Rok za ukidanje Upravnih odbora u svim privrednim društvima i jačanje direktorskih funkcija uz njihovu povećanu krivičnu i materijalnu odgovornost je 1. februar iduće godine.
Tada počinje primena Zakona o privrednim društvima.
"Sva društva su dužna da do 1. februara naredne godine usklade svoja interna akta sa novim Zakonom o privrednim društvima. To znači da akcionarska društva više neće imati Upravne odbore, nego direktore i eventualno ako je više direktora Odbore direktora", izjavio je danas Tanjugu savetnik i pravni ekspert u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Đorđe Vukotić.
On je objasnio da je ta šema upravljanja i poslovanja poznata u uporednim pravnim sistemima, a u odnosu na ranija rešenja donosi značajne pomake jer bolje definiše odgovornost "upravljača".
Vukotić je precizirao da se ta odredba odnosi na sve firme i da zakon nije pravio razliku na osnovu toga ko je osnivač preduzeća - da li lokalna samouprava, Republika Srbija, ili neko privatno lice.
"Zakon o privrednim društvima je jedan generalni zakon koji sve reguliše na istovetan način. Jednostavno, nije na Zakonu o privrednim društvima da se bavi poreklom i strukturom vlasničkog kapitala i da pravi razliku na osnovu toga", objasnio je Vukotić.
I privatne kompanije će tako biti u obavezi da izmene svoja interna akta i usklade ih sa ovim propisima pa je zbog toga već data preporuka firmama da krenu u tu proceduru.
"Sva privatna društva će morati da se usklade. Akcionarskih društava je jako malo, najviše je društava sa ograničenom odgovornošću, a od tih preduzeća 75 odsto su jednočlana društva i imaju jednog direktora.Oni neće morati da obave izmene, jer će se smatrati da su već 'usklađeni', a ako imaju upravne odbore to će se po sili zakona smatrati odborom direktora", objasnio je Vukotić.
Prema njegovim rečima, novi Zakon više ne "poznaje" upravne odbore, ali priznaje direktore i vlasnike privrednih društva kojima je pružena mogućnost da postave onoliko direktora koliko žele, odnosno koliko smatraju da je potrebno za obavljanje funkcija u preduzećima.
Vukotić je kazao da je rok do 1. februara za usklađivanje internih akata preduzeća razuman i ukazao da firme mogu već sada da izmene svoja akata i podnesu zahtev Agenciji za privredne registre sa odloženim dejstvom, a Aagencija bi tu statusnu promenu zabeležila kada zakon počne da se primenjuje.
On je podsetio da je Zakon o privrednim društvima usvojen krajem maja ove godine, ali počinje da se primenjuje od februara 2012. baš zbog neophodnih prilagođavanja, od kojih se neka odnose i na bitne izmene u društvima sa ograničenom odgovornošću, u vezi sa raspolaganjem udela.
Vukotić kaže da je, recimo, zakonskim izmenama predviđeno kao krivično delo i zapraćena kazna od deset godina zatvora za onog direktora koji da izjavu da postoje uslovi da se smanji kapital ili likvidira društvo i da su sprovedene sve procedure, obavešteni poverioci, odluka doneta na Skupštini akcionara, a zapravo to nije učinio.
Poostrena je odgovornost i tako što je predviđeno da odgovara svojom imovinom za odluke koje su nanele direktnu štetu društvu.
Zakon, kako objašnjava Vukotić, ne propisuje nikakve limite vezane za to ko može da bude direktor.
"To je stvar osnivača, privatnik koji je osnivač preduzeća, može da bude direktor bez obzira koju školu poseduje. Osnivač, međutim, može svojim internim aktima da ograniči ko može biti postavljen na određene funkcije u društvu i predviđati određeni stepen školske spreme", precizirao je on.
"Na taj način svaki osnivač, bila to lokalna samuprava ili Republika ili bilo ko ko štiti javni interes, može doneti odluku da se za direktore mogu birati samo oni koji imaju određena zvanja, stručnu spremu. Ta odluka može generalno važiti za sve, ili samo za pojedinačne slučajeve", ukazao je on.
Takođe direktori će odgovarati društvu i za štetu načinjenu nesavesnim poslovanjem, ali su i iz uporednog prava preuzeti uslovi pod kojima se i isključuje odgovornost direktora, pošto se podrazumeva da svako lice ne mora da bude stručno u oblastima iz kojih se donose odluke.
Predviđeno je da direktor koji se pouzda u stručno mišljenje i na osnovu toga donese odluku ne odgovara, ukoliko je ta odluka zasnovana na shvatanju da to mišljenje nije fingirano, objasnio je Vukotić.
