Vozači koji poseduju B kategoriju u državama Evropske unije uskoro bi mogli da budu u obavezi da prođu dodatnu obuku kako bi stekli znanja i veštine za upravljanje vozilima veće mase.
Prema novoj direktivi o vozačkim dozvolama, svaka članica EU imaće pravo da samostalno odluči da li će uvesti posebnu obuku, polaganje ispita ili kombinaciju oba modela, kako bi se proverila sposobnost vozača da bezbedno upravljaju vozilima težim od 3,5 tone, uključujući i ona sa prikolicom.
Time bi se izbegla potreba za prelaskom na skuplju C1 kategoriju. O ovoj temi govorio je Ivica Kuzmanov iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ističući da mere koje je Evropski parlament usvojio 21. oktobra imaju dva osnovna cilja.
"Prvi je da se poveća bezbednost saobraćaja na putevima EU, da je na godišnjem nivou gine oko 20.000 ljudi", rekao je Kuzmanov. Kao drugi razlog naveo je hronični nedostatak profesionalnih vozača, problem koji je podjednako izražen i u Evropskoj uniji i u Srbiji.
Srbija već primenjuje deo novih pravila
Dok Evropska unija tek uvodi smanjenje starosne granice za sticanje dozvola C, C+E i D kategorije na 18 godina, Srbija je ovu meru uvela ranije.
"Moram da kažem da smo mi kao država tu meru usvojili još pre dve godine i da kod nas taj sistem sticanja vozačke dozvole profesionalnih kategorija funkcioniše već godinu i po dana", naglasio je Kuzmanov.
On je pojasnio da osobe sa navršenih 18 godina, čak i one koje imaju probnu dozvolu, mogu da započnu obuku za C kategoriju, dok je za D kategoriju predviđena starosna granica od 21 godine, uz obavezan sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti.
Govoreći o broju časova obuke, Kuzmanov podseća da Srbija već duže vreme primenjuje ustaljen sistem.
"Što se tiče onoga što ste rekli, da li je dovoljan broj časova, moram da kažem da u Republici Srbiji obuku vozača na taj način, realizovanjem teorijske i praktične obuke, sprovodimo već punih 13 godina. Kandidati su pritom obavezni da polažu teorijski i praktični ispit", kaže on.
Šta podrazumeva dodatna obuka
Kuzmanov navodi da vozila ukupne mase do 4.250 kilograma spadaju u C1 kategoriju, za koju je neophodan odgovarajući sertifikat.
"Dakle, imamo vozača sa B kategorijom, kome je potrebna dodatna obuka da bi mogao da upravlja ovim vozilom", objašnjava on, ocenjujući da je sedam časova teorije i isto toliko praktične obuke dovoljno za nadogradnju postojećih znanja.
"Ovaj praktični deo bi podrazumevao da vozač unapredi tehnike upravljanja tim vozilom, spozna i upozna procedure utovara, istovara i obezbeđivanja tereta, rukovanje dokumentacijom, kao i upotrebu tahografa, jer takva vozila moraju imati tahograf kao merni instrument. budući da će vozači imati propisano dozvoljeno radno vreme, obavezne pauze i odmore", naglašava Kuzmanov.
Zašto profesionalni vozači odlaze iz Srbije
Iako smatra da nove mere mogu doprineti rešavanju problema kod lakih dostavnih vozila, Kuzmanov upozorava da to neće u potpunosti rešiti nedostatak vozača, jer su razlozi znatno složeniji.
"Uzmimo, primere radi, da između 20.000 i 25.000 srpskih vozača radi u zemljama Evropske unije, dok nam isti broj nedostaje u Srbiji. Osnovno pitanje je zašto su otišli tamo, umesto da ostanu ovde", ističe on.
Ko obrazuje i proverava vozače
Sistem licenciranja stručnog kadra u Srbiji, koji je u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja, završen je 2013. godine. Da bi neko stekao zvanje licenciranog predavača ili ispitivača, mora da prođe pripremnu obuku i položi teorijski i praktični ispit, uz ispunjenje propisanih obrazovnih uslova. Ipak, Kuzmanov ukazuje na određene slabosti sistema.
"Teorijsku obuku realizuje predavač teorijske obuke, praktičnu obuku instruktor vožnje, dobro poznata kategorija profesionalaca, a vozački ispit sprovode ispitivači. Svaka od ovih profesija mora da poseduje licencu. Dakle, predavač, instruktor ili ispitivač mora da stekne licencu da bi mogao da obavlja svoj posao", objašnjava on.
Dodaje da su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima poslovi licenciranja delegirani Agenciji za bezbednost saobraćaja
"Mi smo ovaj proces zaokružili tokom 2013. godine i od tada uspostavili sistem koji danas funkcioniše. Da bi neko lice steklo licencu za predavača ili ispitivača, neophodno je da ispuni zakonom propisane uslove", naglasio je on.
Ističe da to podrazumeva obrazovne uslove, pohađanje pripremne nastave koja se sastoji od teorijskog i praktičnog dela, polaganje teorijskog ispita i polaganje praktičnog ispita.
Za razliku od predavača i ispitivača, instruktori vožnje stiču zvanje u srednjem stručnom obrazovanju, i na osnovu te diplome Agencija im izdaje licencu.
"Odgovorno mogu da tvrdim da su predavači i ispitivači, nakon završetka procesa i sticanja licence, stekli zavidan nivo znanja i veština za stručno obavljanje poslova u autoškolama, kao predavači i kao ispitivači, dok instruktori, nažalost, ne prolaze taj proces. A oni su nam najvažnija karika, i u tom delu sistemski se nešto mora promeniti kada je u pitanju sticanje licence za instruktora vožnje", podvlači Kuzmanov.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
