Da li se isplate solarni paneli, šta je važno da znamo pre nego što ih ugradimo, kako se održavaju i kako da uopšte primetimo da nešto možda nije u redu sa njima? Na ova, ali i druga važna pitanja vezana za solarne panele odgovorio je u MONDO podkastu "Keš ekspert"Nemanja Pantelić, master inženjer elektrotehnike.
Pogledajte celu epizodu!
Voditeljka Jelena Gavrilović za početak je pitala ono što zanima sve koji razmišljaju o ugradnji solarnih panela.
Koliko može da se uštedi uz solarne panele?
Šta jedno prosečno srpsko domaćinstvo realno može da očekuje od solarnog sistema?
"Objasniću jedini trenutno dozvoljeni način kako solarna elektrana može da radi na domaćinstvu koje ima merno mesto, odnosno brojilo. Maksimalno što trenutno može da se napravi na domaćinstvu je snaga elektrane od deset kW, što je dovoljno za prosečno domaćinstvo, između četiri i šest članova", rekao je Pantelić.
"Imamo letnji i zimski period, imamo period kad možemo da proizvodimo neki višak električne energije, i nakon ugovaranja statusa kupac-proizvođač sa Elektroprivredom, mi vršimo malu, praktičnu razmenu električne energije. Kada nam taj višak ne treba, predajemo ga u mrežu, to je kao virtualna baterija. I na kraju svakog meseca možemo da vidimo koliko smo u višku za sledeći obračunski period. I onda kada dođe, recimo, zimsko vreme kada je manja proizvodnja, tu su sneg, kiša i oblaci, mi praktično povlačimo taj višak iz mreže. Ako se sistem pravilno dimenzioniše, prema tipičnoj potrošnji i potrebama, ozbiljna ušteda može da se ostvari."
"Ako neko troši mnogo električne energije, greje se na toplotne pumpe, klimu, solarna elektrana je odličan način da se suzbije ta potrošnja. Naravno, potrebno je i prilagođavanje navika tokom perioda velike potrošnje, da veliki potrošači rade upravo kada ima najviše potrošnje solarne elektrane. Recimo, ujutru pa do 14-15 časova, tu imamo najveću proizvodnju iz solarne elektrane i najjeftiniji utrošen kilovat čas je upravo iz nje."
Koliko struje možemo da proizvedemo uz solarne panele?
"Jedno domaćinstvo troši, u proseku na celom godišnjem nivou, oko 500 kW. Za prosek bi vam bila dovoljna i elektrana od šest kW. A vi sa elektranom od deset kW možete da izvučete godišnju proizvodnju između 13.000 i 15.000 kWh."
Kupili smo solarne panele, postavili ih i - šta sad? Koliko traju, kako se održavaju?
"Postoji pad efikasnosti od oko pola procenta godišnje. Deklaracija proizvođača, recimo, navodi da ćete vi nakon 30 godina imati 89% od početno naznačene energije. Solarni praktično nikada ne prestaju sa proizvodnjom, ali ona vremenom opada."
"Kada je održavanje solarnih panela u pitanju, potreban je oprez kada kupujete i ugrađujete sistem, da se raspitate da li firma nudi održavanje, servis, 'customer care'. Jeste neprijatelj zaprljanje, ali imamo i problem tehničke prirode, da li je sve obezbeđeno i zategnuto kako treba. Barem jednom godišnje treba sprovesti inspekciju u više koraka, da bismo bili sigurni i da bismo prevenirali probleme koji mogu da nastanu," rekao je Nemanja Pantelić iz kompanije "Energy support services".
"Solarni paneli za domaćinstva obično su na krovu pod nagibom, ispraće kiša većinu prljavštine. Ali ako pričamo o objektu ili fabrici, proizvodite pelete pa vam non-stop leti piljevina... Postoje slučajevi elektrana blizu mora, i imaju jako veliki problem sa galebovima. Prave velika zaprljanja, hemijski procesi nagrizaju same panele, može doći do skoro potpunog zastoja."
Šta je onda rešenje za održavanje solarnih panela?
"Često se svodilo, u industrijskim uslovima, da neko iz održavanja dobije novi zadatak. Sve bude u redu prve godine, u drugoj već proizvodnja opada, zovete izvođača, i onda se svi setimo Žike iz održavanja, sad će on to džogerom da opere. To je strašno opasno, u pitanju je napon i možete da dođete u kontakt sa njim."
"Ručno je i neefikasno, čovek izgubi strpljenje, umori se, očisti jedan pa ne očisti sledeći, onaj tamo ne može da dohvati, i najstrašnije - počne da hoda po panelima. Lako može doći do požara, ugrožavanja života i ogromnih gubitaka ako se tako radi."
Šta je preventivni "pregled" panela?
"Kao sistematski pregled, nije to da se pogleda da li su paneli prljavi. Proveravaju se kontakti, termografska slika ukazuje da li dolazi do pregrevanja nekih tačaka. Utvrđuje se da li je otpornost izolacije kako treba. Termovizijska inspekcija solarnih panela je praktično novitet u svetu, pa i kod nas. Termografski pregled se vrši u određenim meteorološkim uslovima, i uočavaju se tople tačke gde postoji oštećenje ili fabrička neispravnost. Specifičan je proces, preporučuje se jednom u dve godine za domaćinstva, za industrijske objekte i jednom ili dva puta godišnje."
Šta su tipični problemi sa solarnim panelima, kvarovi?
"Najtipičnije je da je neki kontakt popustio i invertor prijavljuje neku grešku, problem kao što je proboj izolacije. Sistem se onda isključuje sam po sebi, jer je projektovan da čuva i okolinu, i sebe. Važno je reagovati na problem jer je vama svaki dan propuštene proizvodnje finansijski gubitak, naročito za industrijski objekat," zaključio je Pantelić.
BONUS VIDEO: "Keš ekspert" o solarnim panelima sa Milošem Đukanovićem!
