Mnogi poslodavci ugledali su se na političke stranke, pa radnike već prilikom zapošljavanja teraju da potpišu blanko otkaze, bez upisanog datuma. Te zahteve za raskid radnog odnosa zatim aktiviraju ako zaposleni zatrudni, razboli se ili jednostavno žele da ga otpuste, piše beogradski Press.

Ova zloupotreba postoji odavno, ali joj u poslednje vreme pribegava sve više poslodavaca. Najčešće vlasnici malih firmi, trgovina, piljara, kafića, ali je se ne „stide" ni pojedini veliki sistemi. Radnici se tako drže na „uzdi" jer u svakom trenutku mogu da ostanu bez posla, i to bez otpremnine i prava na naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Trudna sam i trebalo bi za šest meseci da se porodim. Dok to nije saznao, gazda prodavnice u kojoj radim ponašao se prema meni vrlo korektno. Međutim, od trenutka kada sam mu rekla za trudnoću sve se promenilo. Samo mi je poručio da više ne dolazim na posao i podsetio me da sam pri zapošljavanju potpisala blanko otkaz, papir na koji ja tada nisam ni obraćala pažnju. Nisam ni slutila da bi ovo moglo da se dogodi. A da se žalim nemam kome, potpis mi stoji na dokumentu", ispričala je za Press Marina J. (30) iz Beograda.

Iako su ovakve ucene poznate i Inspekciji rada, Uniji poslodavaca Srbije, sindikatima i advokatima, svi napominju da se radnici retko usuđuju da prijave poslodavca. Najveći poraz je kada radnik shvati da za ovaj prestup poslodavcu ne preti nikakva sankcija.

Direktor Inspektorata za rad Predrag Peruničić potvrđuje da prema Zakonu o radu poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu. Kada inspektori rada krenu u kontrolu, oni ne nailaze na blanko otkaze jer se oni po pravilu nalaze u ličnim dosijeima zaposlenih i ne stoje sa ostalom dokumentacijom.

"Zaposleni najčešće ne prijavljuju Inspekciji rada da je poslodavac zloupotrebio potpisan blanko otkaz ugovora o radu, čak i kada više nemaju status zaposlenog. Inspektorat o ovoj pojavi više ima nezvaničnih i neformalnih saznanja nego što o tome zna na osnovu podnetih zahteva stranaka", navodi Peruničić.

Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da se njihovi članovi nisu žalili na ovaj problem, ali potvrđuje da je javna tajna da se neki poslodavci tako ponašaju.

Brljotine u vidu blanko otkaza dešavale su se i u javnim preduzećima, gde su radna mesta prodavana za nekoliko hiljada evra, pa su se poslodavci štitili blanko otkazima ako moraju nekog da otpuste - objašnjava portparol Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.

Možda svetlo na kraju tunela mogu da donesu sudovi, pa advokat Vera Đurović-Bojović savetuje one koji su primorani da potpišu blanko otkaz da istog dana, mimo poslodavca, napišu izjavu u kojoj će što detaljnije navesti pod kojim uslovima je došlo do potpisivanja takvog ugovora.

"Treba što vernije napisati kakav je tekst ugovora, da li je radnik bio prinuđen da ga piše rukom ili je bio otkucan na kompjuteru, da li je ostavljen prazan datum kod blanko otkaza... Tu izjavu bi zatim trebalo overiti u sudu ili opštini, da bi kasnije na sudu moglo da se vidi kada je sačinjena. Ako zaposleni dobije otkaz, onda pokreće radni spor i traži poništenje sporazumnog raskida radnog odnosa, uz obrazloženje da je potpisan pod prinudom. Uz sve ostale dokaze i saslušavanje radnika i poslodavca, šanse u ovakvim slučajevima su pola-pola. Dešava se da sud poništi sporazumni raskid i obaveže poslodavca da radnika vrati na posao i isplati mu zarade koje je trebalo da primi u periodu u kojem zbog otkaza nije radio", kaže Đurović-Bojović za Press.

(MONDO)