U slučaju uspešnih pregovora sa MMF-om aranžman iz predostrožnosti sa tom međunarodnom finansijskom institucijom mogao bi da započne početkom oktobra, kaže guverner NBS Dejan Šoškić.
"Sa naše strane postoji raspoloženje da se u taj aranžman uđe, mislimo da je to vrlo korisno sa aspekta riziko premije zemlje, odnosno da će nam to pomoći da ona ne raste", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Guverner je ukazao da je važno da Srbija u razgovorima sa MMF-om pokaže da je u stanju da poštuje fiskalna pravila koja je uspostavila, odnosno da budžetski deficit bude ograničen u skladu sa onim što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu.
"Ključno pitanje će biti da li mi možemo da obezbedimo pokriće za nedostajuća sredstva u budžetu za ovu godinu koja su u velikoj meri povezana i sa nedavno usvojenim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje stvaraju dodatni trošak na centralnom nivou, odnosno dovode do toga da se javio deo rashoda za koje je pitanje da li možemo da imamo realne prihode", objasnio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, važno je da u razgovorima sa MMF-om pokažemo da možemo da zatvorimo tu novonastalu "budžetsku prazninu". U suprotnom, ne treba da se iznenadimo ako ne zaključimo dogovor "jer MMF ne želi da uđe u aranžman sa zemljama za koje nije siguran da imaju puno opredeljenje da ozbiljno upravljaju javnim finansijama".
Šoškić je naveo da su mogućnosti za nadoknađivanje manjka prihoda zbog primene zakona unapred poznate - ili će se ići na smanjenje postojećih troškova ili na rast prihoda, koji može biti vezan za veći stepen naplate poreza, smanjivanje "sive ekonomije" u sistemu, ili za eventualno restrukturiranje načina finansiranja države u smislu korekcije nekih poreza.
Napominjući da će poštovanje Zakona o budžetskom sistemu u ovoj godini biti "malo veći izazov zbog političkog ciklusa u kome se naša zemlja nalazi", Šoškić je naglasio da je važno da se u trenutku kada se u svetu događa kriza javnog duga, Srbija legitimiše pred međunarodnom javnošću kao zemlja sposobna da aktivno i odgovorno upravlja javnim finansijama i da troši u granicama svojih mogućnosti.
"To je ono što direktno utiče na riziko premiju prema našoj zemlji, na kamatne stope u našoj zemlji, na način na koji se mi kao država možemo zaduživati na tržištu", objasnio je guverner.
On je precizirao da ne misli na zaduživanje u smislu dodatnog rasta duga Srbije već na proces refinansiranja postojećih dugova.
"To je ono što se često gubi iz vida kada se govori o krizi javnog duga zemalja koje trenutno imaju tu krizu, a to je da rast nepoverenja i riziko premije prema tim zemljama podiže kamatnu stopu za refinansiranje njihovih dugova, što dovodi praktično zemlju u celini u poziciju da ne može dugoročno da izmiruje svoje obaveze", ukazao je Šoškić.
On je ocenio da je Srbija Zakonom o budžetskom sistemu postavila jednu vrlo razumnu meru - da javni dug ne sme biti preko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koja ne treba da bude premašena.
Potencijalna opasnost za premašivanje te granice leži u situaciji da država, ne poštujući fiskalna ograničenja, počne da se zadužuje preko onoga što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu, naveo je Šoškić i dodao da drugi razlog može biti eventualna promena na deviznom tržištu koja će drugačije da vrednuje naš javni dug i učini ga relativno većim u odnosu na BDP koji se obračunava u dinarima.
"Prvi problem je mnogo značajniji - da Srbija obezbedi puno poštovanje zakona koji je donela, to je jako važno i u tom kontekstu aranžman sa MMF-om međunarodni investitori doživljavaju kao potvrdu naše ozbiljnosti i sposobnosti da aktivno i ozbiljno upravljamo javnim finansijama", ukazao je guverner.
Komentarišući najave da će država ove jeseni emitovati evroobveznice na međunarodnom tržištu, Šoškić je ocenio da je to dobro i korisno, ne zbog toga da bi se Srbija dodatno zadužila, već da bi se predstavila međunarodnoj investicionoj javnosti i dobila kvalitetan i trajno raspoloživ potencijalni izvor finansiranja budžeta.
