Poreska uprava Srbije krenula u akciju pojačane kontrole i naplate dažbina, ne bi li napunila državnu kasu. Firmama zbog kašnjenja od par dana, preti kazna od 500.000 dinara
Pad poreskih prihoda u ovoj godini značajno je veći nego ranije. Kao jedini način da napune kasu, nadležni su najavili žestoku kontrolu svih poreskih obveznika.
Poreska uprava, i pored malog broja inspektora, uspeva da prekontroliše svaki korak u poslovanju prvenstveno malih firmi, pišu "Novosti".
Tako, ukoliko preduzeće sa svega tri miliona dinara godišnjeg prometa zakasni svega nekoliko dana sa podnošenjem poreske prijave, i to u toku godišnjih odmora, poreznici požure da zaprete zakonom propisanom kaznom od čak 500.000 dinara.
Slično je i kada se mali privrednik osmeli da zatraži povraćaj poreza na dodatu vrednost.
"U sistem obveznika poreza na dodatu vrednost ušla sam početkom ove godine, kada sam ostvarila priliv od četiri miliona dinara. Dobila sam validno rešenje i PIB broj. Ali, nedavno kada sam prvi put zatražila povraćaj poreza po ostvarenim poslovima, poreznici su došli u kontrolu.
Kako je u poslovima za koje sam tražila povraćaj sve više nego čisto, inspektor je počeo da kontroliše - kako sam ja uopšte ušla u sistem PDV obveznika. Iako je zaključeno da je sve u redu, ne mogu, a da ne primetim koliko sam, nepotrebno, izgubila vremena kako bih ostvarila ono što nazivaju zakonskim pravom", kaže za "Novosti" Milena M, vlasnik jedne proizvodne firme u Beogradu.
Kako je rečeno u Poreskoj upravi Srbije, poreskih dužnika ima iz svih struktura. Duguju i privatna i javna preduzeća, ali i samostalne radnje, poljoprivrednici i građani. Mere naplate su, naglašavaju, iste za sve dužnike, kao i predmeti prunudne naplate.
Kod preduzetnika i građana, dug se može naplatiti i od članova porodičnog domaćinstva. Trenutno, poreski dug iznosi oko 230 milijardi dinara, ali je, po proceni poreznika, realno moguće naplatiti svega 50 milijardi.
"Najpre Poreska uprava dužnicima šalje opomene za plaćanje duga. Obveznici imaju pet dana da plate dug iz opomene. U situacijama kada nisu u mogućnosti da plate dug, treba da se obrate filijali Poreske uprave, kod koje imaju evidentiran dug da saznaju pod kojim uslovima ova obaveza može da se reprogramira.
Posebno se to odnosi na obveznike čiji je iznos duga veći.
Za obveznike koji žele da svoje poreske obaveze otplate na najviše 12 mesečnih rata, međutim, postoji uslov. Oni, naime, moraju da daju neko sredstvo obezbeđenja naplate, koje je predviđeno zakonom.
Ukoliko ne podmire svoje obaveze Poreska uprava donosi rešenje o prinudnoj naplati", objašnjava Rada Kostić, pomoćnik direktora Poreske uprave.
"Reč je o blokadi računa, prodaji pokretne imovine, prodaji nepokretnosti, čiji je vlasnik poreski dužnik. Postoje, međutim, slučajevi kada se porez ne može naplatiti ni zaplenom i prodajom imovine", kaže Kostićeva za "Novosti".
(MONDO)
Poreska uprava, i pored malog broja inspektora, uspeva da prekontroliše svaki korak u poslovanju prvenstveno malih firmi, pišu "Novosti".
Tako, ukoliko preduzeće sa svega tri miliona dinara godišnjeg prometa zakasni svega nekoliko dana sa podnošenjem poreske prijave, i to u toku godišnjih odmora, poreznici požure da zaprete zakonom propisanom kaznom od čak 500.000 dinara.
Slično je i kada se mali privrednik osmeli da zatraži povraćaj poreza na dodatu vrednost.
"U sistem obveznika poreza na dodatu vrednost ušla sam početkom ove godine, kada sam ostvarila priliv od četiri miliona dinara. Dobila sam validno rešenje i PIB broj. Ali, nedavno kada sam prvi put zatražila povraćaj poreza po ostvarenim poslovima, poreznici su došli u kontrolu.
Kako je u poslovima za koje sam tražila povraćaj sve više nego čisto, inspektor je počeo da kontroliše - kako sam ja uopšte ušla u sistem PDV obveznika. Iako je zaključeno da je sve u redu, ne mogu, a da ne primetim koliko sam, nepotrebno, izgubila vremena kako bih ostvarila ono što nazivaju zakonskim pravom", kaže za "Novosti" Milena M, vlasnik jedne proizvodne firme u Beogradu.
Kako je rečeno u Poreskoj upravi Srbije, poreskih dužnika ima iz svih struktura. Duguju i privatna i javna preduzeća, ali i samostalne radnje, poljoprivrednici i građani. Mere naplate su, naglašavaju, iste za sve dužnike, kao i predmeti prunudne naplate.
Kod preduzetnika i građana, dug se može naplatiti i od članova porodičnog domaćinstva. Trenutno, poreski dug iznosi oko 230 milijardi dinara, ali je, po proceni poreznika, realno moguće naplatiti svega 50 milijardi.
"Najpre Poreska uprava dužnicima šalje opomene za plaćanje duga. Obveznici imaju pet dana da plate dug iz opomene. U situacijama kada nisu u mogućnosti da plate dug, treba da se obrate filijali Poreske uprave, kod koje imaju evidentiran dug da saznaju pod kojim uslovima ova obaveza može da se reprogramira.
Posebno se to odnosi na obveznike čiji je iznos duga veći.
Za obveznike koji žele da svoje poreske obaveze otplate na najviše 12 mesečnih rata, međutim, postoji uslov. Oni, naime, moraju da daju neko sredstvo obezbeđenja naplate, koje je predviđeno zakonom.
Ukoliko ne podmire svoje obaveze Poreska uprava donosi rešenje o prinudnoj naplati", objašnjava Rada Kostić, pomoćnik direktora Poreske uprave.
"Reč je o blokadi računa, prodaji pokretne imovine, prodaji nepokretnosti, čiji je vlasnik poreski dužnik. Postoje, međutim, slučajevi kada se porez ne može naplatiti ni zaplenom i prodajom imovine", kaže Kostićeva za "Novosti".
(MONDO)
