U izveštaju o uslovima poslovanja u jugoistočnoj Evropi, gradovi Srbije su najlošije rangirani u pogledu izdavanja građevinskih dozvola uprkos Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. kojim je taj pročes pojednostavljen.

Situacija, međutim, nije ujednačena - najlošija je u Beogradu, u kojem se na građevinsku dozvolu sada čeka skoro godinu dana, pet meseci duže nego 2008, kada je objavljen prethodni izveštaj Svetske banke, koji meri napredak u reformama u četiri oblasti - procedure za pokretanje firmi, za izdavanje građanskih dozvola, upis imovine i sudsko izvršenje ugovora.

U konkurenciji 22 grada Srbije, Bosne Hercegovine, Albanije, Crne Gore i Moldavije, Kruševac je za samo jedno mesto bolji od Beograda po izdavanju građevinske dozvole, Užice je na 16. mestu, a Vranje i Zrenjanin dele 13. poziciju. U Vranju, kako se navodi, dozvola sada može da se dobije za šest meseci, što je tri meseca brže nego pre tri godine.

Ekonomista Svetske banke Tea Trumbić kazala je za Betu i EurAktiv da je u ovoj oblasti nekoliko gradova ostvarilo napredak zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, dok je u nekim drugim uočen problem u pogledu navikavanja agencija, ali i kompanija, na nove uslove.

Na pitanje zašto je situacija i dalje loša uprkos usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine kojim je trebalo da izdavanje dozvola bude pojednostavljeno, ona je kazala da je za primenu zakona uvek potrebno vreme, a ukazala je i na nejasnoće u primeni odredbi o pretvaranju prava korišćenja u svojinska prava.

Dobijanje građevinske dozvole najlakše je u makedonskom gradu Bitolju, u kojem je za to potrebno 96 dana, po čemu se Bitolj našao na 27. mestu u svetu.

Celokupna procedura izdavanja građevinskih dozvola najlakša je u Nikšiću u Crnoj Gori. Troškovi tog posla najviši su u Podgorici - 2.132 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 140.000 dolara, a najniži u moldavskom Baltiju - 110 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 1.852 dolara.

Gradovi u Srbiji su generalno gledano skupi kada je reč o građevinskim dozvolama, pa ti troškovi iznose tri četvrtine troškova svih procedura u protivvrednosti od 83.278 dolara.

S druge strane, u Zrenjaninu je najefikasniji sud u regionu za rešavanje privrednih sporova i izvršenje ugovora. Tamo je, kako se navodi, potrebno 10 meseci za tu proceduru, što je isto kao u SAD.

"U Zrenjaninu se koriste informacione tehnologije kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik i upravljanju sudom. Preduzetnici takođe mogu da se opredele za sistem alternativnog rešavanja sporova (medijacija), kojim je smanjen broj predmeta u radu", navodi se u izveštaju.

Da je dobar rezultat postignut zahvaljujući rešenjima koja su primenjena u toj lokalnoj zajednici pokazuje činjenica da se u Srbiji nalazi i jedan od najsporijih sudova u regionu - u Kruševcu, gde postupak može da traje i dva puta duže nego u Zrenjaninu.

Po izvršenju ugovora, najlošiji je kosovski grad Prizren, gde se nalazi jedini privredni sud na Kosovu. Najduža procedura zabeležena je u Mostaru - četiri godine.

Kada je reč o pokretanju firmi, Srbija je oko proseka na donjoj strani liste, ali po izvršenju ugovora ima Zrenjanin koji je na vrhu", kazala je Trumbić i dodala da se "definitivno i u Srbiji može pronaći najbolja praksa".

"Opšta poruka izveštaja jeste da su svi gradovi napredovali u najmanju ruku u nekim od oblasti, pa su i u Srbiji mnogi gradovi ostvarili poboljšanje u nekim oblastima. Učinjen je napredak u pokretanju firmi kroz jedinstveni šalter (one stop shop), što smanjuje vreme i složenost postupaka za pokretanje poslovanja", kazala je ona.

"Velike razlike u privrednim propisima u regionu ukazuju na prostor za poboljšanja", navodi se u izveštaju.

(Beta)