Vlada Srbije i misija MMF sporazumeli se da se, zbog smanjenog priliva u državnu kasu, deficit srpskog budžeta poveća sa 4,1 na 4,5 odsto BDP-a. Dogovoren i aranžman iz predostrožnosti, uz uslov da se Skupštini dostavi rebalans budžeta za 2011.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger i državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić održali su konferenciju za novinare u Vladi Srbije povodom završetka pregovora o novom aranžmanu s MMF-om.
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je danas da je Fond korigovao rast bruto- domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2011. godini sa tri na dva odsto i sa četiri na tri procenta u 2012., ali nije isključio mogućnost da ekonomska ekspanzija bude veća od tih predviđanja ukoliko dođe do pozitivnih kretanja u srpskoj privredi.
Jeger je najavio da je uslov za davanje pozitivne ocene o aranažmanu iz predostrožnosti, što treba da usledi krajem septembra u Vašingtonu na sednici Borda direktora MMF, da Srbija do tog roka dostavi Skupštini predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. i o restituciji.
Posle završetka dvonedeljnih razgovora u Beogradu, Jeger je na konferenciji za novinare rekao da je jedan od razloga zbog cega su smanjeni prihodi budžeta u ovoj godini to što je opala naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), a istovremeno je došlo do rasta deficita platnog bilansa.
Srbija će novim aranžmanom iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) popraviti svoje pozicije na međunarodnom tržištu, što će joj omogućiti da cena finansiranja javnog duga bude niža, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
On je izrazio nadu da će zbog toga u bliskoj budućnost početi da opada riziko premija Srbije, koje banke ugrađuju u kamate za kredite na domaćem tržištu.
Šoškić je rekao, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, da će se posle novog dogovora s MMF-om naša zemlja na međunarodnom tržištu pojavljivati sa dodatno verifikovanom fiskalnom kredibilnošću, što je jako važno u ovom trenutku jer je nova svetska kriza već definisana kao kriza javnih dugova, koja potkopava fiskalnu kredibilnost mnogih zemalja.
Povećanje budžetskog deficita premijer Srbije Mirko Cvetković je ocenio kao blago, uz opasku da je izuzetno zadovoljan pregovorima sa MMF-om.
"Pregovori su se ovog puta odvijali bez tenzija i u tišini i imali smo mogućnost da bez pritiska javnosti napravimo ono što smo želeli. To rezultiralo sporazumom koji je vrlo kvalitetan i koji definiše kako tekuću godinu tako i 2012.", rekao je premijer.
On je ukazao da će u rebalansu budžeta za ovu godinu biti prenet identičan ukupan nivo rashoda kao i u budžetu koji je sada na snazi, a prilagođavanje je napravljeno kao da se radi o rashodima za plate i penzije kao i rashoda za socijalu jer je to, prema njegovim rečima, ključna uloga države.
Cvetković je naveo da je Vlada prihvatila predlog MMF-a o konzervativnijoj proceni privrednog rasta do kraja godine koja je smanjena sa tri na dva odsto, zbog potencijalnog uticaja ekonmske krize.
Fiskalni savet je ocenio da povećanje ciljnog deficita proističe iz promenjene procene stope rasta BDP u 2011. godini, i da je to smanjenje opravdano.
S obzirom na vrednost predviđenih ušteda (gotovo 20 milijardi dinara), Fiskalni savet ocenjuje da će prilagođavanje rashoda do kraja godine predstavljati izazov i da su izraženi rizici da javni rashodi, a time i deficit, budu veći od planiranih, navedeno je u saopštenju Saveta.
Kako je na konferenciji objasnio Albert Jeger, jedan od razloga zbog čega je dogovoreno povećanje deficita i to što je usvojen Zakon o fiskalnoj decentralizaciji u junu ove godine, rekao je Jeger i napomenuo da je taj zakon usvojen bez bilo kakvog plana kako će ti rashodi biti finasirani.
On je kazao da ta mera u vidu zakona nije fiskalno odgovorna i podsetio da je MMF na to upozoravao, kao i Fiskalni savet.
Takođe, prema dogovoru, javna potrošnja moraće da se smanji kako bi se dodatno uštedelo još 15 do 20 milijardi dinara.
Novi aranžman s MMF-om iz predostrožnosti za Srbiju u ovom momentu posebno je važan, zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na našu zemlju, jer bi bio pozitivan signal za strane poverioce i investitore.
Tokom boravka Misije MMF-a u Beogradu bilo je reči i o merama ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, a u okviru strukturnih reformi.
Razgovaralo se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime, kao i rebalansu budžeta za ovu godinu i okvirima budžeta u 2012. godini.
Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Srbiji od 18. avgusta, a aranžman iz predostrožnosti s Fondom podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje a, kako je najavljeno, novi aranžman trajao bi 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra.
