Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da zasad nema naznaka da je novi talas ekonomske krize iz sveta počeo da se preliva u Srbiju. Srbija mora striktno da poštuje okvire ekonomske politike dogovorene sa MMF-om, kaže savetnik Jurij Bajec.
Ćirić je naglasio da će Vlada Srbije, početkom septembra, organizovati novi sastanak sa predstavnicima privrede i banaka i predložiti mere za ublažavanje mogućih negativnih efekata te krize.
On je na otvaranju Tanjugovog okruglog stola na temu "Da li je Srbija spremna za drugi udar ekonomske krize?", rekao da su akutni problemi domaće privrede visoka nelikvidnost i velika stopa nezaposlenosti.
Ministar ekonomije je preneo da je na sastanku u Vladi Srbije, posvećenom novom talasu krize, predložio da centralna banka smanji stopu obavezne rezerve i tako oslobođena sredstva "upumpa" u privredu.
Što se tiče smanjenja stope nezaposlenosti, Ćirić je rekao da je najbolje rešenje za taj problem da se privuče što više stranih investicija i naznačio da za Srbiju i dalje vlada priličan interes stranih ulagača da dođu i otvore nove proizvodne pogone.
Napominjući da u ovoj godini neće biti realizovana privatizacija "Telekoma Srbija", Ćirić je rekao da do kraja 2011. očekuje priliv stranih direktnih investicija u vrednosti od oko tri milijarde evra.
Govoreći o obezbeđenju sredstava za rešavanje problema nelikvidnosti, Ćirić se pozvao na primer Centralne banke Hrvatske, koja je smanjila stopu obavezne rezerve banaka i na taj način oslobodila oko 800 miliona evra. Ta sredstva su upumpana u privredu putem kredita.
Kada je reč o makroekonomskim podacima, Ćirić ne očekuje veće probleme do kraja godine, jer izvoz u prva dva kvartala uvećan oko 37 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Pokrivenost izvoza uvozom porasla je na 57 odsto u prva dva tromesečja ove godine, prema 45 procenata u istom periodu lane, a u trgovinskoj razmeni sa Italijom, u prvom polugođu ove godine, na čak 90 procenata.
Ćirić je podsetio i na procenu MMF-a koji u ovoj godinu u Srbiji očekuje ekonomski rast od tri odsto i izrazio očekivanje da će u 2012. godini privredna ekspanzija biti još veća - do 4,5 odsto.
Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je danas da Srbija mora striktno da poštuje okvire ekonomske politike dogovorene sa Međunarodnim monetarnim fondom i definisane zakonom, pogotovo u domenu fiskalne politike, odnosno ograničenja budžetskog deficita, što je i jedan od glavnih zahteva te međunarodne finansijske institucije.On je na otvaranju Tanjugovog okruglog stola na temu "Da li je Srbija spremna za drugi udar ekonomske krize?", rekao da su akutni problemi domaće privrede visoka nelikvidnost i velika stopa nezaposlenosti.
Ministar ekonomije je preneo da je na sastanku u Vladi Srbije, posvećenom novom talasu krize, predložio da centralna banka smanji stopu obavezne rezerve i tako oslobođena sredstva "upumpa" u privredu.
Što se tiče smanjenja stope nezaposlenosti, Ćirić je rekao da je najbolje rešenje za taj problem da se privuče što više stranih investicija i naznačio da za Srbiju i dalje vlada priličan interes stranih ulagača da dođu i otvore nove proizvodne pogone.
Napominjući da u ovoj godini neće biti realizovana privatizacija "Telekoma Srbija", Ćirić je rekao da do kraja 2011. očekuje priliv stranih direktnih investicija u vrednosti od oko tri milijarde evra.
Govoreći o obezbeđenju sredstava za rešavanje problema nelikvidnosti, Ćirić se pozvao na primer Centralne banke Hrvatske, koja je smanjila stopu obavezne rezerve banaka i na taj način oslobodila oko 800 miliona evra. Ta sredstva su upumpana u privredu putem kredita.
Kada je reč o makroekonomskim podacima, Ćirić ne očekuje veće probleme do kraja godine, jer izvoz u prva dva kvartala uvećan oko 37 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Pokrivenost izvoza uvozom porasla je na 57 odsto u prva dva tromesečja ove godine, prema 45 procenata u istom periodu lane, a u trgovinskoj razmeni sa Italijom, u prvom polugođu ove godine, na čak 90 procenata.
Ćirić je podsetio i na procenu MMF-a koji u ovoj godinu u Srbiji očekuje ekonomski rast od tri odsto i izrazio očekivanje da će u 2012. godini privredna ekspanzija biti još veća - do 4,5 odsto.
Bajec: Srbija mora da poštuje ograničenje deficita
Bajec je - za Tanjugovim okruglim stolom "Da li je Srbija spremna za drugi udar svetske ekonomske krize" - ukazao na važnost sklapanja aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, naročito zbog toga što potencijalni investitori u doba krize veliku pažnju pridaju tome da li određena zemlja ima kredibilnu ekonomsku politiku.
"Sve ono što smo se dogovorili i što je stavljeno u zakon, poštovanje fiskalnih pravila, mora da se sprovede. Tako gledajte da definišete i bužet za 2012. godinu", naveo je on govoreći o glavnim zahtevima MMF-a u pogledu fiskalne politike.
Država mora da ispoštuje zakonske okvire u pogledu ograničenja budžetskog deficita i u ovoj i u narednoj godini, iako u tome nema veliki manevarski prostor, kazao je Bajec, ističući da se mora naći prostor za određene uštede, kao i pooštriti kontrola i poboljšati naplata budžetskih prihoda do kraja godine.
On je izrazio očekivanje da će pregovori sa MMF-om biti uspešno završeni do kraja avgusta, podsetivši da iza aranžmana iz predostrožnosti neće stajati zahtev za novim sredstvima za Srbiju već će određena sredstva biti određena samo za slučaj nepredviđenih potresa.
Govoreći o aktuelnim potresima u svetskoj ekonomiji, Bajec je ukazao da se za razliku od finansijske krize s kraja 2008. godine sada radi o krizi javnog duga u pojedinim zemljama, od kojih su neke važni trgovinski partneri Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da prati kako će se mere tih država za sprovođenje štednje i smanjenje budžetskih deficita i javnog duga odraziti na domaću tražnju u tim zemljama, jer bi to potencijalno moglo uticati na smanjenje izvoza iz naše zemlje.
Bajec je ukazao i na probleme koje Srbija ima još od prethodne ekonomske krize, kao što su akutna nelikvidnost privrede, skupi krediti banaka, veliko otpuštanje radnika, pre svega, u privatnom sektoru, i istakao da bi se ti problemi mogli nadovezati na eventualne efekte nove krize.
On je naveo da će osnivanje Razvojne banke u Srbiji u određenoj meri doprineti da preduzeća dođu do jeftinijh kredita, naročito za izvozne projekte, donošenje zakona o javnoj svojini doprineće privlačenju investitora, a, takođe, država mora da poboljša finansijsku disciplinu, odnosno da urednije otplaćuje svoje dugove privredi.
(Tanjug)