(Tanjug)
"Sva društva su dužna da do 1. februara naredne godine usklade svoja interna akta sa novim Zakonom o privrednim društvima. To znači da akcionarska društva više neće imati Upravne odbore, nego direktore i eventualno ako je više direktora Odbore direktora", izjavio je danas Tanjugu savetnik i pravni ekspert u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Đorđe Vukotić.
On je objasnio da je ta šema upravljanja i poslovanja poznata u uporednim pravnim sistemima, a u odnosu na ranija rešenja donosi značajne pomake jer bolje definiše odgovornost "upravljača".
Vukotić je precizirao da se ta odredba odnosi na sve firme i da zakon nije pravio razliku na osnovu toga ko je osnivač preduzeća - da li lokalna samouprava, Republika Srbija, ili neko privatno lice.
"Zakon o privrednim društvima je jedan generalni zakon koji sve reguliše na istovetan način. Jednostavno, nije na Zakonu o privrednim društvima da se bavi poreklom i strukturom vlasničkog kapitala i da pravi razliku na osnovu toga", objasnio je Vukotić.
I privatne kompanije će tako biti u obavezi da izmene svoja interna akta i usklade ih sa ovim propisima pa je zbog toga već data preporuka firmama da krenu u tu proceduru.
"Sva privatna društva će morati da se usklade. Akcionarskih društava je jako malo, najviše je društava sa ograničenom odgovornošću, a od tih preduzeća 75 odsto su jednočlana društva i imaju jednog direktora.Oni neće morati da obave izmene, jer će se smatrati da su već 'usklađeni', a ako imaju upravne odbore to će se po sili zakona smatrati odborom direktora", objasnio je Vukotić.
Prema njegovim rečima, novi Zakon više ne "poznaje" upravne odbore, ali priznaje direktore i vlasnike privrednih društva kojima je pružena mogućnost da postave onoliko direktora koliko žele, odnosno koliko smatraju da je potrebno za obavljanje funkcija u preduzećima.
Vukotić je kazao da je rok do 1. februara za usklađivanje internih akata preduzeća razuman i ukazao da firme mogu već sada da izmene svoja akata i podnesu zahtev Agenciji za privredne registre sa odloženim dejstvom, a Aagencija bi tu statusnu promenu zabeležila kada zakon počne da se primenjuje.
On je podsetio da je Zakon o privrednim društvima usvojen krajem maja ove godine, ali počinje da se primenjuje od februara 2012. baš zbog neophodnih prilagođavanja, od kojih se neka odnose i na bitne izmene u društvima sa ograničenom odgovornošću, u vezi sa raspolaganjem udela.
Vukotić kaže da je, recimo, zakonskim izmenama predviđeno kao krivično delo i zapraćena kazna od deset godina zatvora za onog direktora koji da izjavu da postoje uslovi da se smanji kapital ili likvidira društvo i da su sprovedene sve procedure, obavešteni poverioci, odluka doneta na Skupštini akcionara, a zapravo to nije učinio.
Poostrena je odgovornost i tako što je predviđeno da odgovara svojom imovinom za odluke koje su nanele direktnu štetu društvu.
Zakon, kako objašnjava Vukotić, ne propisuje nikakve limite vezane za to ko može da bude direktor.
"To je stvar osnivača, privatnik koji je osnivač preduzeća, može da bude direktor bez obzira koju školu poseduje. Osnivač, međutim, može svojim internim aktima da ograniči ko može biti postavljen na određene funkcije u društvu i predviđati određeni stepen školske spreme", precizirao je on.
"Na taj način svaki osnivač, bila to lokalna samuprava ili Republika ili bilo ko ko štiti javni interes, može doneti odluku da se za direktore mogu birati samo oni koji imaju određena zvanja, stručnu spremu. Ta odluka može generalno važiti za sve, ili samo za pojedinačne slučajeve", ukazao je on.
Takođe direktori će odgovarati društvu i za štetu načinjenu nesavesnim poslovanjem, ali su i iz uporednog prava preuzeti uslovi pod kojima se i isključuje odgovornost direktora, pošto se podrazumeva da svako lice ne mora da bude stručno u oblastima iz kojih se donose odluke.
Predviđeno je da direktor koji se pouzda u stručno mišljenje i na osnovu toga donese odluku ne odgovara, ukoliko je ta odluka zasnovana na shvatanju da to mišljenje nije fingirano, objasnio je Vukotić.
(Tanjug)
