Generalni direktor kompanije "Ševron", Majk Virt, procenjuje da će pritisak na rast cena nafte biti izraženiji tokom juna i jula, kako se globalne zalihe postepeno smanjuju.
Prema njegovim rečima, tržište je do sada uspevalo da apsorbuje poremećaje zahvaljujući relativno visokim zalihama sirove nafte, intervencijama iz strateških rezervi SAD i kontinuiranom snabdevanju iz zemalja pod sankcijama, poput Irana, Rusije i Venecuele. Međutim, ti "amortizeri" sada slabe. Nafta je u međuvremenu pala za oko 10 odsto, piše "Fajnenšel tajms".
"Amortizeri na tržištu postepeno nestaju", upozorio je Virt na investicionoj konferenciji koju je prošle nedelje organizovala "Bernštajn banka", ističući da je sposobnost tržišta da izdrži neravnotežu između ponude i potražnje danas znatno manja nego na početku krize.
"Tokom narednih nekoliko nedelja verovatno ćemo videti kako se ovi pritisci direktno prenose na fizičke cene, i očekujem dodatni pritisak naviše kako ulazimo u jun, a svakako i jul", rekao je on.
Njegove izjave dolaze nakon što je cena Brent nafte pala za oko 10 odsto u prethodnoj nedelji, uglavnom zbog optimizma da bi Vašington i Teheran mogli postići dogovor o okončanju sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih pravaca na svetu, kroz koji prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, penosi Poslovni dnevnik.
Anlitičari upozoravaju na dugoročne posledice
Ipak, uprkos optimizmu na finansijskim tržištima, sve više analitičara i čelnika energetskih kompanija smatra da bi posledice sukoba mogle biti dugotrajnije. Procene su da je rat uklonio između 12 i 13 miliona barela nafte dnevno sa tržišta, a povratak na prethodni nivo ponude mogao bi da potraje mesecima.
Slična upozorenja izneo je i direktor državne naftne kompanije Adnoc iz Abu Dabija, Sultan el Džaber, koji ocenjuje da čak i u slučaju brzog političkog rešenja normalizacija saobraćaja kroz Ormuski moreuz neće ići brzo. Prema njegovim procenama, biće potrebno najmanje četiri meseca da se dostigne 80 odsto predratnog protoka, dok bi potpuni oporavak mogao da se očekuje tek oko 2027. godine.
Dodatni troškovi proiuvodnje energije
Dodatni problem predstavlja i značajna šteta na energetskoj infrastrukturi na Bliskom istoku. Obnova naftnih i gasnih postrojenja mogla bi da košta desetine milijardi dolara, što će dodatno povećati troškove proizvodnje i transporta energije.
Virt smatra da će aktuelna kriza promeniti pristup vlada energetskoj bezbednosti. Nakon iskustava pandemije, rata u Ukrajini i sukoba sa Iranom, mnoge zemlje će nastojati da povećaju strateške rezerve nafte kako bi bile otpornije na buduće poremećaje, što bi dodatno podiglo tražnju i izvršilo novi pritisak na cene.
Ipak, upozorava i na suprotan rizik: ako visoke cene energije potraju, mogle bi da uspore ekonomski rast ili gurnu pojedine ekonomije u recesiju, što bi potom oslabilo tražnju i delimično ublažilo rast cena nafte.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