"U situacijama kada nam pristižu drugi dugovi na otplatu, dobro je uvek imati mogućnost, ako postoji potreba, da premostimo odgovarajuće budžetske potrebe", objasnio je guverner.
"Prisustvo na međunarodnim tržištima je uobičajena stvar za dobro uređene zemlje, ulaznica na to tržište jeste upravo fiskalna odgovornost, dakle sposobnost zemlje da ozbiljno i kvalitetno upravlja svojim javnim finansijama", dodao je on.
"Činjenica da se Srbija nalazi na korak od tog postupka je dobra, ja bih rekao da to nama perspektivno otvara kvalitetne izvore finansiranja koji mogu biti za našu zemlju povoljniji od nekih koje sada imamo", naveo je Šoškić.
On je napomenuo i da postoje uveravanja da ima interesa za srpske obveznice na međunarodnom tržištu koje bi bile denominirane i u dinarima, "što je jako važno s obzirom da država ima najveći deo prihoda u dinarima".
Misija Međunarodnog monetarnog fonda boraviće u Srbiji od 18. do 31. avgusta, gde će sa srpskim vlastima voditi razgovore o aranžmanu iz predostrožnosti, potvrđeno je Tanjugu u Kancelariji MMF-a u Beogradu.Guverner je ukazao da je važno da Srbija u razgovorima sa MMF-om pokaže da je u stanju da poštuje fiskalna pravila koja je uspostavila, odnosno da budžetski deficit bude ograničen u skladu sa onim što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu.
"Ključno pitanje će biti da li mi možemo da obezbedimo pokriće za nedostajuća sredstva u budžetu za ovu godinu koja su u velikoj meri povezana i sa nedavno usvojenim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje stvaraju dodatni trošak na centralnom nivou, odnosno dovode do toga da se javio deo rashoda za koje je pitanje da li možemo da imamo realne prihode", objasnio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, važno je da u razgovorima sa MMF-om pokažemo da možemo da zatvorimo tu novonastalu "budžetsku prazninu". U suprotnom, ne treba da se iznenadimo ako ne zaključimo dogovor "jer MMF ne želi da uđe u aranžman sa zemljama za koje nije siguran da imaju puno opredeljenje da ozbiljno upravljaju javnim finansijama".
Šoškić je naveo da su mogućnosti za nadoknađivanje manjka prihoda zbog primene zakona unapred poznate - ili će se ići na smanjenje postojećih troškova ili na rast prihoda, koji može biti vezan za veći stepen naplate poreza, smanjivanje "sive ekonomije" u sistemu, ili za eventualno restrukturiranje načina finansiranja države u smislu korekcije nekih poreza.
Napominjući da će poštovanje Zakona o budžetskom sistemu u ovoj godini biti "malo veći izazov zbog političkog ciklusa u kome se naša zemlja nalazi", Šoškić je naglasio da je važno da se u trenutku kada se u svetu događa kriza javnog duga, Srbija legitimiše pred međunarodnom javnošću kao zemlja sposobna da aktivno i odgovorno upravlja javnim finansijama i da troši u granicama svojih mogućnosti.
"To je ono što direktno utiče na riziko premiju prema našoj zemlji, na kamatne stope u našoj zemlji, na način na koji se mi kao država možemo zaduživati na tržištu", objasnio je guverner.
On je precizirao da ne misli na zaduživanje u smislu dodatnog rasta duga Srbije već na proces refinansiranja postojećih dugova.
"To je ono što se često gubi iz vida kada se govori o krizi javnog duga zemalja koje trenutno imaju tu krizu, a to je da rast nepoverenja i riziko premije prema tim zemljama podiže kamatnu stopu za refinansiranje njihovih dugova, što dovodi praktično zemlju u celini u poziciju da ne može dugoročno da izmiruje svoje obaveze", ukazao je Šoškić.
On je ocenio da je Srbija Zakonom o budžetskom sistemu postavila jednu vrlo razumnu meru - da javni dug ne sme biti preko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koja ne treba da bude premašena.
