Američke snage približavaju se ostrvu Harg, leteći nisko u helikopterima. Nakon sletanja raspoređuju se po ključnom iranskom naftnom čvorištu, sve vreme pod vatrom iranskih snaga, piše Fajnenšal tajms (FT) u analizi mogućeg scenarija.
Vojnici se drže blizu naftne infrastrukture kako bi se zaštitili, stavljajući iranski režim pred izuzetno težak izbor: uništiti sopstvene naftne objekte kako bi pogodio Amerikance ili se uzdržati i dozvoliti Vašingtonu preuzimanje kontrole nad ekonomskom kičmom zemlje.
Takav scenario mogao bi se odigrati već u narednim nedeljama dok SAD razmatra mogućnost zauzimanja ostrva Harg, kroz koji prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je ove nedelje da se nada dogovoru s Iranom koji bi okončao sukob. Međutim, u trenutku kada su hiljade američkih marinaca već na putu ka regionu, a padobranci spremni za akciju, zauzimanje Harga jedna je od opcija koju Vašington razmatra kako bi stekao prednost nad Teheranom.
Takav potez omogućio bi SAD-u kontrolu nad gotovo celokupnim iranskim izvozom nafte, čime bi se mogli preseći ključni prihodi bez uništavanja infrastrukture i bez izazivanja potpunog haosa na globalnom tržištu energije.
Kontrola nad naftom i pritisak kroz Ormuski moreuz
Istovremeno bi Vašington dobio snažan pregovarački adut u pokušajima da natera Iran na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Alternativna opcija uključuje zauzimanje strateških ostrva unutar samog moreuza kako bi se preuzela kontrola nad tim ključnim pomorskim pravcem.
Međutim, slanje kopnenih snaga na teritoriju Irana predstavljalo bi veliku eskalaciju i izložilo američke vojnike značajnim gubicima, upozorava FT.
"Slanje kopnenih snaga očigledno je rizičnija operacija za našu vojsku", rekla je Karen Gibson, bivša šefica obaveštajne službe američkog Centralnog zapovedništva.
Iako SAD ima kapacitet da zauzme ostrvo, ključni problem nije samo njegovo osvajanje već i njegovo zadržavanje pod stalnim pritiskom.
Kako bi izgledala operacija?
Veliki deo vatrene moći koja se sada koristi protiv iranskog kopna mogao bi biti preusmeren na zaštitu snaga na Hargu, jer bi bezbednost vojnika postala apsolutni prioritet. Set Krumrih, bivši zvaničnik američkih specijalnih snaga, kaže da bi cilj bio "šokirati protivnika i zauzeti teren što je brže moguć".
"Brzina je ključna jer ne želite da budete izloženi na otvorenom. Držaćete se uz naftnu infrastrukturu", rekao je.
Zagovornici oštrije američke intervencije već su pozvali Trampa da zauzme ostrvo, a republikanski senator Lindzi Grejem izjavio je da bi iranski režim bez prihoda od nafte "propao sam od sebe".
Američke snage već u pokretu
Pentagon je već počeo da šalje hiljade vojnika iz elitne 82. vazdušno-desantne divizije, koja može biti angažovana u roku od 18 sati.
U region se šalju i dve ekspedicione jedinice marinaca (MEU), svaka sa oko 2.200 vojnika. Jedna od njih, 31. MEU, već je na putu iz Japana na brodu USS Tripoli i očekuje se njen dolazak krajem nedelje.
Istovremeno je naređeno i upućivanje grupe brodova predvođene USS Boxerom, koji prevozi 11. MEU iz Kalifornije, ali se njihov dolazak očekuje tek za tri do četiri nedelje.
Svaka takva jedinica uključuje pešadijski bataljon, vazdušne snage i logističku podršku. Brodovi nose letelice V-22 Osprej, dok USS Boxer ima i "stealth" borbene avione F-35, kao i desantna plovila za iskrcavanje vojnika i opreme.
Rizična operacija pod vatrom
Prema procenama bivših američkih zvaničnika, jedna takva jedinica bila bi dovoljna za zauzimanje i kontrolu ostrva.
