U prva tri meseca 2011. godine srpski građevinari izgradili gotovo 60 odsto više nego u za isto vreme prošle godine. Prednjače neimari u Beogradu.
Investicije koje je u građevinarskom sektoru pokrenula država zaustavile su negativa kretanja u toj privrednoj grani, a pravi efekti primene Zakona o podsticanju građevinske industrije mogu se očekivati do kraja ove i u prvoj polovini sledeće godine, navodi se u analizi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).Prema podacima koji su prikupljeni u prvom kvartalu 2011. vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije, u tekućim cenama, povećana je za 1,6 odsto u odnosu na prvi kvartal 2010. godine.
Još je značajniji podatak koji se odnosi na vrednost ugovorenih radova građevinskih izvođača u prva tri meseca 2011. godine - ova vrednost u odnosu na prvi kvartal 2010. godine porasla je za 59,4 odsto.
Rast ugovorenih radova u tom obimu predstavlja realnu osnovu za bolje pokazatelje i u delu izvođenja radova do kraja ove godine.
Najveću građevinsku aktivnost zabeležili su izvođači iz Beograda, čak 46,7 odsto od ukupne vrednosti izvedenih radova.
Slede, prema podacima RZS, Južnobački upravni okrug 9,2 odsto, Raški upravni okrug 5,6 odsto i Nišavski upravni okrug 3,6 odsto, dok se učešća ostalih okruga kreću od 0,2 do 3,5 odsto.
Od velike važnosti za građevinarstvo je i pitanje izvoza odnosno načina podsticanja angažovanja građevinskih preduzeća iz Srbije na inostranim tržištima.
U prvom kvartalu 2011. vrednost izvedenih radova u zemlji bila je 89,8 odsto, a u inostranstvu 10,2 odsto.
Povećanje izvoza u domenu građevinarstva nije moguće bez podsticajnih mera, jer zbog niske konkurentnosti, kada samostalno nastupaju, građevinska preduzeća iz Srbije teško ugovaraju poslove izvan granica Srbije.
Svetska ekonomska kriza teško je pogodila građevinsku industriju, a negativni pokazatelji nisu zaobišli ni Srbiju.
Rast koji je u Srbiji bio prisutan pre 2009. zasnivao se prvenstveno na efektima stranih direktnih investicija, uz stalni rast cena nekretnina.
Na krilima rasta cena i konstantnog rasta tražnje, došlo je do preinvestiranja u nove stambene i poslovne objekte koji ne bi bili lako prodati i da nije došlo do ekonomske krize, koja je u značajnoj meri usporila, a potom i zaustavila aktivnosti u okviru građevinskog sektora.
Početkom minule godine zabeležen je dramatičan pad ucešća građevinarstva u bruto domaćem proizvodu zemlje, sa ranijih 10 na svega tri odsto, uz sve izraženije probleme u poslovanju građevinskih preduzeća, usled nedostatka investicija, loše likvidnosti i teškoća u naplati potraživanja.
U takvoj situaciji, uz očekivane efekte adekvatne primene zakona o planiranju i izgradnji, bilo je potrebno da se preduzme i dodatna mera čiji je najvažniji cilj bilo sprečavanje masovnih otpuštanja radnika i stvaranje uslova za povećanje nivoa zaposlenosti.
Takva mera je uobličena u Zakon o podsticanju građevinske industrije u Srbiji (1. jul 2010.) u uslovima ekonomske krize koji je predstavljao osnov za pokretanje velikog broja građevinskih poslova.
Na osnovu tog zakona, u prethodnih godinu dana vlada je predložila realizaciju 247 građevinskih projekata na teritoriji Srbije u ukupnoj vrednosti od 180 miliona evra.
Realizacija ovih projekata na visokom je nivou u Beogradu i na teritoriji Vojvodine i radovi su u toku na 117 lokacija, dok se na većem delu ostalih lokacija početak radova očekuje u naredna dva meseca.
(Tanjug)
