Starije nekretnine u Srbiji u prvom kvartalu ove godine najviše su poskupele u Beogradu, dok su stanovi u novogradnji najviše skočili u Nišu. U prestoničkim opštinama najveće poskupljenje beleže stari kvadrati na Savskom vencu, dok su novi na Starom gradu jeftiniji za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju novi podaci izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
U prvim mesecima tekuće godine prosečna cena starogradnje u Beogradu iznosila je 2.513 evra i poskupela je za 18 odsto u odnosu na isti period minule godine. Novogradnja pak beleži rast od tri odsto i u proseku košta 2.472 evra. Analizirajući podatke po opštinama, najveće poskupljenje ima Savski venac, gde kvadrati u starogradnji koštaju 3.329 evra, dok je novogradnja 4.472 evra.
Na drugom mestu po skoku cena je Palilula s rastom od 23 odsto i prosečnom cenom 2.769 evra za starogradnju i 2.625 evra za novogradnju. Sudeći prema podacima, starogradnja je u ovom kvartalu beležila daleko veće poskupljenje od novogradnje, koja je čak na Starom gradu pojeftinila za tri odsto i košta 3.978 evra, tako da drži prvo mesto po iznosu, kao i kvadrati u staroj gradnji, koji koštaju 3.720 evra u proseku.
Što se tiče većih gradova, na drugom mestu po skoku cena starogradnje posle Beograda je Niš sa cenom od 1.407 evra i rastom od 16 odsto, dok je na trećem Kragujevac sa 1.189 evra i skokom od 14 odsto. S druge strane, Niš je rekorder po poskupljenju novogradnje i rastom od 14 odsto gde kvadrat stana u novogradnji iznosi 1.683 evra. Na drugom mestu je Novi Sad s prosečnom cenom od 2.064 evra i skokom od sedam odsto.
Inače, RGZ je saopštio da tržište nekretnina u Srbiji beleži znatan rast u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne, i to za 9,3 odsto, s tim što je broj kupoprodajnih ugovora manji za 2,4 odsto, pokazuju najnoviji podaci. Ukupna vrednost ostvarenog prometa dostigla je 1,7 milijardi evra, od čega se najveći deo odnosi na stanove, zatim na kuće (142,7 miliona evra), dok je na trećem mestu građevinsko zemljište sa 119,1 milion evra.
Stanovi se najviše kupuju na kredit
Posebno je interesantan podatak o načinu finansiranja kupovina, gde je čak 11 odsto ukupno prometovanih nekretnina plaćeno kreditnim sredstvima, što je rast od četiri procentna poena u poređenju sa istim periodom minule godine. Kreditiranje je najviše iskorišćeno za kupovinu stanova, gde je jedna četvrtina transakcija finansirana putem kredita, u poređenju sa 18 procenata u istom periodu prošle godine.
(Kurir, Mondo)
