebno sedam dokumenata, kazao je direktor Pošta Srbije Goran Ćirić u intervjuu Tanjugu.
''Ideja je da se pojednostavljivanjem procedure, uz upotrebu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, to svede na jedan elektronski dokument.
Na svakom šalteru pošte proizvođač će moći da donese paket gde će mu biti pružena pomoć u popunjavanju carinske deklaracije, omogućena elektronska komunikacija sa Agencijom za privredne registre i Upravom carina, a potom će Pošta obezbediti transport do pošte carinjenja'', objasnio je Ćirić.
Prema Ćiriću, Pošta će za pružanje takve usluge biti spremna do 7. juna, kada se inače obeležava i 171. rođendan ovog uspešnog preduzeća.
Kada Vlada Srbije na nekoj od narednih sednica donese Uredbu kojom se ''Post Eksport'' usluga u potpunosti reguliše, počeće i njena primena.
Ćirić je ukazao da je u pitanju najvažniji strateški projekat u 2011, ali ne samo za Poštu Srbije, nego i za privredu i čitavu državu, pošto se time radi na uklanjaju barijera u proceduri izvoza domaćih proizvoda.
Ćirić je dalje izneo da se radi na tome da do kraja godine svih 175 gradova i opština u Srbiji bude povezano sa centralnim registrom izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih.
Trenutno je povezano 27 gradova, a od 9. maja je otvorena mogućnost povezivanja i svih ostalih, kazao je Ćirić.
Na taj način je, prema Ćiriću, Pošta dala svoj doprinos razvoju e-uprave, jer građani više neće morati da idu u mesto svog rođenja, već će na šalteru bilo koje pošte dobiti neophodan dokument.
Direktor Pošte smatra da je, za dalji razvoj e-uprave potrebno i usvajanje obaveze da svaka institucija ima mogućnost i obavezu da pristupi centralnom registru kako građani ne bi išli od šaltera jedne do šaltera druge institucije.
''Tada će građani na šaltere dolaziti bez dokumenata, a službenik će imati mogućnost da pristupi bazi podataka iz centralnog registra i, uz odgovarajuće mere bezbednosti, povuče neophodan dokument'', objasnio je Ćirić.
Pred Poštom Srbije je i realizacija projekta izgradnje glavnih poštanskih centara u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ukupne vrednosti 40 miliona evra.
''Građevinski radovi na izgradnji GPC Beograd, površine 28.000 metara kvadratnih napreduju, a plan je da do kraja marta 2012. završimo građevinski deo, dok bi nabavka tehnologije, instaliranje i puštanje u rad trebalo da se završi do kraja te godine'', naveo je Ćirić.
Direktor Pošte je dodao da će radovi na izgradnji 4.500 kvadratnih metara GPC u Novom Sadu uskoro početi, jer je pri kraju procedura pribavljanja usluge izgradnje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, dok se u Nišu planira adaptacija prostora jednake površine.
Na taj način će u Srbiji prerada pošiljki, koja se ručno obavlja još samo u Albaniji, biti potpuno automatizovana što će doprineti boljem kvalitetu i povoljnijim uslugama, kao i skraćivanju rokova prenosa, istakao je Ćirić.
Ćirić je podsetio kako je neto dobit Pošte Srbije, u 2010. bila 4,6 milijardi dinara, što je ostvareno iz osnovnog poslovanja i dividendi iz vlasništva u kompaniji ''Telekom Srbija''.
Dobit iz osnovnog poslovanja raste iz godine u godinu što pokazuje da ovaj sistem postaje samoodrživ.
"I ne samo to, uz finansijske rezultate ostvaruje velike strateške ciljeve koji su decenijama unazad planirani, ali nisu realizovani", kazao je Ćirić.
Ćirić je primetio da iako mnogi i dalje Poštu vide kao monopolistu, domaće tržište je liberalizovano i na njemu radi još 35 operatora.
''Apsurdna je situacija da smo mi, uslovno rečeno, monopolisti u onom delu tržišta gde se pravi gubitak, a to je univerzalni servis po kome smo obavezni da pružamo tu uslugu na celoj teritoriji Srbije po ceni od 22 dinara za jedno pismo'', objasnio je Ćirić.
Prema Ćiriću, konkurencija nema interes da radi na čitavoj teritoriji Srbije u uslovima malog obima pisama i to je segment u kome država reguliše tržište.
Ćirić je dodao i da je pred Poštom posao transformacije javnog preduzeća (JP) u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, kao i da se radi "na korporativizaciji sistema."
Broj zaposlenih je smanjen sa 15.300 na oko 15.000, delom i kroz prirodni odliv, ali je značajno podmlađena struktura radnika prijemom mladih pripravnika sa Saobraćajnog, Elektrotehničkog i Fakulteta organizacionih nauka (FON), kako i stručnjaka koji mogu da doprinesu daljem razvoju logističkih servisa, poštansko-finanasijskih usluga kao i informaciono-komunkacionih tehnologija, kazao je Ćirić.
''Želimo da budemo vodeći operator poštanskih usluga u Srbiji i zadržimo postojeću lidersku poziciju podizanjem efikasnosti poslovanja, uvođenjem novih servisa i modernizacijom. Korišćenjem svih unutrašnjih kapaciteta uz kreativnost i jasnu viziju realizovaćemo projekte koji će dati pozitivan doprinos ne samo zaposlenima u ovom sistemu nego i svim građanima Srbije'', zaključio je direktor Pošte Srbije Ćirić.