Srbiji bi Odbor izvršnih direktora MMF-a mogao da odobri novi aranžman iz predostrožnosti krajem septembra.
(Tanjug/MONDO)
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je danas da je Fond korigovao rast bruto- domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2011. godini sa tri na dva odsto i sa četiri na tri procenta u 2012., ali nije isključio mogućnost da ekonomska ekspanzija bude veća od tih predviđanja ukoliko dođe do pozitivnih kretanja u srpskoj privredi.
Jeger je najavio da je uslov za davanje pozitivne ocene o aranažmanu iz predostrožnosti, što treba da usledi krajem septembra u Vašingtonu na sednici Borda direktora MMF, da Srbija do tog roka dostavi Skupštini predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. i o restituciji.
Posle završetka dvonedeljnih razgovora u Beogradu, Jeger je na konferenciji za novinare rekao da je jedan od razloga zbog cega su smanjeni prihodi budžeta u ovoj godini to što je opala naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), a istovremeno je došlo do rasta deficita platnog bilansa.
Srbija će novim aranžmanom iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) popraviti svoje pozicije na međunarodnom tržištu, što će joj omogućiti da cena finansiranja javnog duga bude niža, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
On je izrazio nadu da će zbog toga u bliskoj budućnost početi da opada riziko premija Srbije, koje banke ugrađuju u kamate za kredite na domaćem tržištu.
Šoškić je rekao, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, da će se posle novog dogovora s MMF-om naša zemlja na međunarodnom tržištu pojavljivati sa dodatno verifikovanom fiskalnom kredibilnošću, što je jako važno u ovom trenutku jer je nova svetska kriza već definisana kao kriza javnih dugova, koja potkopava fiskalnu kredibilnost mnogih zemalja.
Povećanje budžetskog deficita premijer Srbije Mirko Cvetković je ocenio kao blago, uz opasku da je izuzetno zadovoljan pregovorima sa MMF-om.
"Pregovori su se ovog puta odvijali bez tenzija i u tišini i imali smo mogućnost da bez pritiska javnosti napravimo ono što smo želeli. To rezultiralo sporazumom koji je vrlo kvalitetan i koji definiše kako tekuću godinu tako i 2012.", rekao je premijer.
On je ukazao da će u rebalansu budžeta za ovu godinu biti prenet identičan ukupan nivo rashoda kao i u budžetu koji je sada na snazi, a prilagođavanje je napravljeno kao da se radi o rashodima za plate i penzije kao i rashoda za socijalu jer je to, prema njegovim rečima, ključna uloga države.
Cvetković je naveo da je Vlada prihvatila predlog MMF-a o konzervativnijoj proceni privrednog rasta do kraja godine koja je smanjena sa tri na dva odsto, zbog potencijalnog uticaja ekonmske krize.
Fiskalni savet je ocenio da povećanje ciljnog deficita proističe iz promenjene procene stope rasta BDP u 2011. godini, i da je to smanjenje opravdano.
S obzirom na vrednost predviđenih ušteda (gotovo 20 milijardi dinara), Fiskalni savet ocenjuje da će prilagođavanje rashoda do kraja godine predstavljati izazov i da su izraženi rizici da javni rashodi, a time i deficit, budu veći od planiranih, navedeno je u saopštenju Saveta.
Kako je na konferenciji objasnio Albert Jeger, jedan od razloga zbog čega je dogovoreno povećanje deficita i to što je usvojen Zakon o fiskalnoj decentralizaciji u junu ove godine, rekao je Jeger i napomenuo da je taj zakon usvojen bez bilo kakvog plana kako će ti rashodi biti finasirani.
On je kazao da ta mera u vidu zakona nije fiskalno odgovorna i podsetio da je MMF na to upozoravao, kao i Fiskalni savet.
Takođe, prema dogovoru, javna potrošnja moraće da se smanji kako bi se dodatno uštedelo još 15 do 20 milijardi dinara.
Novi aranžman s MMF-om iz predostrožnosti za Srbiju u ovom momentu posebno je važan, zbog realne pretnje da bi novi talas svetske ekonomske krize mogao da se prelije na našu zemlju, jer bi bio pozitivan signal za strane poverioce i investitore.
Tokom boravka Misije MMF-a u Beogradu bilo je reči i o merama ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, a u okviru strukturnih reformi.
Razgovaralo se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime, kao i rebalansu budžeta za ovu godinu i okvirima budžeta u 2012. godini.
Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Srbiji od 18. avgusta, a aranžman iz predostrožnosti s Fondom podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje a, kako je najavljeno, novi aranžman trajao bi 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra.
Srbiji bi Odbor izvršnih direktora MMF-a mogao da odobri novi aranžman iz predostrožnosti krajem septembra.
(Tanjug/MONDO)
