"Mislim da još uvek u ovom trenutku bojazni nisu realne da će evro prestati da postoji kao valuta ali čak i kada bi se to desilo nikakav ozbiljan problem se ne bi pojavio", rekao je Dejan Šoškić za RTS.
On je naveo i da bi, u tom slučaju "po pitanju štednje uvek postojao odgovarajući kurs između evra i drugih valuta koje postoje i koje bi postojale i neka konverzija bi svakako uvek mogla da se uradi".
"To je odgovor na hipotetičko pitanje i mislim da to još uvek nije realna opcija", rekao je Šoškić povodom stavova pojedinih stranih ekonomista da bi evro mogao da prestane da postoji.
On je rekao da je za razliku od pojedinih evropskih država, u kojima su građani počeli da povlače svoj novac iz banaka, u Srbiji situacija bitno drugačija.
"U državama EU banke su u velikoj meri upravo izložene obveznicama država koje, sada se ispostavlja, nisu u stanju uvek da redovno izmiruju svoje obaveze", rekao je on podsetivši na primere Grčke, Italije, Portugala.
Prema njegovim rečima, to znači da banke koje su investirale u te obveznice verovatno neće imati vrednost koju su očekvali.
"Sa druge strane, između banaka postoji čitav niz takozvanih osiguranja kreditnog rizika koje će se aktivirati u slučaju da neke od ovih zemalja ozbiljnije dođu u probleme i ne budu mogle da izmiruju svoje obaveze", rekao je on.
Šoškić je ocenio i da su ta osiguranja kreditnog rizika nešto što može dodatno da izazove gubitke u bankarskom sistemu, podsetivši da je u Srbiji situacija drugačija.
On je napomenuo da u Srbiji postoji obavezna rezerva za banke, a da "naše banke nisu izložene obveznicama država koje imaju probleme niti u našem bankarskom sistemu postoje ovakvi instrumenti bankarskog osiguranja".
Šoškić je naveo i da je mogućnost iznošenja novca iz Srbije od strane banaka već predupređena nizom mera kao i da postoje "različiti scenariji za različite okolnosti koje bi mogle da nastanu u kontekstu ravoja krize".
On je naglasio da neće doći do smanjenje obavezne rezerve banaka već da će se kroz tri mere ići na smanjenje kamatne stope što će obezbediti više novca za kreditiranje privrede.
Šoškić je rekao i da banke imaju dovoljno novca za finansiranje privrede a da još uvek nije čuo "jake argumente" za smanjenje obavezne rezerve banaka.
Do sada nismo dobili nijedan komentar, predlog koji je upućen NBS "sa nekim konkretnim razrađenim elementima i uglavnom čujemo različite stavove pojedinaca nekada iz privrede a nekada iz banaka", rekao je on za RTS.
Guverner NBS je kao primer naveo da poslovne banke imaju dovoljno novca - 97 milijardi dinara i 1,8 milijardi evra - što pokazuje da je "likvidnost banaka u Srbiji veoma visoka i daleko iznad međunarodnih standarada".
Šoškić je upozorio i da smanjenje obavezne rezerve banaka znači unošenje više novca u sistem što se ne radi u trenutku kada je inflacija veća od zacrtane.
"Inflacija postepeno dolazi u okviru inflacionog cilja i očekujem da će se to destiti početkom naredne godine i da po osnovu toga možemo očekivati dodatno smanjivanje referentne kamatne stope", rekao je on.
Prema njegovim rečima, NBS je odlučila da uvede relaksiraniji sistem rezervacija za potencijalne gubitke u bankarskom sistemu "što bi trebalo da olakša poslovanje bankama i stvori preduslove da banke jednostavniej i jeftinije odobravaju kreditie preduzećima".
"Preuzeli smo kao država obavezu prema Međunarodnom monetarnom fondu da do kraja marta u parlament dostavimo zakon koji će omogućiti sekundarni promet potraživanja u bankama", rekao je on.
Guverner NBS smatra i da bi usvajanje tog zakona trebalo da olakša čišćenje bilansnih pozicija i učini funkcionisanje banaka efikasnijim i jeftinijim.
Šoškić navodi i da bi to trebalo da ima pozitivne efekte na obaranje kamatnih stopa dodavši da je cilj "obaranje kamatnih stopa u sistemu", jer ako se smanji obavezna rezerva onda ostaje mnogo manji prostor da se smanjuje kamatna stopa.
(Tanjug)
On je naveo i da bi, u tom slučaju "po pitanju štednje uvek postojao odgovarajući kurs između evra i drugih valuta koje postoje i koje bi postojale i neka konverzija bi svakako uvek mogla da se uradi".