(Tanjug)
''Ideja je da se pojednostavljivanjem procedure, uz upotrebu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, to svede na jedan elektronski dokument.
Na svakom šalteru pošte proizvođač će moći da donese paket gde će mu biti pružena pomoć u popunjavanju carinske deklaracije, omogućena elektronska komunikacija sa Agencijom za privredne registre i Upravom carina, a potom će Pošta obezbediti transport do pošte carinjenja'', objasnio je Ćirić.
Prema Ćiriću, Pošta će za pružanje takve usluge biti spremna do 7. juna, kada se inače obeležava i 171. rođendan ovog uspešnog preduzeća.
Kada Vlada Srbije na nekoj od narednih sednica donese Uredbu kojom se ''Post Eksport'' usluga u potpunosti reguliše, počeće i njena primena.
Ćirić je ukazao da je u pitanju najvažniji strateški projekat u 2011, ali ne samo za Poštu Srbije, nego i za privredu i čitavu državu, pošto se time radi na uklanjaju barijera u proceduri izvoza domaćih proizvoda.
Ćirić je dalje izneo da se radi na tome da do kraja godine svih 175 gradova i opština u Srbiji bude povezano sa centralnim registrom izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih.
Trenutno je povezano 27 gradova, a od 9. maja je otvorena mogućnost povezivanja i svih ostalih, kazao je Ćirić.
Na taj način je, prema Ćiriću, Pošta dala svoj doprinos razvoju e-uprave, jer građani više neće morati da idu u mesto svog rođenja, već će na šalteru bilo koje pošte dobiti neophodan dokument.
Direktor Pošte smatra da je, za dalji razvoj e-uprave potrebno i usvajanje obaveze da svaka institucija ima mogućnost i obavezu da pristupi centralnom registru kako građani ne bi išli od šaltera jedne do šaltera druge institucije.
''Tada će građani na šaltere dolaziti bez dokumenata, a službenik će imati mogućnost da pristupi bazi podataka iz centralnog registra i, uz odgovarajuće mere bezbednosti, povuče neophodan dokument'', objasnio je Ćirić.
Pred Poštom Srbije je i realizacija projekta izgradnje glavnih poštanskih centara u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ukupne vrednosti 40 miliona evra.
''Građevinski radovi na izgradnji GPC Beograd, površine 28.000 metara kvadratnih napreduju, a plan je da do kraja marta 2012. završimo građevinski deo, dok bi nabavka tehnologije, instaliranje i puštanje u rad trebalo da se završi do kraja te godine'', naveo je Ćirić.
Direktor Pošte je dodao da će radovi na izgradnji 4.500 kvadratnih metara GPC u Novom Sadu uskoro početi, jer je pri kraju procedura pribavljanja usluge izgradnje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, dok se u Nišu planira adaptacija prostora jednake površine.
Na taj način će u Srbiji prerada pošiljki, koja se ručno obavlja još samo u Albaniji, biti potpuno automatizovana što će doprineti boljem kvalitetu i povoljnijim uslugama, kao i skraćivanju rokova prenosa, istakao je Ćirić.
Ćirić je podsetio kako je neto dobit Pošte Srbije, u 2010. bila 4,6 milijardi dinara, što je ostvareno iz osnovnog poslovanja i dividendi iz vlasništva u kompaniji ''Telekom Srbija''.
Dobit iz osnovnog poslovanja raste iz godine u godinu što pokazuje da ovaj sistem postaje samoodrživ.
"I ne samo to, uz finansijske rezultate ostvaruje velike strateške ciljeve koji su decenijama unazad planirani, ali nisu realizovani", kazao je Ćirić.
Ćirić je primetio da iako mnogi i dalje Poštu vide kao monopolistu, domaće tržište je liberalizovano i na njemu radi još 35 operatora.
''Apsurdna je situacija da smo mi, uslovno rečeno, monopolisti u onom delu tržišta gde se pravi gubitak, a to je univerzalni servis po kome smo obavezni da pružamo tu uslugu na celoj teritoriji Srbije po ceni od 22 dinara za jedno pismo'', objasnio je Ćirić.
Prema Ćiriću, konkurencija nema interes da radi na čitavoj teritoriji Srbije u uslovima malog obima pisama i to je segment u kome država reguliše tržište.
Ćirić je dodao i da je pred Poštom posao transformacije javnog preduzeća (JP) u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, kao i da se radi "na korporativizaciji sistema."
Broj zaposlenih je smanjen sa 15.300 na oko 15.000, delom i kroz prirodni odliv, ali je značajno podmlađena struktura radnika prijemom mladih pripravnika sa Saobraćajnog, Elektrotehničkog i Fakulteta organizacionih nauka (FON), kako i stručnjaka koji mogu da doprinesu daljem razvoju logističkih servisa, poštansko-finanasijskih usluga kao i informaciono-komunkacionih tehnologija, kazao je Ćirić.
''Želimo da budemo vodeći operator poštanskih usluga u Srbiji i zadržimo postojeću lidersku poziciju podizanjem efikasnosti poslovanja, uvođenjem novih servisa i modernizacijom. Korišćenjem svih unutrašnjih kapaciteta uz kreativnost i jasnu viziju realizovaćemo projekte koji će dati pozitivan doprinos ne samo zaposlenima u ovom sistemu nego i svim građanima Srbije'', zaključio je direktor Pošte Srbije Ćirić.
(Tanjug)
