U Vranju postoji i uspešno radi jedna od, po našem skromnom mišljenju, najboljih kompanija u Srbiji, Alfa Plam. Nema tu glamurozne proizvodnje, "svemirske" tehnologije, ni "kamiona i aviona" marketinga - samo težak rad metalaca.
"Težak rad i pošten odnos prema kupcima", dodaje Vesna Petrevski iz beogradskog KMM biroa, dugogodišnji konsultant vranjanske kompanije.
A da se u Vranju tako radi godinama, mogu da potvrde klijenti iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, Bugarske..., ali i Italije i Nemačke. Srpski menadžerski i marketinški "magovi", koji izviru iz novina i televizijskih ekrana, verovatno bi na ideju prodaje šporeta i peći na čvrsta goriva (znanih i kao "smederevci") u 21. veku visokorazvijenim zemljama zapadne Evrope odgovorili sa "budalaština", ali vredni Vranjanci tamo plasiraju dobar deo od svog 19 miliona evra vrednog godišnjeg izvoza.
Uspešna priča Alfa Plama počela je davno pre privatizacije 2000. godine, ali ta, pa i narednih pet, šest godina pokazale su se kao presudne za mnoga srpska preduzeća. Za dobar deo "samoupravnih giganata" to je praktično bilo vreme smrti, ali ne i za Alfa Plam. Vranjanci su tek tad procvetali.
"Težak rad i pošten odnos prema kupcima", dodaje Vesna Petrevski iz beogradskog KMM biroa, dugogodišnji konsultant vranjanske kompanije.
A da se u Vranju tako radi godinama, mogu da potvrde klijenti iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, Bugarske..., ali i Italije i Nemačke. Srpski menadžerski i marketinški "magovi", koji izviru iz novina i televizijskih ekrana, verovatno bi na ideju prodaje šporeta i peći na čvrsta goriva (znanih i kao "smederevci") u 21. veku visokorazvijenim zemljama zapadne Evrope odgovorili sa "budalaština", ali vredni Vranjanci tamo plasiraju dobar deo od svog 19 miliona evra vrednog godišnjeg izvoza.
Uspešna priča Alfa Plama počela je davno pre privatizacije 2000. godine, ali ta, pa i narednih pet, šest godina pokazale su se kao presudne za mnoga srpska preduzeća. Za dobar deo "samoupravnih giganata" to je praktično bilo vreme smrti, ali ne i za Alfa Plam. Vranjanci su tek tad procvetali.
To su bila vremena kada su njihove kolege u drugim fabrikama kukale kako ih "prodaju u bescenje" ali nisu imale petlju (ili su bili svesni pravog stanja) da svojim parama otkupe to "socijalističko blago" u kom su radili.
"Nasuprot njima, radnici Alfa Plama su, na dobijene besplatne, kupili još akcija, a tako i celo preduzeće. Tada se rodilo prvih 1.600 vlasnika novog akcionarskog društva, od kojih su mnogi svoju hrabrost i preduzimljivost kasnije dobro naplatili. Od prodatih akcija kupljeni su mnogi stanovi po Beogradu, Novom Sadu, Nišu...", priseća se Petrevski.
Akcionarska slika se u međuvremenu promenila. Sada su tu investicioni fondovi, osiguravajuća društa, of šor kompanije u vlasništvu velikih domaćih igrača (za koje se "sumnja" da su većinski vlasnici), ali je akcionara i dalje popriličan broj - 1.000. I svi oni redovno svake godine u poslednjoj deceniji primaju dividendu na svoje akcije.
Zanimljivo je i da se vlasnici firme (akcionari) menjaju ali ne i, u poslu dokazano, rukovodstvo preduzeća. Tim koji dobija se ne menja, izgleda, čak ni u Srbiji.
"Nasuprot njima, radnici Alfa Plama su, na dobijene besplatne, kupili još akcija, a tako i celo preduzeće. Tada se rodilo prvih 1.600 vlasnika novog akcionarskog društva, od kojih su mnogi svoju hrabrost i preduzimljivost kasnije dobro naplatili. Od prodatih akcija kupljeni su mnogi stanovi po Beogradu, Novom Sadu, Nišu...", priseća se Petrevski.
