Kupovna moć građana Srbije u maju 2026. godine zabeležila je blagi pad u odnosu na prethodni mesec. Dok prosečna potrošačka korpa "pojede" skoro celu prosečnu platu (tačnije 0,94 prosečne neto zarade u maju, dok je u aprilu taj udeo iznosio 0,91), postavlja se pitanje koliko nam je vremena i rada potrebno da bismo opremili dom osnovnim trajnim dobrima ili kupili nov automobil.
Zvanični statistički podaci pokazuju da je prosečna neto plata za maj 2026. godine iznosila 118.398 dinara. Kada se to preračuna u dnevni rad (pod pretpostavkom da jedan radni dan traje 8 sati), dnevna zarada (dnevnica) prosečnog radnika u Srbiji iznosi 5.638,00 dinara, dok je satnica 704,75 dinara.
Na osnovu ovih parametara, donosimo vam detaljnu računicu o tome koliko tačno efektivnih radnih dana morate provesti na poslu da biste sebi priuštili televizor, frižider, šporet ili novu "Škodu Fabiju".
Za tehniku i belu tehniku radimo od 3 do 6 dana
Kupovina krupnijih kućnih aparata nekada je zahtevala višemesečnu štednju ili kupovinu na brojne rate. Danas je situacija znatno povoljnija.
Za opremanje domaćinstva osnovnim aparatima, prosečan radnik u Srbiji treba da izdvoji manje od jedne radne nedelje po artiklu:
- LCD televizor od 32 inča: Za ovaj uređaj, čija je prosečna cena u maju 2026. iznosila 18.555,66 dinara, potrebno je izdvojiti svega 3 radna dana (odnosno 0,2 prosečne neto plate).
- Frižider: Sa prosečnom cenom od 29.467,18 dinara, frižider vas "košta" tačno 5 radnih dana na poslu.
- Električni štednjak: Za novi šporet, čija je prosečna cena 28.968,98 dinara, takođe je potrebno raditi 5 radnih dana.
- Mašina za pranje rublja (veš mašina): Nešto skuplja stavka u domaćinstvu prosečno košta 34.031,68 dinara, za šta je potrebno izdvojiti 6 radnih dana.
Ukupno gledano, ako biste odlučili da odjednom opremite dom i kupite sva četiri navedena uređaja (televizor, frižider, šporet i veš mašinu), za to bi vam bilo potrebno ukupno 19 radnih dana, što je manje od jednog prosečnog radnog meseca.
Za automobil radimo skoro dve godine
Dok se kućni aparati mogu nabaviti relativno brzo, situacija sa četvorotočkašima je znatno složenija.
Kupovina novog automobila i dalje zahteva izuzetno dug radni angažman i predstavlja ogroman izdatak.
Prosečna cena modela Škoda Fabija 1.2 u maju 2026. godine iznosila je 2.359.557,09 dinara. Da biste kupili ovaj automobil iz salona, potrebno je izdvojiti čak 19,9 prosečnih neto zarada.
Prevedeno u efektivno radno vreme, to znači da prosečan građanin Srbije za novu "Škodu" mora da radi tačno 1 godinu i 8 meseci (pod uslovom da celokupnu neto zaradu usmeri isključivo na otplatu automobila, bez ikakvih drugih životnih troškova poput hrane ili komunalija).
Kako smo stajali 2000. godine, a kako danas?
Iako građani često imaju utisak da cene nezaustavljivo rastu, statistika trajnih dobara pokazuje da je kupovna moć u ovom segmentu dramatično porasla u poslednjih četvrt veka. Kada uporedimo podatke to izgleda ovako:
- Frižider: U septembru 2000. godine za kupovinu frižidera bilo je potrebno izdvojiti čak 4,5 prosečnih plata! Danas je za isti aparat potrebno tek 0,2 plate (odnosno 5 radnih dana).
- Mašina za pranje rublja: Pre 26 godina za veš mašinu se radilo neverovatnih 6,4 meseca (prosečnih plata). Danas se ovaj uređaj kupuje za samo 0,3 plate (6 radnih dana).
- Električni štednjak: Sa nekadašnjih 3,8 prosečnih plata u 2000. godini, šporet je pao na svega 0,2 prosečne plate u maju 2026. godine.
- Škoda Fabija 1.2: Čak i kod automobila primetan je trend veće dostupnosti. U maju 2018. godine za ovaj model bilo je potrebno izdvojiti 27,6 prosečnih zarada, dok je taj broj u maju 2026. godine spao na 19,9 zarada.
Ovi uporedni podaci pokazuju da su trajna potrošna dobra postala dostupnija prosečnom radniku u Srbiji.
Ipak, dok tehnika i automobili postaju "povoljniji" u odnosu na plate, tekući mesečni troškovi i svakodnevna hrana i dalje predstavljaju izazov, jer prosečna potrošačka korpa od 110.739,43 dinara i minimalna od 57.188,42 dinara odnose najveći deo mesečnog kućnog budžeta.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
