Hronični nedostatak radne snage u Hrvatskoj prestao je da bude samo statistički podatak u izveštajima ekonomista i postao je vidljiv na svakom ćošku, a građani ga najviše osećaju tamo gde ih najviše "boli", u pekarama.
Dok se predviđa crni scenario po kojem bi se broj radno sposobnog stanovništva (od 25 do 64 godine) u naredne dve decenije mogao smanjiti za čak 400.000 ljudi, posledice su već stigle: omiljeni lanci pekara skraćuju radno vreme, a mnogi lokali veći deo dana provode u mraku.
Na društvenim mrežama, posebno na Reditu, povela se žustra rasprava o fenomenu polupraznih lokala. Građani se pitaju zašto poslovnice poznatog lanca "Dubravica" rade svega četiri do pet sati dnevno, čak i radnim danima, dok u popodnevnim časovima prostori zjape prazni sa ugašenim svetlima.
Odgovor leži u surovoj ekonomskoj logici i demografskom slomu. Hrvati su sve stariji, mladih je sve manje, a oni koji stasaju masovno završavaju fakultete i ne žele da rade u pekarama.
Ipak, ovo limitirano radno veme je zapravo pametan poslovni potez. Udarni termin za poslovanje je pre podne: tada se kupuju penzioneri koji idu u nabavku, radnici na pauzi za doručak i školska deca, koji su i najveći potrošači. Nakon 14 ili 15 časova, promet drastično opada. Poslodavcima se jednostavno ne isplati da plaćaju radnike u drugoj smeni samo da bi prodali dva dodatna peciva, jer bi trošak plata višestruko premašio zaradu. Zato se radno vreme prilagođava stvarnim potrebama - neke pekare se otvaraju u 6, neke u 8, a zatvaraju se čim prođe jutarnji špic, osim na ključnim tačkama poput autobuske ili železničke stanice, piše Dnevno.
Plata od 1.600 evra, a radnika ni za lek
Iako vlada mišljenje da su male plate glavni uzrok, iskustva sa terena to demantuju. Svedočenja upućenih kažu da problem nije u novcu, već u tome što ljudi jednostavno nema. Navodi se primer da su poslovođe u pekari "Dubravica" još pre dve godine imali platu od skoro 1.600 evra (a danas verovatno i više), ali se na oglase niko ne javlja.
Radnice na prometnim lokacijama, poput Kvaternikovog trga u Zagrebu, tvrde da su zadovoljne uslovima - plata je dobra, a rano završavaju s poslom, što im ostavlja vremena za privatni život. Ipak, tempo na frekventnim mestima je žestok, pa se oni koji rade "baš narade".
Kvalitet ili samo podgrevanje smrznutog?
Dok jedni brane kraće radno vreme tezom da se lanac fokusira na kvalitet, a ne na kvantitet, drugi podsećaju da većina ovih pekara nema sopstveni proizvodni pogon u lokalu. Proizvodi često stižu zamrznuti i samo se termički dovršavaju u pećima, zbog čega se zaposleni mogu videti u lokalima sat ili dva pre otvaranja kako pripremaju robu.
Čak i lokacije koje bi trebalo da rade non-stop, poput one na Autobuskoj stanici u Zagrebu, posustaju. Kupci se žale da već oko ponoći ponuda postaje oskudna - u vitrinama su samo hleb, kajzerice i burek, dok pice i sendviča nema. Slična situacija primećena je i kod konkurentskog "Mlinara".
Zaključak građana je sumoran, radnika nema, poslodavci su u pat poziciji, a ljubitelji bureka moraju da putuju na drugi kraj grada ili da, kako je jedan razočarani kupac najavio - sami počnu da razvijaju kore kod kuće.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
