Predsednik Upravnog odbora Udruženja naftnih kompanija (UNKS) Zoran Obradović je na konferenciji za novinare o stanju na tržištu naftnih derivata Srbije kazao i da bi cene goriva sigurno bile niže od sadašnjih da se početak slobodnog formiranja cena, koji je jedini pozitivan efekat liberalizacije tržišta za potrošače, nije poklopio sa rastom cena naftnih derivata u regionu.

"Cene bi bile niže i da u dva navrata za šest meseci nisu povećavane akcize", kazao je Obradović.

Prema njegovim rečima, tržište derivata nafte u Srbiji je 1.
januara 2011. godine "samo deklarativno liberalizovano", jer je liberalizacija bila parcijalna i nije bila pravilna.

"Ostvaren je samo efekat liberalizacije cena, ali tržište nije liberalizovano, jer je i dalje učešće Naftne industrije Srbije
(NIS) u plasmanu naftnih derivata dominantno i iznosi 64,3 odsto, odnosno 1.607.500 tona ukupne godišnje potrošnje derivata u Srbiji", kazao je Obradović.

On je naveo podatak da je ukupna godišnja potrošnja motornih goriva u Srbiji 2,5 miliona tona, od čega je potrošnja benzina 650.000 tona, evrodizela milion tona, dizela D2 500.000 tona, a tečnog naftnog gasa (TNG) 350.000 tona.

Prema rečima Obradovića u Srbiji se godišnje troši i oko 800.000 tona bitumena i mazuta.

Obradović je negirao da prometnici koji legalno rade ostvaruju ekstra profite, naglašavajući da su danas marže po litru na benzin i dizel pet i sedam dinara u maloprodaji.

"Od toga se pokrivaju transportni troškovi i sve takse koje se nameću.Samo u ovoj godini su uvedene četiri nove takse.Drastično su poskupele i godišnje nadoknade za priključak na autoput i takse za gradsko građevinsko zemljište, dok taksa za oglasne površine sa cenama koje su obaveza prometnika u Beogradu ide i do 24.000 evra", kazao je on.

Prema podacima UNKS, prosečna maloprodajna cena benzina BMB 95 po litru, prema srednjem kursu nacionalnih banaka, 5. oktobra ove godine najveća je bila u Grčkoj 1,682 evra, zatim u Srbiji 1,367 evra, dok je u Crnoj Gori bila 1,34 evra, u Mađarskoj 1,326 evra, Makedoniji 1,3 evra, Hrvatskoj 1,297 evra, Sloveniji 1,287 evra, Rumuniji 1,26 evra, Albaniji 1,23 evra, Bugarskoj 1,22 evra i BIH 1,2 evra.

Dizel je tog dana bio najskuplji u Grčkoj i koštao je 1,48 evra za litar, dok je njegova cena u Srbiji bila 1,347 evra, a najeftinije se prodavao u Makedoniji 1,138 evra.

Udeo državnih zahvatanja u maloprodajnim cenama benzina BMB 95, prema podacima UNKS, u Srbiji je 52,18 (za premijum BMB 95) i 50,82 odsto (za evro premijum BMB 95) i odmah smo iza Grčke koja ima najveća državna zahvatanja 58,77 odsto, dok najmanja zahvatanja države ima Makedonija 37,97 odsto.

Grčka ima i najveća državna zahvatanja u maloprodajnoj ceni dizela 47,48 odsto, a Makedonija najmanja 30,34 odsto, dok je to u Srbiji 44,54 odsto.

UNKS postoji već godinu dana i čine ga deset kompanija:EKO Srbija, Intermol, OMV, Petrobart avia, Javno preduzeće Transnafta, INA Beograd, Naftachem, Intergas, Evolucija i Naftna industrija srbije (NIS) koja ima status posmatrača.

(Beta)