"To je odgovor na hipotetičko pitanje i mislim da to još uvek nije realna opcija", rekao je Šoškić povodom stavova pojedinih stranih ekonomista da bi evro mogao da prestane da postoji.
On je rekao da je za razliku od pojedinih evropskih država, u kojima su građani počeli da povlače svoj novac iz banaka, u Srbiji situacija bitno drugačija.
"U državama EU banke su u velikoj meri upravo izložene obveznicama država koje, sada se ispostavlja, nisu u stanju uvek da redovno izmiruju svoje obaveze", rekao je on podsetivši na primere Grčke, Italije, Portugala.
Prema njegovim rečima, to znači da banke koje su investirale u te obveznice verovatno neće imati vrednost koju su očekvali.
"Sa druge strane, između banaka postoji čitav niz takozvanih osiguranja kreditnog rizika koje će se aktivirati u slučaju da neke od ovih zemalja ozbiljnije dođu u probleme i ne budu mogle da izmiruju svoje obaveze", rekao je on.
Šoškić je ocenio i da su ta osiguranja kreditnog rizika nešto što može dodatno da izazove gubitke u bankarskom sistemu, podsetivši da je u Srbiji situacija drugačija.
On je napomenuo da u Srbiji postoji obavezna rezerva za banke, a da "naše banke nisu izložene obveznicama država koje imaju probleme niti u našem bankarskom sistemu postoje ovakvi instrumenti bankarskog osiguranja".
Šoškić je naveo i da je mogućnost iznošenja novca iz Srbije od strane banaka već predupređena nizom mera kao i da postoje "različiti scenariji za različite okolnosti koje bi mogle da nastanu u kontekstu ravoja krize".
On je naglasio da neće doći do smanjenje obavezne rezerve banaka već da će se kroz tri mere ići na smanjenje kamatne stope što će obezbediti više novca za kreditiranje privrede.
Šoškić je rekao i da banke imaju dovoljno novca za finansiranje privrede a da još uvek nije čuo "jake argumente" za smanjenje obavezne rezerve banaka.
Do sada nismo dobili nijedan komentar, predlog koji je upućen NBS "sa nekim konkretnim razrađenim elementima i uglavnom čujemo različite stavove pojedinaca nekada iz privrede a nekada iz banaka", rekao je on za RTS.
Guverner NBS je kao primer naveo da poslovne banke imaju dovoljno novca - 97 milijardi dinara i 1,8 milijardi evra - što pokazuje da je "likvidnost banaka u Srbiji veoma visoka i daleko iznad međunarodnih standarada".
Šoškić je upozorio i da smanjenje obavezne rezerve banaka znači unošenje više novca u sistem što se ne radi u trenutku kada je inflacija veća od zacrtane.
"Inflacija postepeno dolazi u okviru inflacionog cilja i očekujem da će se to destiti početkom naredne godine i da po osnovu toga možemo očekivati dodatno smanjivanje referentne kamatne stope", rekao je on.
Prema njegovim rečima, NBS je odlučila da uvede relaksiraniji sistem rezervacija za potencijalne gubitke u bankarskom sistemu "što bi trebalo da olakša poslovanje bankama i stvori preduslove da banke jednostavniej i jeftinije odobravaju kreditie preduzećima".
"Preuzeli smo kao država obavezu prema Međunarodnom monetarnom fondu da do kraja marta u parlament dostavimo zakon koji će omogućiti sekundarni promet potraživanja u bankama", rekao je on.
Guverner NBS smatra i da bi usvajanje tog zakona trebalo da olakša čišćenje bilansnih pozicija i učini funkcionisanje banaka efikasnijim i jeftinijim.
Šoškić navodi i da bi to trebalo da ima pozitivne efekte na obaranje kamatnih stopa dodavši da je cilj "obaranje kamatnih stopa u sistemu", jer ako se smanji obavezna rezerva onda ostaje mnogo manji prostor da se smanjuje kamatna stopa.
(Tanjug)
Zvezda dobila derbi posle drame: Partizan skupo platio za greške, Kalinić stavio tačku!
"Kome treba ova smejurija?": Željko Obradović povisio ton pred novinarima posle poraza u derbiju
Zvezdina pobeda za glavobolju Partizana: Dva poteza rešila derbi, ovo su plusevi i minusi "večitih"
Obradović pokazao srednji prst dok je pričao o sudiji: "Ja njemu na engleskom i na 'Vi', a evo šta mi je odgovorio"
"Nije bilo pet sekundi, a svirano je!": Partizanov Amerikanac kritikovao odluku sudija u završnici derbija