Akcionarska slika se u međuvremenu promenila. Sada su tu investicioni fondovi, osiguravajuća društa, of šor kompanije u vlasništvu velikih domaćih igrača (za koje se "sumnja" da su većinski vlasnici), ali je akcionara i dalje popriličan broj - 1.000. I svi oni redovno svake godine u poslednjoj deceniji primaju dividendu na svoje akcije.
Zanimljivo je i da se vlasnici firme (akcionari) menjaju ali ne i, u poslu dokazano, rukovodstvo preduzeća. Tim koji dobija se ne menja, izgleda, čak ni u Srbiji.
PLATE
U Alfa Plamu danas radi 850 radnika, što nije daleko od brojke 1.100 pred privatizaciju. Fama o uništenoj domaćoj proizvodnji i rasteranim radnicima i ovde je omanula. Kod ovih Vranjanaca (Koštana, Simpo, Duvanska industrija, i ostali su druga priča) nije bilo ni dobrovoljnog, a kamoli prisilnog odlaska posle privatizacije.
Kako bi i bilo kada i danas, usred famozne svetske ekonomske krize, svakog meseca redovno dobijaju platu u proseku veću od 40.000 dinara, što je za trećinu više od republičkog proseka u industrijskoj grani. Uz to, svake godine iz prihoda firme radnici dobijaju bonus u visini dve plate.
Broj radnika se, tako, smanjio samo redovnim odlaskom u penziju, i to uz primanje novog, stručnog kadra. Konkurs za takve kandidate stalno je otvoren.
Kako bi i bilo kada i danas, usred famozne svetske ekonomske krize, svakog meseca redovno dobijaju platu u proseku veću od 40.000 dinara, što je za trećinu više od republičkog proseka u industrijskoj grani. Uz to, svake godine iz prihoda firme radnici dobijaju bonus u visini dve plate.
Broj radnika se, tako, smanjio samo redovnim odlaskom u penziju, i to uz primanje novog, stručnog kadra. Konkurs za takve kandidate stalno je otvoren.
POSLOVANJE
Vranjanci izvoze oko 65 odsto proizvodnje, pre svega u zemlje bivše Jugoslavije, Bugarsku, Albaniju, Italiju, Rusiju, Mađarsku. Za njihove proizvode sve je veće interesovanje i u zemljama zapadne Evrope.
U probirljivoj Nemačkoj, gde se sudaraju domaći proizvođači i konkurencija iz cele EU, Alfa Plam je uspeo da "otkine" 10 odsto tržišta. Što je još impresivnije, prodaja u Nemačkoj ide preko nemačkog trgovca koji ima vlastitu proizvodnju u Mađarskoj.
U prvih šest meseci ove godine, u kojoj sprska privreda praktično stoji, Vranjanci su proizveli više od 81.000 komada šporeta i peći, a za 10,7 miliona evra izvezli više od 42.000 proizvoda, 33 odsto više nego lane za isto vreme.
Uspeh Vranjanaca je utoliko veći jer je njihov posao izuzetno komplikovan. Pre svega, sezonskog je karaktera, pa se osam meseci proizvodi nešto što se prodaje samo četiri, jer ko bi normalan kupio šporet na drva u julu. Pri tom, ako je septembar topao, praksa kaže da se kupovina odlaže dok ne zahladi, a onda - koliko ode sa zaliha.
Osim toga, da bi proizvod stigao do kupca potrebna je zavidna logistika. U fabriku treba dopremiti kabaste "pakete" najkvalitetnijih smederevskih limova, a iz nje izvesti ništa manje gabaritne šporete na drva, kamine, peći... I to 160.000 komada svake godine.
U probirljivoj Nemačkoj, gde se sudaraju domaći proizvođači i konkurencija iz cele EU, Alfa Plam je uspeo da "otkine" 10 odsto tržišta. Što je još impresivnije, prodaja u Nemačkoj ide preko nemačkog trgovca koji ima vlastitu proizvodnju u Mađarskoj.
U prvih šest meseci ove godine, u kojoj sprska privreda praktično stoji, Vranjanci su proizveli više od 81.000 komada šporeta i peći, a za 10,7 miliona evra izvezli više od 42.000 proizvoda, 33 odsto više nego lane za isto vreme.
