Rebalans budžeta za ovu godinu, usaglašen sa MMF, predviđa veći budžetski deficit - od 142,7 milijardi dinara, prvenstveno zbog većih plata republičkih državnih službenika i penzija.
Rebalansom je predviđeno da prihodi budžeta budu 707,345 milijarde dinara, a rashodi 850,91 milijarda, a 'minus' u republičkom budžetu biće povećan za oko 22 milijarde dinara u odnosu na originalni budžet.
Manjak u državnoj kasi povećan je zbog većih izdataka za državne službenike na republičkom nivou (dodatnih 7,5 milijardi dinara), kao i za veće penzije (7,2 milijardi dinara), a biće povećana socijalna zaštita (za 3,1 milijardu dinara) i to jesu najveća povećanja rashoda, predviđena Zakonom o budžetskom sistemu i novim Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Povećanje penzija i plata u javnom sektoru, u rebalansu će obuvhatiti dve povišice - iz aprila, koja je bila veća nego što je bilo planirano i povišicu u oktobru koja je planirana da bude 1,4 odsto. Sredstva za finansiranje ovog deficita su obezbeđena.
Najveće uštede na rashodnoj strani budžeta biće napravljene na ime kapitalnih izdataka, i to "po osnovu bolje planirane dinamike plaćanja", kao i kod rashoda za kamate.
Na kamatama će biti smanjeno 3,5 milijardi dinara, na izdacima za nabavku finansijske imovine 1,1 milijarda dinara i na kapitalnim izdacima oko 8,4 milijardi dinara.
Prema dogovoru sa MMF-om, deficit konsolidovanog budžeta u ovoj godini biće povećan sa prvobitno planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda na 4,5 odsto.
Rebalansom budžeta biće uvećani izdaci za penzije, zarade i socijalna davanja, a ta povećanja biće realizovana u oktobru, kako je i planirano.
Rebalansom, kako je predviđeno i kako je predlog obrazložila Vlada, neće biti smanjeni podsticaji privredi za zapošljavanje i poljoprivredu, a nije predviđeno ni odlaganje značajnih infrastrukturnih projekata.
Kako je ranije isticano, uštede će biti ostvarene manjim iznosom otplate kamata u ovoj godini, umanjeni su izdaci za budžetske pozajmice a smanjeni su izdaci za kapitalne investicije koje će biti odložene za narednu godinu.
Očekivanja su da se nakon usvajanja rebalansa povećaju aktivnosti privrede i zapošljavanje u zemlji.
Finansijske projekcije urađene su na osnovu očekivanog privrednog rasta od 2,5 odsto i projektovane inflacije za ovu godinu od 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Da bi Izvršni odbor MMF-a krajem septembra odobrio Srbiji aranžman iz predostrožnosti vredan milijardu evra potrebno je bilo da Vlada Srbije usvoji i prosledi parlamentu zakone o restituciji i rebalansu budžeta za 2011.
(Tanjug)
Manjak u državnoj kasi povećan je zbog većih izdataka za državne službenike na republičkom nivou (dodatnih 7,5 milijardi dinara), kao i za veće penzije (7,2 milijardi dinara), a biće povećana socijalna zaštita (za 3,1 milijardu dinara) i to jesu najveća povećanja rashoda, predviđena Zakonom o budžetskom sistemu i novim Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Povećanje penzija i plata u javnom sektoru, u rebalansu će obuvhatiti dve povišice - iz aprila, koja je bila veća nego što je bilo planirano i povišicu u oktobru koja je planirana da bude 1,4 odsto. Sredstva za finansiranje ovog deficita su obezbeđena.
Najveće uštede na rashodnoj strani budžeta biće napravljene na ime kapitalnih izdataka, i to "po osnovu bolje planirane dinamike plaćanja", kao i kod rashoda za kamate.
Na kamatama će biti smanjeno 3,5 milijardi dinara, na izdacima za nabavku finansijske imovine 1,1 milijarda dinara i na kapitalnim izdacima oko 8,4 milijardi dinara.
Prema dogovoru sa MMF-om, deficit konsolidovanog budžeta u ovoj godini biće povećan sa prvobitno planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda na 4,5 odsto.
Rebalansom budžeta biće uvećani izdaci za penzije, zarade i socijalna davanja, a ta povećanja biće realizovana u oktobru, kako je i planirano.
Rebalansom, kako je predviđeno i kako je predlog obrazložila Vlada, neće biti smanjeni podsticaji privredi za zapošljavanje i poljoprivredu, a nije predviđeno ni odlaganje značajnih infrastrukturnih projekata.
Kako je ranije isticano, uštede će biti ostvarene manjim iznosom otplate kamata u ovoj godini, umanjeni su izdaci za budžetske pozajmice a smanjeni su izdaci za kapitalne investicije koje će biti odložene za narednu godinu.
Očekivanja su da se nakon usvajanja rebalansa povećaju aktivnosti privrede i zapošljavanje u zemlji.
Finansijske projekcije urađene su na osnovu očekivanog privrednog rasta od 2,5 odsto i projektovane inflacije za ovu godinu od 4,5 plus minus 1,5 odsto.
Da bi Izvršni odbor MMF-a krajem septembra odobrio Srbiji aranžman iz predostrožnosti vredan milijardu evra potrebno je bilo da Vlada Srbije usvoji i prosledi parlamentu zakone o restituciji i rebalansu budžeta za 2011.
(Tanjug)
