Odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) da iznenada napuste OPEK, Organizaciju zemalja izvoznica nafte, predstavlja ogroman događaj. Emirati su bili članovi još pre nego što su postali država 1971. godine.
OPEK je organizacija uglavnom zalivskih izvoznika nafte koja je decenijama kontrolisala cenu sirove nafte smanjenjem ili povećanjem proizvodnje i određivanjem kvota za članice. Imao je ključnu ulogu tokom naftnih kriza 1970-ih, koje su značajno uticale na globalnu energetsku politiku.
Iako proizvodnjom dominira Saudijska Arabija, UAE je imao drugi najveći neiskorišćeni kapacitet. Drugim rečima, bio je drugi najvažniji "balansni proizvođač", sposoban da poveća proizvodnju i stabilizuje cene.
Upravo to je i dovelo do preispitivanja njihove pozicije u OPEK-u. Jednostavno rečeno, Emirati žele da iskoriste kapacitete u koje su mnogo ulagali.
Zašto je UAE odlučili da izađu iz OPEK-a?
Kvotni sistem OPEK-a ograničavao je proizvodnju UAE na između 3 i 3,5 miliona barela dnevno. To je značilo da Emirati podnose veći deo žrtve u vidu izgubljenih prihoda, jer nisu mogli da koriste puni proizvodni potencijal.
Veza sa sukobom u regionu
Tajming ove odluke ukazuje i na posledice rata sa Iranom. Napeta situacija u Persijskom zalivu utiče na odnose UAE sa Iranom, ali i na već zategnute odnose sa Saudijskom Arabijom. Za OPEK, ovo je ozbiljan udarac u trenutku kada se već postavljaju pitanja o dugoročnoj održivosti organizacije.
Mogući "rat cena" nafte
UAE bi mogao da poveća proizvodnju na čak 5 miliona barela dnevno.
Saudijska Arabija bi mogla da odgovori pokretanjem rata cenama nafte. Emirati bi to mogli da izdrže zbog raznovrsnije ekonomije, ali siromašnije članice OPEK-a verovatno ne bi.
Sve će u velikoj meri zavisiti od reakcije Saudijske Arabije.
Novi pravci izvoza nafte
Zvaničnici UAE već govore o novim naftovodima iz Abu Dabija koji bi zaobišli Ormuski moreuz i vodili ka luci Fudžaira. Jedan naftovod već postoji, ali biće potrebni dodatni kapaciteti kako bi se podržala veća proizvodnja i promenili tokovi transporta nafte u regionu.
Kratkoročno: blokade važnije od svega
Trenutno, tokom blokade pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ovo nije ključni faktor na tržištu. Blokade utiču na cene nafte, gasa, goriva, plastike i hrane.
Ipak, iako je cena nafte sada oko 110 dolara po barelu, postoji mogućnost da padne i na oko 50dolara sledeće godine - ukoliko se situacija u moreuzu stabilizuje.
OPEK više nije kao nekad
OPEK danas ima manji uticaj nego 1970-ih. Njegov udeo u globalnoj trgovini naftom pao je sa oko 85 odsto na oko 50 odsto.
Nafta takođe nije više presudna za svetsku ekonomiju kao nekada. OPEK i dalje ima uticaj, ali više nema monopol.
Svet posle nafte?
Bivši saudijski ministar nafte, šeik Jamani, jednom je rekao: "Kameno doba nije završeno zato što je nestalo kamenja. Naftno doba neće se završiti zato što će nestati nafte."
Ova izjava ukazuje na svet u kojem će fosilna goriva biti zamenjena drugim izvorima energije.
Kina menja pravila igre
Kina već ublažava posledice rasta cena nafte kroz elektrifikaciju. Procene pokazuju da je prelazak na električna vozila smanjio potrošnju nafte u toj zemlji za oko milion barela dnevno.
Kako se ovaj trend širi, globalna potražnja za naftom mogla bi da dostigne svoj maksimum.
UAE igra na brzinu i profit
U takvom scenariju, logično je što UAE želi da što pre iskoristi svoje naftne rezerve i ostvari maksimalnu dobit.
Emirati imaju snažnu ekonomiju, uz razvijen finansijski sektor i turizam.
Šta sledi?
Mnogo toga zavisi od razvoja situacije u Persijskom zalivu.
Izlazak UAE iz OPEK-a mogao bi da pokrene domino efekat i izvrši dodatni pritisak na Saudijsku Arabiju.
Kada se transport kroz Ormuski moreuz normalizuje ili se izgrade novi naftovodi, nafta iz UAE mogla bi da preplavi tržište kao nikada ranije - bez ograničenja OPEK-a.
To neće promeniti trenutnu situaciju, ali bi moglo potpuno da promeni ono što dolazi posle.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)