Uspeh Vranjanaca je utoliko veći jer je njihov posao izuzetno komplikovan. Pre svega, sezonskog je karaktera, pa se osam meseci proizvodi nešto što se prodaje samo četiri, jer ko bi normalan kupio šporet na drva u julu. Pri tom, ako je septembar topao, praksa kaže da se kupovina odlaže dok ne zahladi, a onda - koliko ode sa zaliha.
Osim toga, da bi proizvod stigao do kupca potrebna je zavidna logistika. U fabriku treba dopremiti kabaste "pakete" najkvalitetnijih smederevskih limova, a iz nje izvesti ništa manje gabaritne šporete na drva, kamine, peći... I to 160.000 komada svake godine.
MUKE S KURSOM I INFLACIJOM
U poslovanju Alfa Plama, kao i drugih pretežno izvoznih firmi, veliku ulogu u tome da li će godina biti uspešna ili ne igra i kurs dinara prema evru. Jakim dinarom, privrednici kažu nerealno jakim, zakinut je dobar deo zarade onih koji su uspeli da izvezu i na konkurentnom tržištu prodaju srpski proizvod.
"Problem sa inflacijom je ogroman. Zamislite veliku proizvodnju, gde se finanijski 'oseti' i kada poskupi hleb koji se služi u menzi, a kamoli cena struje, vode, repromaterijala. A ništa od toga ne možete da kompenzujete svojim višim cenama, jer tržište to ne može da podnese. Čak se svesno ide i na proizvodnju nekih proizvoda na kojima se ne gubi, ali i ne zaradjuje", kaže Vesna Petrevski.
"Problem sa inflacijom je ogroman. Zamislite veliku proizvodnju, gde se finanijski 'oseti' i kada poskupi hleb koji se služi u menzi, a kamoli cena struje, vode, repromaterijala. A ništa od toga ne možete da kompenzujete svojim višim cenama, jer tržište to ne može da podnese. Čak se svesno ide i na proizvodnju nekih proizvoda na kojima se ne gubi, ali i ne zaradjuje", kaže Vesna Petrevski.
KREDITI
Svi smo po hiljadu puta čuli od domaćih privrednika da u Srbiji, navodno, ne mogu dobro da rade jer banke ne žele da im daju kredite ili su im ponuđene preskupe pozajmice.
Alfa-plam nema ni taj problem. Ne zbog toga što ga banke vole i obasipaju novcem već, zvuči neverovatno, jer Alfa Plam ne želi da pozajmljuje od banaka. Čak ne uzima kredite ni kada ih, subvencionirane, nudi država.
"Banke ih jure ali oni to zasad izbegavaju, a državi je na subvencionisane kredite odgovoreno da u Vranju ima drugih firmi kojima je to potrebnije", kaže Petrevski.
Firma nema dugova i finansira se iz svojih prihoda. Pritom i raste jer od 2000. godine do danas investirano je 20 miliona evra u tehnologiju i proširenje proizvodnje. "Tehnologija peći na čvrsta goriva" deluje podsmešljivo, dok se ne vidi kompjuterizovana peć na pelet (drveni briketi) po italijanskoj tehnologiji, koju Vranjanci prave za tamošnje tržište.
Alfa-plam nema ni taj problem. Ne zbog toga što ga banke vole i obasipaju novcem već, zvuči neverovatno, jer Alfa Plam ne želi da pozajmljuje od banaka. Čak ne uzima kredite ni kada ih, subvencionirane, nudi država.
"Banke ih jure ali oni to zasad izbegavaju, a državi je na subvencionisane kredite odgovoreno da u Vranju ima drugih firmi kojima je to potrebnije", kaže Petrevski.
Firma nema dugova i finansira se iz svojih prihoda. Pritom i raste jer od 2000. godine do danas investirano je 20 miliona evra u tehnologiju i proširenje proizvodnje. "Tehnologija peći na čvrsta goriva" deluje podsmešljivo, dok se ne vidi kompjuterizovana peć na pelet (drveni briketi) po italijanskoj tehnologiji, koju Vranjanci prave za tamošnje tržište.
