Ambulanti za mobing pri Zavodu za medicinu rada u Beogradu javlja se sve više zaposlenih. Raste broj muškaraca koji se žale na posledice zlostavljanja na radnom mestu.
Psihijatar u toj ambulanti Marijana Trkulja učestvovala je na okruglom stolu "Stvaranje mogućnosti" za efikasniju primenu zakona protiv mobinga, održanog u beogradskom Medija centru.
Učesnici skupa ukazali su na teške posledice mobinga po fizičko i mentalno zdravlje, od čira na želucu, do depresije i samoubistva.
Psihijatar Marijana Trkulja je ukazala je da je u zemlji poput Srbije, gde stopa nezaposlenost premašuje 26 odsto i gde svakoga dana više od 500 radnika dobije otkaz, velika hrabrost podići glas protiv zlostavljanja na radnom mestu.
"I pasivno ponašanje je vrsta zlostavljanja. Ako vidimo da neko zlostavlja našeg kolegu i ništa ne učinimo i to je mobing", poručila je Trkulja, dodajući da je strah od gubitka posla dominantan kod svih žrtava mobinga.
Ona je kazala i da su vrata Ambulante za mobing otvorena svima koji se suočavaju sa zlostavljanjem na poslu, bilo da imaju uput ili dolaze bez njega.
Ukazujući na nedoslednosti zakona protiv mobinga, čija je primena počela u septembru prošle godine, Trkulja je napomenula da Zavod za medicinu rada može da prepiše bolovanje zbog posledica mobinga, ali da se stres ne posmatra kao direktna ugroženost fizičkog zdravlja, pa u tom slučaju ne postoje mogućnosti da se radnik odmah skloni iz stresnog okruženja.
Psiholog Mirjana Vuksanović ukazala je da stres uzrokovan mobingom ostavlja trajne posledice, ne samo po žtrve mobinga, nego i po njihovu porodicu.
"Stres zbog zlostavljanja na poslu vodi i u negativna ponašanja poput alkoholizma ili upotrebe droge", kazala je Vuksanović.
Ona je navela da su zabeležena i samoubistva nakon dugotrajnog stresa, nakon mobinga.
Predsednica udruženja NO mobing Vera Kontić ukazala je da i nakon godinu dana primene zakona protiv mobinga postoje nedoumice u njegovoj primeni.
"Glavni uzroci tih nedoumica su teškoće u tome da se zlostavljanje na poslu definiše i dokaže", navela je Kontić.
(Beta)
Učesnici skupa ukazali su na teške posledice mobinga po fizičko i mentalno zdravlje, od čira na želucu, do depresije i samoubistva.
Psihijatar Marijana Trkulja je ukazala je da je u zemlji poput Srbije, gde stopa nezaposlenost premašuje 26 odsto i gde svakoga dana više od 500 radnika dobije otkaz, velika hrabrost podići glas protiv zlostavljanja na radnom mestu.
"I pasivno ponašanje je vrsta zlostavljanja. Ako vidimo da neko zlostavlja našeg kolegu i ništa ne učinimo i to je mobing", poručila je Trkulja, dodajući da je strah od gubitka posla dominantan kod svih žrtava mobinga.
Ona je kazala i da su vrata Ambulante za mobing otvorena svima koji se suočavaju sa zlostavljanjem na poslu, bilo da imaju uput ili dolaze bez njega.
Ukazujući na nedoslednosti zakona protiv mobinga, čija je primena počela u septembru prošle godine, Trkulja je napomenula da Zavod za medicinu rada može da prepiše bolovanje zbog posledica mobinga, ali da se stres ne posmatra kao direktna ugroženost fizičkog zdravlja, pa u tom slučaju ne postoje mogućnosti da se radnik odmah skloni iz stresnog okruženja.
Psiholog Mirjana Vuksanović ukazala je da stres uzrokovan mobingom ostavlja trajne posledice, ne samo po žtrve mobinga, nego i po njihovu porodicu.
"Stres zbog zlostavljanja na poslu vodi i u negativna ponašanja poput alkoholizma ili upotrebe droge", kazala je Vuksanović.
Ona je navela da su zabeležena i samoubistva nakon dugotrajnog stresa, nakon mobinga.
Predsednica udruženja NO mobing Vera Kontić ukazala je da i nakon godinu dana primene zakona protiv mobinga postoje nedoumice u njegovoj primeni.
"Glavni uzroci tih nedoumica su teškoće u tome da se zlostavljanje na poslu definiše i dokaže", navela je Kontić.
(Beta)
