Nekadašnji industrijski giganti Srbije u borbi za opstanak: Smanjuju broj radnika, da li je ovo moguće rešenje?

Nekadašnji industrijski giganti juga Srbije, "Jumko" i "Simpo", danas posluju sa višestruko manjim brojem radnika i velikim finansijskim gubicima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Igor Mladenović rekao je da su tranzicija, ratovi i sankcije ostavili trajne posledice na njihovo poslovanje, dok glavni broker u brokerskoj kući "Momentum Securities" Nenad Gujaniči ističe da izostanak zainteresovanih kupaca najbolje pokazuje u kakvom su stanju ova preduzeća.

U ovim fabrikama radilo je blizu 20.000 ljudi, dok danas taj broj ne dostiže ni 3.000. Iako se godinama govori o mogućem spasu ovih kompanija, rešenje još nije na vidiku, a ekonomisti ukazuju da je reč o dugotrajnom problemu koji prevazilazi lokalne okvire.

Glavni broker u brokerskoj kući "Momentum Securities" Nenad Gujaničić kaže da izostanak zainteresovanih kupaca najbolje pokazuje u kakvom su stanju ova preduzeća.

"To govori da je poslovni model tih kompanija potrošen. One su nominalno akcionarska društva, ali jednostavno ne funkcionišu. Gde je većinski vlasnik država, nemamo na delu princip kontrole i odgovornosti. Te kompanije su već više puta bile praktično mrtve, ali se problem godinama gura pod tepih i bojim se da tu nema pravog rešenja bez tržišnog rešenja", ističe Gujaničić.

Posledice geopolitičkih izazova

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Igor Mladenović podseća da su "Simpo" i "Jumko" nekada bili simboli domaće industrije, ali da su tranzicija, ratovi i sankcije ostavili trajne posledice.

"Do ovog problema došlo je vrlo jednostavno. Srbija je u tranziciju ušla nespremna, uz brojne ratove i sankcije. Te kompanije su izgubile tržišta, tehnološki su zastarele i nisu uspele da izdrže surovu tržišnu utakmicu. Danas su i tekstilna i industrija nameštaja u krizi širom Evrope, pa su i Simpo i Jumko dodatno pogođeni globalnim okolnostima", navodi Mladenović.

Mladenović dodaje da "Jumko" i dalje ima značajnu ulogu u domaćoj tekstilnoj industriji.

"Jumko opstaje zahvaljujući ugovorima sa državom i opremanju bezbednosnog sektora. Ako nemate Jumko, u Srbiji praktično ne biste imali pripremu i preradu tekstilnih vlakana. Oko 70 odsto proizvodnje u toj oblasti i veliki broj radnih mesta direktno zavise od te kompanije", kaže Mladenović.

Kakva je obaveza države

Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić smatra da država, osim ekonomske, ima i društvenu obavezu da se bavi sudbinom ovih preduzeća.

"Nije samo reč o političkoj odluci da se očuvaju radna mesta u nerazvijenom području. Država ima i ustavnu obavezu da brine o ravnomernom ekonomskom razvoju. Da je došlo do klasične privatizacije, verovatno bi većina radnika bila otpuštena, a delatnost potpuno promenjena. To nije bio model koji je država želela za jug Srbije", ističe Nikolić.

Kineske investicije i sudbina vranjskih giganata

Govoreći o mogućem dolasku stranih investitora, Nikolić ukazuje da će održivost proizvodnje biti veliki izazov.

"Ove industrije trpe ogroman globalni konkurentski pritisak. Reč je o radno intenzivnim sektorima u kojima Evropa, pa i Srbija, teško može da parira azijskoj proizvodnji zbog viših zarada i manje ekonomije obima. Svetsko tržište je globalizovano i veoma je teško organizovati lokalnu proizvodnju koja bi bila konkurentna", navodi Nikolić.

Mladenović smatra da bi eventualni dolazak kineskih investitora mogao da donese nove tehnologije i drugačiji pristup proizvodnji, ali i da sačuva domaće brendove.

"Činjenica je da će neki vid nove tehnologije doći, što znači da će to uneti neke novine i neki novi način razmišljanja. To je meni dosta bliže vezano za jug Srbije, za Simpo i za Jumko, gde bi taj oblik bio, da tako kažemo, najbolji za investiranje. Ako se ne varam, ‘Volvo’ su svojevremeno privatizovale kineske kompanije, odnosno švedski ‘Volvo’ danas pripada kineskim kompanijama. Vidimo da taj brend i dan-danas postoji, da ima imidž pouzdanog automobila i da se odlično kotira na tržištu. To bi bila idealna situacija i sa našim Simpom – da zadržite svoj brend, a da pod tim brendom stvorite bolji i kvalitetniji proizvod", ističe Mladenović.

Gujaničić, s druge strane, smatra da bi nove subvencije samo produžile postojeće probleme.

"Ako bi se doveo strateški partner u ovakvim uslovima, to bi zahtevalo ogromne subvencije. Država treba da pomaže nerazvijena područja, ali ne tako što će neprestano upumpavati novac u pojedinačna preduzeća. Potrebno je ulagati u infrastrukturu i uslove poslovanja, kako bi investitori sami dolazili", ocenjuje Gujaničić.

Slučaj "Kentaur"

Ekonomsku sliku Vranja danas ne čine samo "Simpo" i "Jumko". U gradu je zaposleno nešto više od 22.000 ljudi, dok je oko 4.500 nezaposlenih. Poslednjih godina otvoreni su pogoni kompanija "Mona" i "Teklas", ali su pojedine strane firme, poput "Kentaura", napustile Vranje, ostavljajući stotine radnika bez posla.

Osvrćući se na pitanje zarada i konkurentnosti Srbije, Nikolić kaže da rast minimalca nije glavni razlog odlaska investitora.

"Minimalne zarade jesu rasle u Srbiji, ali su rasle i u čitavom regionu. Naš odnos u odnosu na Bugarsku, Rumuniju ili Severnu Makedoniju ostao je približno isti. Ne možemo da kažemo da smo nekonkurentni samo zbog viših minimalnih zarada", zaključuje Nikolić.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(RTS/MONDO)