U Srbiji je u prvoj polovini godine više od 10.000 nezaposlenih izrazilo spremnost da se uključe u programe prekvalifikacije za poznate poslodavce.
To je dvostruko više od mogućnosti obuke koju može da pruži Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), naveli su danas u toj ustanovi.
"Ove godine izdvojeno je 440 miliona dinara za besplatne programe obuke za nezaposlene za tržište rada i poznatog poslodavca, a planirano je da te programe prođe oko 4.000 ljudi", rekla je agenciji Beta rukovodilac centra za dodatno obrazovanje NSZ-a Vesna Fabian ističući da zbog tih oganičenih sredstava "NSZ ne može da isprati veliku obrazovnu potrebu nezaposlenih".
Prema njenim rečima, prioriteti za učešće u programima prekvalifikacije koje organizuje NSZ imaju osobe sa suficitarnim zanimanjima, izbegla i raseljena lica, osobe bez kvalifikacija i dugoročno nezaposleni.
"Oko 50 odsto onih koji žele prekvalifikaciju je zainteresovano za kancelarijske poslove sekretara, poslovnih asistenata, administratora, knjigovođe, računovođe, ali je veliko zanimanje i za i poslove socijalne zaštite, poput geronto domaćica i negovateljica, kao i za usluge i kurseve za pedikira, manikira, kozmetičara, frizera", kazala je ona.
Kako je dodala, prekvalifikacija ima i iz oblasti građevinarstva, poput zavarivača, rukovaoca građevinskim mašinama, keramičara, a često nakon završetka kursa obučeni radnici odlaze u inostarnstvo, jer se i tamo vrednuju atesti koje dobiju na obukama.
Fabian je navela da za prekvalifikaciju za zanimanja poput pekara, mesara, poslastičara nezaposleni imaju pravo i na novčanu pomoć tokom besplatne obuke, ali i na povraćaj troškova prevoza.
Prekvalifikacija za proizvodna zanimanja, kako je dodala, zastupljenija je kada je u pitanju obuka za poznatog poslodavca, koji je otvorio pogone i doveo novu tehnologiju za koju nema osposobljene radnike.
Fabian je kazala da je prošle godine za programe prekvalifikacije bilo izdvojeno 295 miliona dinara za 4.697 nezaposlenih, odnosno za 2.840 za tržište rada i 1.857 za poznate poslodavce.
"Prošle godine je 73 odsto onih koji su završili prekvalifikaciju za poznatog poslodavca dobilo stalno zaposlenje, a istovremeno je posao dobilo i 30 odsto onih koji su se prekvalifikovali za tržište rada", rekla je ona.
Prema njenim rečima, najviše prekvalifikacija prošle godine bilo je u oblasti prava, ekonomije i administracije, ali i socijalne zaštite, a posao je dobilo i 80 odsto knjigovođa koji su završili obuku.
Fabian je istakla da je prekvalifikacija dobra polazna osnova za pronalaženje posla za osobe koje nemaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno završeno osnovno i srednje obrazovanje.
Dodala da je prekvalifikacija namenjena i onima koji su u ostali bez posla, kvalifikovanim radnicima koji nemaju potrebno znanje koje traži tržište rada, ali i onima koji su davno završili škole ili tokom svog školovanja nisu imali priliku da steknu praktična znanja za svoje zanimanje.
"U Srbiji svet rada i svet obrazovanja su potpuno razdvojeni, a NZS je u situaciji da preduzima korektivne mere, koje podrazumevaju organizovanje obuka radnika za poslove koje im obrazovni sistem nije omogućio da savladaju", kazala je ona.
Fabian je istakla da prekvalifikacija ne znači automatsko dobijanje posla za nezaposlene, iako im je obuka dala bolju polaznu osnovu da ga nađu, zbog čega sami i dalje treba aktivno da učestvuju u traženju posla.
U Srbiji se na evidenciji NSZ-a trenutno nalazi oko 749.000 nezaposlenih.
(Beta)
"Ove godine izdvojeno je 440 miliona dinara za besplatne programe obuke za nezaposlene za tržište rada i poznatog poslodavca, a planirano je da te programe prođe oko 4.000 ljudi", rekla je agenciji Beta rukovodilac centra za dodatno obrazovanje NSZ-a Vesna Fabian ističući da zbog tih oganičenih sredstava "NSZ ne može da isprati veliku obrazovnu potrebu nezaposlenih".
Prema njenim rečima, prioriteti za učešće u programima prekvalifikacije koje organizuje NSZ imaju osobe sa suficitarnim zanimanjima, izbegla i raseljena lica, osobe bez kvalifikacija i dugoročno nezaposleni.
"Oko 50 odsto onih koji žele prekvalifikaciju je zainteresovano za kancelarijske poslove sekretara, poslovnih asistenata, administratora, knjigovođe, računovođe, ali je veliko zanimanje i za i poslove socijalne zaštite, poput geronto domaćica i negovateljica, kao i za usluge i kurseve za pedikira, manikira, kozmetičara, frizera", kazala je ona.
Kako je dodala, prekvalifikacija ima i iz oblasti građevinarstva, poput zavarivača, rukovaoca građevinskim mašinama, keramičara, a često nakon završetka kursa obučeni radnici odlaze u inostarnstvo, jer se i tamo vrednuju atesti koje dobiju na obukama.
Fabian je navela da za prekvalifikaciju za zanimanja poput pekara, mesara, poslastičara nezaposleni imaju pravo i na novčanu pomoć tokom besplatne obuke, ali i na povraćaj troškova prevoza.
Prekvalifikacija za proizvodna zanimanja, kako je dodala, zastupljenija je kada je u pitanju obuka za poznatog poslodavca, koji je otvorio pogone i doveo novu tehnologiju za koju nema osposobljene radnike.
Fabian je kazala da je prošle godine za programe prekvalifikacije bilo izdvojeno 295 miliona dinara za 4.697 nezaposlenih, odnosno za 2.840 za tržište rada i 1.857 za poznate poslodavce.
"Prošle godine je 73 odsto onih koji su završili prekvalifikaciju za poznatog poslodavca dobilo stalno zaposlenje, a istovremeno je posao dobilo i 30 odsto onih koji su se prekvalifikovali za tržište rada", rekla je ona.
Prema njenim rečima, najviše prekvalifikacija prošle godine bilo je u oblasti prava, ekonomije i administracije, ali i socijalne zaštite, a posao je dobilo i 80 odsto knjigovođa koji su završili obuku.
Fabian je istakla da je prekvalifikacija dobra polazna osnova za pronalaženje posla za osobe koje nemaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno završeno osnovno i srednje obrazovanje.
Dodala da je prekvalifikacija namenjena i onima koji su u ostali bez posla, kvalifikovanim radnicima koji nemaju potrebno znanje koje traži tržište rada, ali i onima koji su davno završili škole ili tokom svog školovanja nisu imali priliku da steknu praktična znanja za svoje zanimanje.
"U Srbiji svet rada i svet obrazovanja su potpuno razdvojeni, a NZS je u situaciji da preduzima korektivne mere, koje podrazumevaju organizovanje obuka radnika za poslove koje im obrazovni sistem nije omogućio da savladaju", kazala je ona.
Fabian je istakla da prekvalifikacija ne znači automatsko dobijanje posla za nezaposlene, iako im je obuka dala bolju polaznu osnovu da ga nađu, zbog čega sami i dalje treba aktivno da učestvuju u traženju posla.
U Srbiji se na evidenciji NSZ-a trenutno nalazi oko 749.000 nezaposlenih.
(Beta)
