Nemačka vlada planira da uvede stroža pravila za otvaranje bolovanja, prema kojima će zaposleni morati da odu kod lekara već prvog dana bolesti kako bi dobili doznaku. Kancelar Fridrih Merc poručio je da je cilj povećanje produktivnosti i smanjenje broja dana provedenih na bolovanju.
Kraj dosadašnje prakse
Prema novim predlozima nemačkog kancelara Fridriha Merca, zaposleni više neće moći da dobiju potvrdu o bolovanju telefonskim pozivom lekaru, niti će moći da čekaju treći dan odsustva da dostave doznaku.
Umesto toga, svi koji žele da otvore bolovanje moraće da se lično jave lekaru već prvog dana bolesti.
"Broj dana provedenih na bolovanju je previsok. Uvodimo skup mera koje će zaposlenima i kompanijama omogućiti da to promene", rekao je Merc.
On je dodao da je reč o teškoj odluci, ali da Nemačka više ne može sebi da priušti pad konkurentnosti zbog dugotrajnih odsustava sa posla.
"Znamo da je ovo teška odluka, ali više ne možemo da priuštimo konkurentski hendikep koji nastaje zbog produženih odsustava sa posla", poručio je nemački kancelar.
Sindikati i lekari protiv
Predložene mere naišle su na oštro protivljenje sindikata i lekarske struke.
Predsednik sindikata Verdi, Frank Verneke, optužio je vladu da stvara "kulturu nepoverenja prema zaposlenima".
Protiv su se izjasnili i porodični lekari, koji upozoravaju da će njihove ordinacije biti preplavljene pacijentima kojima pregled nije potreban.
"Naše ordinacije biće preplavljene ljudima kojima nije potrebna lična medicinska pomoć i kojima bi bilo bolje da ostanu u krevetu", saopštilo je Nemačko udruženje porodičnih lekara, ocenivši predlog kao "apsolutnu katastrofu".
Deo šire reforme nemačke ekonomije
Prema podacima nemačkih vlasti, zaposleni u toj zemlji u proseku koriste oko 15 radnih dana bolovanja godišnje.
Promene su deo šireg paketa ekonomskih reformi koje je vlada dogovorila kako bi povećala produktivnost i ojačala javne finansije.
Paket uključuje i smanjenje birokratije, postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju, koja bi u budućnosti mogla da poraste sa 67 na čak 70 godina, kao i poreske olakšice za građane sa nižim i srednjim primanjima, dok bi oni sa godišnjim prihodima većim od 250.000 evra plaćali veći porez.
Ekonomista holandske banke ING, Karsten Brzeski, ocenio je da reforme neće preko noći pokrenuti nemačku privredu, ali da bi mogle da postave temelje za budući privredni rast.
BONUS VIDEO:
(The Telegraph/Mondo)