BERZA - PRVI MEĐU SREDNJIMA
Alfa Plam je na Beogradskoj berzi od 2002. godine (tiker ALFA), ali je imala tu čast da u ovo vreme pre tri godine "otvori" tzv. Standard market, tržište likvidnih akcija preduzeća srednje veličine. U njega su se kasnije uključile Komercijalna banka i Metalac iz Gornjeg Milanovca, i oni sa Prime marketom (Aerodrom Beograd, Energoprojekt, NIS, Sojaprotein i Tigar) čine i formalno najbolje javne akcionarske kompanije u Srbiji.
Tržišna kapitalizacija, tj. vrednost firme na berzi (broj akcija puta njena aktuelna vrednost ) je 1,4 milijarde dinara (13 miliona evra). Kriza cene ove akcije počela je pre svetske, pa se ona sa više od 40.000 dinara (tada 527,7 evra) s početka 2007. godine spustila na ispod 8.000 tokom 2008. godine (VIDI GRAFIK).
Nažalost, u Srbiji odlični rezultati u proizvodnji i izvozu, godišnji profit od tri do četiri miliona evra i redovna dividenda, nisu dovoljni da se održi i berzanska cena akcije neke kompanije, kaže Branislav Jorgić , iz Jorgić brokera, korporativnog berzanskog agenta Alfa Plama.
"Cena iz 2007. godine jeste bila preterano visoka ali takve su tada bile sve cene na berzama, i kod nas i u svetu. Kasnija cena, kada je svetska kriza već počela, od 14 do 18 hiljada dinara je mnogo realnija ali ni sadašnja od 8.000 dinara 'nije prava'. Ona je mnogo manja nego što bi trebalo da bude, kriza je tu odigrala svoje i dok ona ne prođe, i ne vrate se veliki investitori teško da će se menjati", kaže Jorgić.
Sve u svemu, Vranjanci su daleko dogurali od kovačke, elektroinstalaterske, potkivačke, kolarske i limarske radionice Gradskog zanatsko-uslužnog preduzeća "Metalac" iz 1948. godine. Od proizvodnje tada traženih plehanih lončića, kanti za vodu, korita i peći "bubnjara", preko ambicioznog programa za 1960. u kom "Preduzeće planira izradu i cinkovanje 100.000 kofi", stiglo se do osvajanja severne Evrope. Nije malo za samo šezdesetak godina.
(Georgi Mitev Šantek - MONDO)
Tržišna kapitalizacija, tj. vrednost firme na berzi (broj akcija puta njena aktuelna vrednost ) je 1,4 milijarde dinara (13 miliona evra). Kriza cene ove akcije počela je pre svetske, pa se ona sa više od 40.000 dinara (tada 527,7 evra) s početka 2007. godine spustila na ispod 8.000 tokom 2008. godine (VIDI GRAFIK).
Nažalost, u Srbiji odlični rezultati u proizvodnji i izvozu, godišnji profit od tri do četiri miliona evra i redovna dividenda, nisu dovoljni da se održi i berzanska cena akcije neke kompanije, kaže Branislav Jorgić , iz Jorgić brokera, korporativnog berzanskog agenta Alfa Plama.
"Cena iz 2007. godine jeste bila preterano visoka ali takve su tada bile sve cene na berzama, i kod nas i u svetu. Kasnija cena, kada je svetska kriza već počela, od 14 do 18 hiljada dinara je mnogo realnija ali ni sadašnja od 8.000 dinara 'nije prava'. Ona je mnogo manja nego što bi trebalo da bude, kriza je tu odigrala svoje i dok ona ne prođe, i ne vrate se veliki investitori teško da će se menjati", kaže Jorgić.
Sve u svemu, Vranjanci su daleko dogurali od kovačke, elektroinstalaterske, potkivačke, kolarske i limarske radionice Gradskog zanatsko-uslužnog preduzeća "Metalac" iz 1948. godine. Od proizvodnje tada traženih plehanih lončića, kanti za vodu, korita i peći "bubnjara", preko ambicioznog programa za 1960. u kom "Preduzeće planira izradu i cinkovanje 100.000 kofi", stiglo se do osvajanja severne Evrope. Nije malo za samo šezdesetak godina.
(Georgi Mitev Šantek - MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru