Evropa usporava, ali ove tri zemlje beleže ekonomski bum: Rastu nekoliko puta brže od proseka EU

Ekonomija evrozone naglo je usporila početkom 2026. godine, ali pojedine evropske zemlje beleže rast i nekoliko puta veći od proseka Evropske unije. Kipar, Bugarska i Španija izdvojili su se kao najbrže rastuće ekonomije, uprkos inflaciji, rastu cena energenata i geopolitičkim krizama.

To predstavlja značajno usporavanje u odnosu na kraj 2025. godine, kada je godišnji rast iznosio 1,3 odsto.

Šira Evropska unija ostvarila je nešto bolje rezultate – rast od 0,2 odsto kvartalno i 1,0 odsto na godišnjem nivou. Ipak, oba rezultata i dalje zaostaju za Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je BDP porastao 2,7 odsto.

Iako ukupna slika deluje slabo, nekoliko evropskih ekonomija snažno se izdvaja iz proseka.

Kipar najbrže raste u Evropskoj uniji

Kiparska ekonomija porasla je za 3,0 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, što je najbolji rezultat među članicama EU za koje su dostupni podaci.

Evropska komisija navodi da rast podstiču:

• jaka privatna potrošnja,
• ubrzane investicije,
• evropski fondovi za oporavak,
• rekordna turistička sezona.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da rast cena energije i sukobi na Bliskom istoku predstavljaju ozbiljan rizik.

Inflacija na Kipru ubrzano raste. Sa 0,9 odsto u februaru skočila je na čak 3,0 odsto u aprilu, dok su cene energije porasle 8,7 odsto.

Turizam, koji čini oko 14 odsto kiparskog BDP-a, dodatno je pogođen tenzijama na Bliskom istoku. Broj turista u martu pao je za 30 odsto nakon iranskih napada dronovima na britanske baze na ostrvu.

Bugarska raste dok uvodi evro

Bugarska je ostvarila rast od 2,9 odsto i postala druga najbrže rastuća ekonomija u EU.

Ova godina posebno je važna za Bugarsku jer je 1. januara 2026. zvanično uvela evro i postala 21. članica evrozone.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da je ulazak Bugarske u evrozonu rezultat dugog ekonomskog približavanja Evropskoj uniji.

Evropska komisija očekuje da će bugarsku ekonomiju pokretati:

• evropski fondovi,
• ulaganja u odbranu,
• snažna privatna potrošnja.

Međutim, Međunarodni monetarni fond upozorava na ozbiljne probleme:

• rast plata brži od produktivnosti,
• rast kredita,
• skok cena nekretnina,
• visoku inflaciju.

Inflacija u Bugarskoj skočila je sa 2,8 na 6,2 odsto za samo mesec dana, dok su cene energije porasle čak 16,1 odsto.

Istovremeno, budžetski deficit premašio je granicu koju dozvoljava Evropska unija, pa postoji mogućnost pokretanja postupka zbog prekomernog deficita.

Španija prednjači među velikim ekonomijama

Među četiri najveće ekonomije evrozone, Španija je ponovo ostvarila najbolji rezultat.

Prema podacima španskog Nacionalnog instituta za statistiku (INE), ekonomija je porasla:

• 0,6 odsto kvartalno,
• 2,7 odsto godišnje.

To je znatno bolje od:

• Nemačke - 0,3 odsto,
• Francuske - 1,1 odsto,
• Italije - 0,7 odsto.

Rast španske ekonomije uglavnom pokreću domaća potrošnja i investicije.

Potrošnja domaćinstava porasla je 3,2 odsto, dok su investicije skočile 5,8 odsto.

Stručnjaci navode da rast podstiču:

• evropski fondovi "Next Generation EU",
• imigracija koja povećava broj radnika,
• ulaganja u infrastrukturu i odbranu.

Nezaposlenost u Španiji pala je na 10,5 odsto, što je najniži nivo od 2008. godine.

Ipak, ekonomisti upozoravaju na dugoročne probleme:

• slabu produktivnost,
• nedostatak stanova,
• javni dug koji se približava 100 odsto BDP-a.

Poljska i Mađarska među zemljama koje treba pratiti

Među ostalim zemljama ističu se:

• Mađarska, sa kvartalnim rastom od 0,8 odsto,
• Finska, sa rastom od 0,9 odsto.

Ekonomisti ING banke očekuju da će Poljska ostvariti rast između 3,6 i 3,8 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, što bi je svrstalo među najbrže rastuće ekonomije Evrope.

Zaključak analitičara je da se centar ekonomskog rasta u Evropi sve više pomera ka jugu i istoku kontinenta, dok tradicionalne industrijske sile poput Nemačke usporavaju.

BONUS VIDEO:

(Euronews/Mondo)