Potencijalna opasnost za premašivanje te granice leži u situaciji da država, ne poštujući fiskalna ograničenja, počne da se zadužuje preko onoga što je predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu, naveo je Šoškić i dodao da drugi razlog može biti eventualna promena na deviznom tržištu koja će drugačije da vrednuje naš javni dug i učini ga relativno većim u odnosu na BDP koji se obračunava u dinarima.
"Prvi problem je mnogo značajniji - da Srbija obezbedi puno poštovanje zakona koji je donela, to je jako važno i u tom kontekstu aranžman sa MMF-om međunarodni investitori doživljavaju kao potvrdu naše ozbiljnosti i sposobnosti da aktivno i ozbiljno upravljamo javnim finansijama", ukazao je guverner.
Komentarišući najave da će država ove jeseni emitovati evroobveznice na međunarodnom tržištu, Šoškić je ocenio da je to dobro i korisno, ne zbog toga da bi se Srbija dodatno zadužila, već da bi se predstavila međunarodnoj investicionoj javnosti i dobila kvalitetan i trajno raspoloživ potencijalni izvor finansiranja budžeta.
"U situacijama kada nam pristižu drugi dugovi na otplatu, dobro je uvek imati mogućnost, ako postoji potreba, da premostimo odgovarajuće budžetske potrebe", objasnio je guverner.
"Prisustvo na međunarodnim tržištima je uobičajena stvar za dobro uređene zemlje, ulaznica na to tržište jeste upravo fiskalna odgovornost, dakle sposobnost zemlje da ozbiljno i kvalitetno upravlja svojim javnim finansijama", dodao je on.
"Činjenica da se Srbija nalazi na korak od tog postupka je dobra, ja bih rekao da to nama perspektivno otvara kvalitetne izvore finansiranja koji mogu biti za našu zemlju povoljniji od nekih koje sada imamo", naveo je Šoškić.
On je napomenuo i da postoje uveravanja da ima interesa za srpske obveznice na međunarodnom tržištu koje bi bile denominirane i u dinarima, "što je jako važno s obzirom da država ima najveći deo prihoda u dinarima".
Misija MMF-a od 18. avgusta o novom aranžmanu
Na čelu misije MMF-a, kao i tokom razgovora o prethodnom stend-baj kreditnom aranžmanu, biće Albert Jeger.
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je Tanjugu da će tokom boravka misije u Beogradu biti reči i o posledicama aktuelnih turbulencija u svetskoj ekonomiji na Srbiju imajući u vidu da svaka runda pregovora počinje procenom trenutnih ekonomskih dešavanja.
Ukoliko tokom boravka misije bude postignut dogovor, aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom mogao bi da bude odobren krajem septembra, ukazao je Lisovolik i objasnio da je obično potrebno četiri do pet sedmica između postizanja dogovora i sastanka Izvršnog odbora MMF-a, koji treba formalno da odobri aranžman.
Lisovolik je napomenuo da će važan deo pregovora biti i budžetska politika za ovu i narednu godinu, a na pitanje da li će MMF davati Vladi Srbije određene sugestije povodom rebalansa budžeta koji se očekuje u septembru, on je ukazao da obim i vreme prilagođavanja budžeta za ovu godinu tek treba da budu razmotreni i dogovoreni.
Predstavnik MMF-a je istakao da je ključni zajednički cilj da se osigura da budžetski deficit bude usklađen sa fiskalnim pravilima predviđenim Zakonom o budžetskom sistemu.
Lisovolik je podsetio da će izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, usvojene u junu, imati određene posledice na ovogodišnji budžet, a u još većoj meri na budžet za narednu godinu i tokom boravka misije razgovaraće se o načinima da se nadomesti "budžetska praznina", koja će nastati primenom tog zakona.
Na nedavnom sastanku u Vladi Srbije, povodom aktuelnih poremećaja na svetskom tržištu, podvučeno je da je od ključne važnosti novi aranžman iz predostrožnosti "koji bi Srbija uskoro trebalo da potpiše sa MMF-om".
Taj sporazum bi bio garant makroekonomske stabilnosti, ali i pokazatelj da vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku, što predstavlja pozitivan signal za sve potencijalne investitore sa kojima se vode pregovori o ulaganju u Srbiju, saopšteno je posle sastanka koji je održao premijer Mirko Cvetković.
(Tanjug/MONDO)
