Spoljni dug javnog sektora je povećan za 277,1 milion evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 214,6 miliona evra.
Dug bi bio i veći ali je, srećom, zbog kursnih razlika i jačanja evra u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja ("novac" MMF) u drugom tromesečju, spoljni dug smanjen za 13,6 miliona evra, što je uticalo na manji nominalni rast duga.
U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće od 77,3 odsto, učešće dolara iznosi 9,4 odsto, specijalnih prava vučenja 8,5 odsto, franka 4,1 odsto, a ostalih valuta 0,7 odsto.
Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je poboljšana u pravcu smanjenja učešća kratkoročnog duga, sa 4,9 odsto na kraju marta, na 4,3 odsto na kraju juna po osnovu smanjenja kratkoročnog duga banaka.
Učešće spoljnog duga u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju drugog tromesečja je iznosilo 74,8 odsto, što je ispod granice visoke zaduženosti koji iznosi 80 odsto.
Ovaj indikator eksterne solventnosti je u odnosu na kraj prethodnog tromesečja poboljšan za 2,2 procentna poena, zbog porasta procenjenog BDP-a, nastalog uglavnom po osnovu jačanja dinara. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u procenjenom BDP-u je na kraju juna iznosilo 44,8 odsto.
Odnos spoljnog duga na kraju drugog tromesečja i godišnjeg izvoza robe i usluga uvećanog za inostrane doznake povećan je za 2,4 procentna poena i iznosi 167,4 odsto, što je u granicama održivosti (do 220 odsto).
Spoljni dug javnog sektora na kraju juna je iznosio 9,1 milijardu evra, a njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu 40,2 odsto.
Spoljni dug države i NBS iznosio je 8,4 milijarde evra, a državno garantovani spoljni dug 700 miliona evra.
Ukupno zaduženje javnog sektora tokom drugog tromesečja iznosilo je 328,5 miliona evra (korišćeno je 407,2 miliona evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 78,7 miliona evra).
Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna 2011. je iznosio 13,6 milijardi evra, od čega je 4,3 milijarde evra dug banaka, a 9,3 milijarde evra dug preduzeća.
Ukupan dug banaka smanjen je za 1,7 odsto, prevashodno po osnovu smanjenja kratkoročnog duga, dok je dug preduzeća smanjen za 1,5 odsto. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 59,8 odsto.
Na kraju juna 2011. javni dug Srbije je iznosio 13,3 milijarde evra, ili 43,7 odsto procenjenog BDP-a. Od početka godine stanje javnog duga je povećano za 1,1 milijardu evra, ili za 1,8 procentnih poena BDP-a.
Gotovo celokupno povećanje javnog duga odnosi se na povećanje unutrašnjeg javnog duga, dok je spoljni javni dug povećan za svega 74,1 milion evra. Povećanje stanja javnog duga je najvećim delom posledica zaduživanja države putem izdavanja dugoročnih dinarskih obveznica.
(Tanjug)
Dug bi bio i veći ali je, srećom, zbog kursnih razlika i jačanja evra u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja ("novac" MMF) u drugom tromesečju, spoljni dug smanjen za 13,6 miliona evra, što je uticalo na manji nominalni rast duga.
U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće od 77,3 odsto, učešće dolara iznosi 9,4 odsto, specijalnih prava vučenja 8,5 odsto, franka 4,1 odsto, a ostalih valuta 0,7 odsto.
Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je poboljšana u pravcu smanjenja učešća kratkoročnog duga, sa 4,9 odsto na kraju marta, na 4,3 odsto na kraju juna po osnovu smanjenja kratkoročnog duga banaka.
Učešće spoljnog duga u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju drugog tromesečja je iznosilo 74,8 odsto, što je ispod granice visoke zaduženosti koji iznosi 80 odsto.
Ovaj indikator eksterne solventnosti je u odnosu na kraj prethodnog tromesečja poboljšan za 2,2 procentna poena, zbog porasta procenjenog BDP-a, nastalog uglavnom po osnovu jačanja dinara. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u procenjenom BDP-u je na kraju juna iznosilo 44,8 odsto.
Odnos spoljnog duga na kraju drugog tromesečja i godišnjeg izvoza robe i usluga uvećanog za inostrane doznake povećan je za 2,4 procentna poena i iznosi 167,4 odsto, što je u granicama održivosti (do 220 odsto).
Spoljni dug javnog sektora na kraju juna je iznosio 9,1 milijardu evra, a njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu 40,2 odsto.
Spoljni dug države i NBS iznosio je 8,4 milijarde evra, a državno garantovani spoljni dug 700 miliona evra.
Ukupno zaduženje javnog sektora tokom drugog tromesečja iznosilo je 328,5 miliona evra (korišćeno je 407,2 miliona evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 78,7 miliona evra).
Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna 2011. je iznosio 13,6 milijardi evra, od čega je 4,3 milijarde evra dug banaka, a 9,3 milijarde evra dug preduzeća.
Ukupan dug banaka smanjen je za 1,7 odsto, prevashodno po osnovu smanjenja kratkoročnog duga, dok je dug preduzeća smanjen za 1,5 odsto. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 59,8 odsto.
Na kraju juna 2011. javni dug Srbije je iznosio 13,3 milijarde evra, ili 43,7 odsto procenjenog BDP-a. Od početka godine stanje javnog duga je povećano za 1,1 milijardu evra, ili za 1,8 procentnih poena BDP-a.
Gotovo celokupno povećanje javnog duga odnosi se na povećanje unutrašnjeg javnog duga, dok je spoljni javni dug povećan za svega 74,1 milion evra. Povećanje stanja javnog duga je najvećim delom posledica zaduživanja države putem izdavanja dugoročnih dinarskih obveznica.
(Tanjug)
Zvezda razbila Novi Pazar 7:1! Šetnja kraj Jošanice, Milojević će biti zadovoljan
Napadnut autobus sa fudbalerima Zvezde u Novom Pazaru! Bačen topovski udar, policija hitno reagovala
Mondo ukrštenica za 15. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Milisav podelio automobile i stanove najvrednijim radnicima: Dao im da upišu koliku platu žele (Video)
Partizan će opet menjati trenera: Marko Jovanović potvrdio, tu je još dva meča!