"Ovo je klasična operacija marinaca. Zbog toga marinci postoje", rekla je Gibson, uz napomenu da bi operacija bila izvedena "pod pritiskom i pod vatrom".
Gubici među američkim vojnicima bili bi gotovo sigurni. Ostrvo Harg, površine oko 21 kvadratni kilometar, nalazi se svega 24 kilometra od iranske obale i unutar je dometa iranskih projektila, dronova i artiljerije.
Bivši admiral Džejms Stavridis smatra da bi SAD mogao držati ostrvo neograničeno dugo, sve dok zadrži nadmoć u vazduhu i na moru.
Povratak amfibijskih operacija
Amfibijski napadi, u kojima se kopnene operacije pokreću s mora, duboko su ukorenjeni u doktrini američkih marinaca još od Drugog svetskog rata i bitaka poput Ivo Džime i Okinave.
SAD nije izveo veliku amfibijsku operaciju pod jakom vatrom još od Drugog svetskog rata, navodi FT. Tokom invazije na Irak 2003. godine američke snage zauzele su naftne terminale uz minimalan otpor.
Američke snage već su izvele više od 90 udara na ciljeve na ostrvu Harg, uključujući skladišta mina i raketne bunkere, što bi moglo predstavljati prvu fazu operacije – pripremu bojišta.
Mogući scenariji napada
Prema Kalevu Sepu, veteranu američkih specijalnih snaga, operacija bi započela kratkim i intenzivnim udarima preciznim oružjem, nakon čega bi usledio vazdušni desant helikopterima i avionima. U operaciju bi mogli biti uključeni i padobranci 82. divizije, Armi Rendžersi i specijalne snage vazduhoplovstva, koji bi zauzeli ključne tačke pre dolaska marinaca.
Marinci bi mogli iskrcati snage s mora ili iz vazduha. U slučaju pomorskog napada koristila bi se desantna plovila za prevoz vojnika, oklopnih vozila, artiljerije i raketnih sistema HIMARS.
"Uspostaviće mostobran i zatim se kretati preko ostrva", rekao je penzionisani pukovnik Mark Kansian.
Međutim, približavanje brodova Hargu bilo bi izuzetno opasno jer bi morali da prođu kroz Ormuski moreuz, koji Kansian opisuje kao "streljanu". Postoji i mogućnost da je Iran već postavio mine, što bi zahtevalo dodatne operacije čišćenja pod vatrom.
Alternativa je vazdušni napad sa brodova izvan Persijskog zaliva, pri čemu bi vojnici mogli leteti i do 1.600 kilometara do cilja.
Rizici šire eskalacije
Helikopteri i avioni pritom bi bili izloženi vatri sa tla i napadima bespilotnih letelica koje Iran sve češće koristi. Postoji i mogućnost da bi SAD koristio kopnene baze u susednim zemljama, što bi te države izložilo dodatnom riziku iranskih napada.
"To bi otvorilo i logističke i diplomatske probleme, od snabdevanja gorivom i medicinskom pomoći do pregovora o korišćenju teritorije i vazdušnog prostora", rekao je Džonatan Heket, bivši marinac.
Kao alternativu zauzimanju Harga, SAD bi mogao pokušati da preuzme kontrolu nad ostrvima u moreuzu poput Lareka, Kešma i Hormuza. Međutim, osim vojnog otpora, takva operacija nosi i rizik destabilizacije globalnog tržišta nafte već od prvih sati.
"To bi bio oblik ekonomskog ratovanja. Borite se u mnogo složenijem prostoru", rekao je Krumrih.
"Ključno pitanje je – šta dalje?"
Iako bi zauzimanje ostrva SAD-u dalo snažan pregovarački adut, nije jasno da li bi Iran pristao na pregovore ili bi dodatno eskalirao sukob. Postoje i procene da bi Teheran mogao uništiti sopstvenu naftnu infrastrukturu kako ne bi pala u ruke protivnika.
Čak i ako operacija prođe bez problema, to možda neće značajno promeniti američku poziciju u ratu, upozoravaju analitičari.
"Ključno pitanje je – šta onda?", rekao je Nik Rejnolds iz londonskog instituta RUSI.
Najnovije vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Index/MONDO)
