Smanjivanje obavezne rezerve bankama, smanjilo bi i sigurnost štednje građana i ne bi se doprinelo smanjivanju inflacije, odgovara guverner NBS na zahteve privrednika.
Poslednjih nedelja u javnosti se ističu predlozi privrednika da NBS smanji obaveznu rezervu bankama kako bi se podstaklo kreditiranje i privredna aktivnost u zemlji, podsetio je guverner Dejan Šoškić u tekstu objavljenom u Politici, upozoravajući da ovaj predlog, međutim, ne uzima u obzir nekoliko činjenica.
Prvo, kaže guverner, smanjivanje obavezne rezerve predstavlja dodavanje novca u finansijski sistem (ekspanzivna monetarna politika), rekao je Šoškić, a to u aktuelnom srpskom slučaju kada je inflacija iznad inflacionog cilja ne doprinosi njenom smanjivanju.
Drugo – obavezna rezerva je dodatna garancija štednje naših građana. Na svakih hiljadu evra devizne štednje građana, 250 do 300 evra (u zavisnosti od oročenja) odlazi na potpuno sigurno mesto, u NBS.
Smanjivanje obavezne rezerve, piše Šoškić, bi smanjilo i sigurnost depozita građana. U krizi, svi bi trebalo da znamo, ne treba donositi bilo kakve mere koje mogu uticati na smanjenje poverenja građana u depozite u bankama.
Šoškić, takođe, navodi ako bi se smanjile devizne rezerve, suzio bi se prostor za dalje smanjivanje (referentne) kamatne stope NBS, kojom su "određeni" i nivoi kamatnih stopa dinarskih kredita, a time neće se pomoći privredna aktivnost i zaposlenost.
Guvrener je podsetio da banke već sada na svojim deviznim računima drže i 1,8 milijardi evra.
Ako taj novac banke već sada imaju a ne daju ga privredi, zašto bi sa dodatnim novcem bilo drugačije, upitao je Šoškić i zaključio da bi se u slučaju smanjivanja rezerve, dodatne devize, najverovatnije, dodale na postojećih 1,8 milijardi evra na deviznim računima banaka uz rizik da se poveća razduživanje banaka i odliv kapitala iz Srbije.
(Tanjug)
Prvo, kaže guverner, smanjivanje obavezne rezerve predstavlja dodavanje novca u finansijski sistem (ekspanzivna monetarna politika), rekao je Šoškić, a to u aktuelnom srpskom slučaju kada je inflacija iznad inflacionog cilja ne doprinosi njenom smanjivanju.
Drugo – obavezna rezerva je dodatna garancija štednje naših građana. Na svakih hiljadu evra devizne štednje građana, 250 do 300 evra (u zavisnosti od oročenja) odlazi na potpuno sigurno mesto, u NBS.
Smanjivanje obavezne rezerve, piše Šoškić, bi smanjilo i sigurnost depozita građana. U krizi, svi bi trebalo da znamo, ne treba donositi bilo kakve mere koje mogu uticati na smanjenje poverenja građana u depozite u bankama.
Šoškić, takođe, navodi ako bi se smanjile devizne rezerve, suzio bi se prostor za dalje smanjivanje (referentne) kamatne stope NBS, kojom su "određeni" i nivoi kamatnih stopa dinarskih kredita, a time neće se pomoći privredna aktivnost i zaposlenost.
Guvrener je podsetio da banke već sada na svojim deviznim računima drže i 1,8 milijardi evra.
Ako taj novac banke već sada imaju a ne daju ga privredi, zašto bi sa dodatnim novcem bilo drugačije, upitao je Šoškić i zaključio da bi se u slučaju smanjivanja rezerve, dodatne devize, najverovatnije, dodale na postojećih 1,8 milijardi evra na deviznim računima banaka uz rizik da se poveća razduživanje banaka i odliv kapitala iz Srbije.
(Tanjug)
