Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da pregovarači imaju "prilično čvrst dogovor na stolu" i da bi sporazum o okončanju sukoba mogao biti postignut već u ponedeljak.
Globalni referentni tip nafte Brent pao je u ponedeljak ujutru za 5,5 odsto, na 97,90 dolara po barelu, a tokom popodneva zadržao se na oko 97,70 dolara.
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da pregovori "dobro napreduju", ali je dodao da će ishod biti ili "sjajan sporazum za sve ili nikakav dogovor".
Iran: "Sporazum nije na pomolu"
Iako Iran tvrdi da je postignut napredak, portparol tamošnje vlade naglasio je da sporazum "nije na pomolu".
Tramp je ranije izjavio da bi dogovor uključivao ponovno otvaranje ključnog Ormuskog moreuza, bez dodatnih detalja.
Kroz Ormuski moreuz, kojim inače prolazi oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), praktično je obustavljen saobraćaj od početka sukoba 28. februara.
Rubio je u ponedeljak rekao da su pregovori "i dalje u toku".
"Kao što sam rekao, mislili smo da bismo možda već sinoć mogli imati neke vesti", izjavio je Rubio u Nju Delhiju.
Njegovi komentari usledili su nakon što je Tramp rekao da je pregovaračima naredio "da ne žure sa sporazumom", iako je ranije nagovestio da je dogovor blizu.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai rekao je da je postignut dogovor o "velikom delu pitanja o kojima se razgovara".
"Ali reći da to znači da je potpisivanje sporazuma neizbežno - niko to ne može tvrditi", dodao je on.
Tramp razgovarao sa liderima Zaliva
Tramp je u subotu rekao da je imao "veoma dobar razgovor" sa liderima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i drugih zemalja o "Memorandumu o razumevanju koji se odnosi na MIR".
"Sporazum je uglavnom usaglašen, uz završnu finalizaciju između Sjedinjenih Američkih Država, Islamske Republike Iran i drugih uključenih zemalja", napisao je Tramp na društvenim mrežama.
Dodao je da se trenutno razgovara o završnim detaljima sporazuma i da će uskoro biti objavljeni.
Tramp je naveo i da je u subotu razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i da je razgovor protekao "veoma dobro".
U ponedeljak je rekao da je tokom razgovora sa liderima zemalja Zaliva, ali i predsednicima Turske i Egipta, insistirao da potpišu Abrahamove sporazume, koji imaju za cilj normalizaciju odnosa sa Izraelom.
Tržišta i dalje pod pritiskom
Globalno energetsko tržište beleži velike oscilacije još od početka marta, kada je Iran zapretio napadima na brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, kao odgovor na američke i izraelske napade.
Iako su cene sirove nafte sada naglo pale, one su i dalje znatno više nego pre početka rata. Pre sukoba, Brent nafta trgovala se po ceni od oko 70 dolara po barelu.
Početkom aprila dogovoren je prekid vatre, nakon čega su Vašington i Teheran započeli pregovore o dugoročnom mirovnom sporazumu.
"Sada se nazire svetlo na kraju tunela, što bi moglo doneti kratkoročno olakšanje kada je reč o cenama nafte", rekao je Sol Kavonik iz kompanije MST Financial.
Ipak, upozorio je da će čak i u najboljem mogućem scenariju tržište nafte ostati pod pritiskom sve do 2027. godine zbog vremena potrebnog za normalizaciju protoka nafte kroz moreuz, popravku infrastrukture i obnavljanje rezervi.
Brodarske kompanije i dalje oprezne
Lars Jensen, izvršni direktor kompanije Vespucci Maritime i bivši direktor Maerska, rekao je da će brodarske kompanije ostati veoma oprezne čak i ako sporazum bude objavljen u ponedeljak.
"Verovatno ćemo videti da kompanije pokušavaju da izvuku brodove koji su ostali zarobljeni u Persijskom zalivu, ali će mnogo opreznije vraćati plovila nazad u region zbog straha da bi situacija mogla ponovo da eskalira", rekao je Jensen za BBC Radio 4.
On je dodao da bi, čak i u najboljem slučaju, mogli proći meseci pre nego što se lanci snabdevanja vrate na stanje pre rata, između ostalog zbog moguće opasnosti od morskih mina u Ormuskom moreuzu i okolini.
Japanski indeks Nikkei 225 u ponedeljak je porastao za tri odsto i prvi put premašio 65.000 poena, zbog očekivanja da bi moreuz uskoro mogao biti ponovo otvoren.
Japan i Južna Koreja posebno su pogođeni sukobom jer u velikoj meri zavise od energenata iz Persijskog zaliva.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)
