Legalizacija nelegalnih objekata u Srbiji je višedecenijski problem. Prema procenama, takvih objekata je skoro pet miliona. Poruka zakona o legalizaciji koji će se pred Vladom naći u petak je, između ostalog, i nulta tolerancija na bespravnu gradnju, kažu nadležni. Kakva je situacija kada je reč o legalizaciji u nekada najvećem nelegalnom naselju na Balkanu – u Kaluđerici.
Dobrica Milenković od 1979. godine živi u Kaluđerici i do danas nije uspela da legalizuje kuću.
"Moj muž koji je želeo da otvori auto-servis, nije mogao, dok sve te uslove nemamo i morali smo čak i kontejner da kupimo da bi mogao da registruje radnju. Stalno su obećavali - biće tad, biće tad, važo da ste podneli zahtev. Plaćamo i struju i vodu i telefon i kanalizaciju, sve plaćamo", ispričala je Dobrica.
Prema podacima sa sajta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji Grada Beograda trenutno ima 266.655 nezakonito izgrađenih objekata. Najviše stambenih, čak 203.298. Potom pomoćnih, stambeno-poslovnih i poslovnih, dok je manje nelegalno izgrađenih komercijalnih, ekonomskih i proizvodnih objekata.
"Ono što je u suštini uticalo na to da se poveća broj nelegalno izgrađenih objekata od devedesetih do danas su socijalni problemi koji su nastali devedesetih godina zbog ratova, sankcija i onoga kroz šta smo prošli, a sa druge strane zbog toga što država nije blagovremeno pravila planske dokumente, pogotovo u unutrašnjosti i prostorne planove naseljenog mesta da bi ljudi mogli da dobiju građevinsku dozvolu u redovnom postupku. Sa druge strane, nelegalna gradnja je bila jeftinija jer se nije plaćala naknada za uređenje građevinskog zemljišta i ostalo što su oni koji su radili legalno morali da plate", kaže Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora "Klaster nekretnine".
"Država je u protekle tri decenije donela desetak zakona i podzakonskih akata, odnosno izmena tih zakona, kojima je probala da reši problem bespravnih objekata. Nažalost, samo je simboličan broj objekata legalizovan po tim zakonima. Između dva zakona je nicalo čak i po 100.000 novih objekata", kaže novinar Zoran Matković.
Šta usporava legalizaciju
Legalizaciju, objašnjavaju stručnjaci, najviše usporavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
"Na primeru Beograda to izgleda tako da je osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio zabranjen promet zemljišta. U praksi je to funkcionisalo tako što prodavac i kupac izađu na ledinu, uzmu metar, izmere deo te parcele, potpišu neki ugovor na nekom parčetu papira, to potpišu i dva svedoka i tako su sazidana velika naselja u okolini Beograda", napominje Zoran Matković.
Na teritoriji Beograda najviše nelegalnih objekata ima u Kaluđerici, Ovči, Borči i na Altini.
Nelegalni objekti ne mogu da se stave u promet, kao ni pod hipoteku, a veliki broj nema ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u okviru novih mera države i najnoviju koja se tiče uslova za legalizaciju pre svega stambenih objekata koji do danas nisu legalizovani. Tako će veliki broj objekata moći da se legalizuje za samo 100 evra, dok će najskuplja legalizacija biti za objekte u centru Beograda.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
