U Briselu je počeo sastanak šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije (EU) na kome se traži način da bude obuzda kriza koja ugrožava zajedničku evropsku monetu, evro.
Prvo će se sastati čelnici svih 27 zemalja članica EU
Popodne samo čelnici 17 zemalja članica evrozone, u nastojanju da odgovore na tri ključna ptianja - jačanje kreditnih sposobnnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), dokapitalizacija banaka i uloga privatnih banaka u drugom paketu pomoći Grčoj, odnosno dogovor koliko će grčkog duga biti otpisano na štetu tih banaka.
Očekuju se razgovori do kasnih večernjih sati.
Samit, kome između ostalih prisustvuju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, jedan je u nizu vanrednih sastanaka na visokom nivou u prestonici EU.
Šefovi država i vlada ponovo će se okupiti u sredu, 26. oktobra.
Uoči današnjeg samita kancelarka Merkel, predsednik Sarkozi i drugi čelnici EU razgovarali su u subotu uveče o obezbeđenju evra.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsedavajući grupe ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, kao i šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard.
Sarkozi i Merkel izjavili su uoči samita kako je učinjen napredak u razgovorima na pronalaženju rešenja za dužničku krizu u evrozoni.
"Ministri finansija su ostvarili napredak", rekla je Merkelova, ali je i istakla da ne očekuje donošenje konačnih odluka pre samita 26. oktobra, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Sarkozi je sastanke koji su održani okarakterisao kao "ključne" i istakao da "finansijska kriza mora da bude rešena".
"Učinjen je napredak. Između sada i srede mora da bude pronađeno rešenje, strukturno rešenje, ambiciozno rešenje, konačno rešenje. Nema drugog izbora", naveo je Sarkozi i dodao da je uveren u pozitivan ishod razgovora, prenela je novinska agencija Rojters.
Prethodna dva dana su se u Briselu sastali ministri finansija evrozone, koji su prihvatili u subotu predlog predsednika EK Baroza da banke budu ojačane dodatnim akcionim kapitalom, kako bi mogle da se odupru efektima dužničke krize.
Ministri finansija su istakli da će banke i osiguranja imati veću odgovornost kod drugog paketa pomoći Grčkoj, nego što je do sada bilo planirano.
Paket za spas od 109 milijardi evra moraće da bude uvećan, jer su se pogoršali uslovi u Grčkoj.
(Tanjug)
Popodne samo čelnici 17 zemalja članica evrozone, u nastojanju da odgovore na tri ključna ptianja - jačanje kreditnih sposobnnosti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), dokapitalizacija banaka i uloga privatnih banaka u drugom paketu pomoći Grčoj, odnosno dogovor koliko će grčkog duga biti otpisano na štetu tih banaka.
Očekuju se razgovori do kasnih večernjih sati.
Samit, kome između ostalih prisustvuju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, jedan je u nizu vanrednih sastanaka na visokom nivou u prestonici EU.
Šefovi država i vlada ponovo će se okupiti u sredu, 26. oktobra.
Uoči današnjeg samita kancelarka Merkel, predsednik Sarkozi i drugi čelnici EU razgovarali su u subotu uveče o obezbeđenju evra.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsedavajući grupe ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, kao i šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard.
Sarkozi i Merkel izjavili su uoči samita kako je učinjen napredak u razgovorima na pronalaženju rešenja za dužničku krizu u evrozoni.
"Ministri finansija su ostvarili napredak", rekla je Merkelova, ali je i istakla da ne očekuje donošenje konačnih odluka pre samita 26. oktobra, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Sarkozi je sastanke koji su održani okarakterisao kao "ključne" i istakao da "finansijska kriza mora da bude rešena".
"Učinjen je napredak. Između sada i srede mora da bude pronađeno rešenje, strukturno rešenje, ambiciozno rešenje, konačno rešenje. Nema drugog izbora", naveo je Sarkozi i dodao da je uveren u pozitivan ishod razgovora, prenela je novinska agencija Rojters.
Prethodna dva dana su se u Briselu sastali ministri finansija evrozone, koji su prihvatili u subotu predlog predsednika EK Baroza da banke budu ojačane dodatnim akcionim kapitalom, kako bi mogle da se odupru efektima dužničke krize.
Ministri finansija su istakli da će banke i osiguranja imati veću odgovornost kod drugog paketa pomoći Grčkoj, nego što je do sada bilo planirano.
Paket za spas od 109 milijardi evra moraće da bude uvećan, jer su se pogoršali uslovi u Grčkoj.
(Tanjug)
