Prijava bespravno izgrađenih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatom pod nazivom "Svoj na svome", započela je 8. decembra, a rok za podnošenje zahteva traje do 5. februara.
Reč je o zakonskom rešenju koje bi trebalo da omogući građanima da konačno reše višedecenijske probleme sa neupisanim kućama, stanovima i pomoćnim objektima.
Novi rok uz opravdanje
Međutim, Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte na osnovu zakona "Svoj na svome", moći će to da urade do 24. oktobra. Kako je objasnila, kao opravdani razlozi mogu se navesti zdravstveni problemi, putovanja ili slično.
Ona je rekla da je zainteresovanost za prijavu objekata velika i da je do sada stiglo oko milion prijava.
"Samim zakonom je previđeno, da ako neko iz opravdanih razloga nije uspeo da se prijavi, može to da uradi do 24. oktobra ove godine. Biće dovoljno opravdanje, da zbog toga nije mogao da izvrši prijavu u zakonskom roku", rekla je ona.
Sofronijevićeva je istakla da rok za žalbe traje do 5. marta i dodala da će ''ako neko malo zakasni, moći da se prijavi do tog roka''.
Posebnu pažnju izaziva pitanje neuknjiženih objekata za koje do isteka roka uopšte nije podnet zahtev za upis, a nema adekvatnog opravdanja koje podleže novim propisima. Prema važećim propisima, ova oblast je već regulisana postojećim zakonskim i podzakonskim aktima.
Šta sa objektima koji se ne legalizuju
Advokat Nikola Premović za Biznis Kurir objašnjava da ovo nije klasična legalizacija, već način da objekti konačno uđu u pravni sistem, dok država istovremeno pooštrava kontrolu kako bi sprečila dalju bespravnu gradnju. Kako kaže advokat, sankcije za bespravnu gradnju su višestruke.
"Sankcije za bespravnu gradnju uključuju krivičnu odgovornost, ali i uklanjanje objekata", ističe Premović, podsećajući da novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predviđa i situacije u kojima se, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine upisuje u korist Republike Srbije.
Govoreći o objektima za koje uopšte nije podnet zahtev za upis, Premović navodi da je ova oblast već uređena važećim propisima.
"Pitanje neuknjiženih objekata, za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, regulisano je postojećim zakonskim i podzakonskim aktima", objašnjava on.
Može li se ovakav upis kasnije osporavati
Na pitanje da li pojedinac ima pravo da naknadno dokazuje vlasništvo pred sudom, Premović ističe da to pravo postoji, ali da ishod postupka zavisi od niza okolnosti.
Kako proizlazi iz važećih pravila, vanknjižni vlasnik ili držalac ima pravo da svoje pravo svojine dokazuje pred sudom. Ishod eventualnog spora zavisi od više faktora, uključujući:
- da li je objekat građen u zabranjenoj zoni u javnoj svojini
- da li je objekat izgrađen na tuđem zemljištu
- da li postoje sporni suvlasnički odnosi
U takvim slučajevima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti rešenje da nisu ispunjeni uslovi za upis i uputiti podnosioca prijave na parnični postupak pred nadležnim sudom.
Potrebna dokumentacija
Veliki broj podnetih prijava pokazuje da su građani prepoznali priliku da konačno reše problem nelegalno izgrađenih objekata koji u mnogim slučajevima traje decenijama.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju neophodna je važeća lična karta ili pasoš, kao i bilo kakav dokaz o vlasništvu, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudska presuda. Takođe, potrebno je navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost), kao i dati izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i u slučajevima kada je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.
Koliko košta legalizacija
Trošak legalizacije kreće se od 100 do 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od lokacije i zone u kojoj se objekat nalazi.
Beograd
- Ekstra zona: 1.000 evra
- Prva zona: 800 evra
- Šesta i ostale zone: 100 evra
Gradovi sa više od 100.000 stanovnika (uključujući Čačak)
- Ekstra i prva zona: 500 evra
- Druga zona: 250 evra
- Četvrta i ostale zone: 100 evra
Gradovi i opštine od 50.000 do 100.000 stanovnika
- Ekstra i prva zona: 300 evra
- Treća i ostale zone: 100 evra
Manje opštine i sela
Jedinstvena naknada: 100 evra
Za magacine, skladišta, pomoćne, ekonomske i proizvodne objekte površine do 500 kvadrata naknada se ne plaća, dok se za objekte veće od 500 kvadrata plaća 10 evra po kvadratnom metru.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji, kao i porodice sa troje i više dece, ukoliko im je to jedina nekretnina u kojoj žive.
Ograničenja i pravila
U grupu objekata koji se mogu legalizovati bez prepreka spadaju objekti građeni bez dozvole, objekti sa dozvolom kojoj je istekao rok, kao i oni za koje investitor nikada nije pribavio upotrebnu dozvolu. Takođe, biće obuhvaćeni i objekti u ranijem postupku ozakonjenja i oni građeni u vreme kada dozvola zakonski nije bila potrebna.
Postoje i kategorije koje nikada neće moći da se upišu, u šta spadaju objekti u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra, objekti u javnoj svojini koji su privedeni nameni, kao i oni u zoni zaštite kulturnog dobra. Međutim, neophodno je da su objekti vidljivi na satelitskom snimku Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Postoje i objekti koji će se moći upisati samo uslovno, na primer u drugoj zoni zaštite prirodnih dobara, zaštitnim pojasevima ili zonama infrastrukture, kao i pojedini objekti u javnoj svojini koji nisu privedeni nameni.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
