Svi sanjamo o bezbrižnoj starosti, vremenu kada ćemo konačno moći da se posvetimo sebi, putovanjima i hobijima, bez stresa o tome da li ćemo imati dovoljno novca za osnovne životne potrebe. U današnjim uslovima, iznos od 100.000 dinara mesečno mnogima deluje kao optimalna cifra za pristojan penzionerski život.
Kako se uopšte računa penzija u Srbiji?
Da biste razumeli kako se računa penzija u Srbiji, važno je znati da PIO fond koristi sistem ličnih bodova. Osnov za obračun je lični koeficijent osiguranika, koji predstavlja odnos zarade na koju su plaćeni doprinosi i prosečne zarade u Republici Srbiji za svaku godinu radnog staža. Ako je zarada bila jednaka republičkom proseku, godišnji koeficijent iznosi 1. Ako je bila dvostruko veća od prosečne, koeficijent je 2, dok je kod zarade ispod proseka manji od 1. Godišnji lični koeficijenti tokom celog radnog veka utiču na formiranje ličnog boda, a konačan iznos penzije dobija se kada se lični bod pomnoži sa vrednošću opšteg boda koju država usklađuje prema važećim propisima.
Čista matematika: Kolika vam plata treba za 100.000 dinara?
S obzirom na to da se vrednost opšteg boda i prosečne plate menja, cifre se mogu posmatrati okvirno, ali je pravilo uvek isto. Prema sadašnjim vrednostima i okvirnim proračunima, za penziju od oko 100.000 dinara potrebno je imati znatno iznadprosečne zarade tokom većeg dela radnog veka, odnosno prosečan lični koeficijent približno oko 2, ali tačan iznos zavisi od dužine staža i drugih parametara obračuna.
Šta to znači u praksi?
Ako uzmemo u obzir trenutne proseke, to znači da bi vaša neto zarada, plata koja vam legne na račun i na koju su plaćeni apsolutno svi doprinosi, morala u kontinuitetu da iznosi između 180.000 i 200.000 dinara.
Nije dovoljno da ovu platu imate samo poslednjih par godina pred penziju. Zakon u obzir uzima apsolutno sve godine vašeg staža. Ako ste 20 godina radili za minimalac, a 20 godina zarađivali 200.000 dinara, vaš prosek se drastično obara i nećete dobaciti do željene cifre od 100.000 dinara penzije.
Šta ako imate manje od 40 godina staža?
Penzija se direktno vezuje za dužinu uplata doprinosa. Ukoliko u penziju idete sa, na primer, 30 godina radnog staža, da biste dobili 100.000 dinara, vaš lični koeficijent bi morao biti znatno veći od 2. U prevodu, morali biste da zarađujete oko tri puta više od republičkog proseka (blizu 300.000 dinara neto) tokom svake od tih 30 godina.
Rad "na crno" i deo plate "na ruke" - najveći neprijatelji vaše penzije
Mnogi radnici u Srbiji dobijaju deo plate na račun, a ostatak u gotovini. Kada PIO fond bude računao vašu penziju, taj novac iz koverte zvanično nikada nije ni postojao. Vaš koeficijent će se računati isključivo na osnovu onog iznosa na koji su državi uplaćeni porezi i doprinosi. Zbog toga radnici koji decenijama primaju deo plate "na ruke" najčešće završavaju sa penzijama koje su jedva dovoljne za osnovne račune i lekove.
Kako obezbediti mirnu starost?
Sve više građana se odlučuje da mesečno izdvaja određenu sumu u privatne penzijske fondove, kako bi po završetku radnog veka imali dodatni izvor prihoda uz državnu penziju.
Životno osiguranje predstavlja kombinaciju štednje i osiguranja, gde nakon isteka ugovora dobijate ušteđenu sumu sa pripisanom dobiti.
Takođe, pametna ulaganja u nekretnine, investicione fondove ili akcije tokom radnog veka mogu vam obezbediti pasivan prihod u starosti.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
