- Rast cena energije i potrošnje struje podstiče domaćinstva da razmatraju solarne panele sa baterijama kao način da smanje zavisnost od mreže.
- U Srbiji kompletan solarni sistem od oko 5 kW košta uglavnom 4.500 do 6.500 evra, a baterija dodatno povećava ulaganje.
- Državne subvencije mogu da pokriju 50 do 65 odsto investicije, a za socijalno ugrožene i do 90 odsto.
Dok cene energije sve snažnije pritiskaju kućne budžete sa obe strane Atlantika, domaćinstva traže načine da smanje zavisnost od elektroenergetske mreže i ublaže buduća poskupljenja. Jedno od rešenja koje sve više dobija na značaju jesu solarni paneli u kombinaciji sa baterijama za skladištenje električne energije, navodi se u analizi Rojtersa.
Rast cena energije nije posledica samo aktuelnih geopolitičkih kriza. Potrošnja električne energije ubrzano raste zbog širenja data centara, elektrifikacije industrije, saobraćaja i drugih delova ekonomije.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna potrošnja električne energije trebalo bi da poraste za 19 odsto između 2025. i 2030. godine i dostigne oko 33.600 teravat-sati. Istovremeno bi potrošnja struje data centara mogla gotovo da se udvostruči.
Elektroenergetske mreže ne stižu da prate rast potrošnje
Tradicionalni odgovor na rast potražnje podrazumeva izgradnju novih elektrana, dalekovoda, trafostanica i druge mrežne infrastrukture.
Problem je što takvi projekti zahtevaju ogromna ulaganja i često godine potrebne za dobijanje dozvola, nabavku opreme i samu izgradnju.
Reuters navodi da bi širom sveta do 2035. godine u unapređenje elektroenergetskih mreža trebalo da bude uloženo oko 5,8 biliona dolara. Međutim, rast cena opreme, problemi u lancima snabdevanja i dugo čekanje na priključenje znače da ni tolika ulaganja neće automatski ukloniti sva uska grla.
U Sjedinjenim Američkim Državama je prosečan projekat proizvodnje električne energije koji je 2025. tražio priključenje na mrežu čekao oko pet godina od podnošenja zahteva do puštanja u rad.
Troškovi takvog razvoja infrastrukture na kraju se, direktno ili indirektno, mogu preliti i na potrošače kroz veće račune, tarife i druge troškove energetskog sistema.
Solarni paneli menjaju položaj domaćinstava
Za razliku od klasične izgradnje velikih energetskih objekata, kućni solarni sistemi mogu da budu postavljeni mnogo brže.
Posebnu prednost imaju sistemi koji uz solarne panele sadrže i bateriju. Domaćinstvo tada deo proizvedene energije može da skladišti i koristi kasnije, umesto da u vreme najveće potrošnje svu električnu energiju uzima iz mreže.
Na tržištima na kojima je to omogućeno, vlasnici baterija mogu čak da ustupe deo uskladištene energije elektroenergetskom sistemu u periodima velike potražnje i za to ostvare prihod.
Time domaćinstvo više nije samo potrošač električne energije, već može da postane i njen proizvođač.
Trend već ubrzano raste. U SAD je tokom 2025. godine čak 37 odsto novih kućnih solarnih sistema ugrađeno zajedno sa baterijskim skladištem, dok je 2020. taj udeo iznosio samo šest odsto.
A koliko solarni paneli koštaju u Srbiji?
Kada se Rojtersova globalna analiza prenese na Srbiju, pitanje koje većinu građana najviše zanima jeste koliko bi takva investicija zapravo koštala.
Aktuelne ponude na domaćem tržištu pokazuju da se cena kompletnog solarnog sistema od oko 5 kW, koji je čest izbor za porodične kuće, uglavnom kreće između približno 4.500 i 6.500 evra, u zavisnosti od opreme, invertera, krova, izvođača i toga šta je uključeno u cenu.
Jedna od aktuelnih ponuda iz avgusta 2026. za sistem od 5 kW "ključ u ruke" iznosi 5.190 evra. U cenu su uključeni oprema, montaža, tehnička dokumentacija i vođenje procedure priključenja.
Za manji sistem od 3 kW cena kreće od približno 3.290 evra, dok sistem od oko 8 kW može da košta oko 7.490 evra.
Konačna cena, međutim, zavisi od konkretnog objekta, stanja krova, postojeće električne instalacije i potrebne snage sistema.
Baterija značajno povećava početno ulaganje
Ukoliko vlasnik želi da uz panele ugradi i bateriju u kojoj će čuvati proizvedenu električnu energiju, investicija postaje znatno veća.
Prema jednoj od aktuelnih ponuda na domaćem tržištu, baterija kapaciteta 5 kWh košta oko 2.290 evra, baterija od 7,5 kWh oko 3.290 evra, dok baterija od 10 kWh može da košta približno 4.390 evra.
Zbog toga veliki broj domaćinstava u Srbiji za početak bira solarni sistem povezan sa mrežom bez baterije.
Država pokriva deo ulaganja
Trošak može značajno da bude smanjen kroz subvencije za energetsku sanaciju domaćinstava.
Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da građani, u zavisnosti od paketa mera za koji konkurišu, mogu da dobiju subvenciju u iznosu od 50 do 65 odsto vrednosti investicije.
Program obuhvata, između ostalog, postavljanje solarnih panela, ali dostupnost sredstava zavisi od javnih poziva koje raspisuju gradovi i opštine.
Prijava zato ne znači automatski da će subvencija biti odobrena, jer su sredstva u pojedinim lokalnim samoupravama ograničena.
Za socijalno ugrožene građane predviđena je mogućnost subvencionisanja do čak 90 odsto vrednosti energetske sanacije, ukoliko ispunjavaju propisane uslove.
U Srbiji možete da postanete kupac-proizvođač
Domaćinstva u Srbiji koja proizvode električnu energiju iz sopstvene solarne elektrane mogu da steknu status kupca-proizvođača.
EPS navodi da domaćinstvo može da zaključi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem. Tako električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora koristi za sopstvene potrebe, dok višak predaje u mrežu.
Taj višak se kroz sistem neto merenja koristi za umanjenje neto potrošnje električne energije u narednim obračunskim periodima, što može da smanji troškove domaćinstva za struju.
Da bi stekao status kupca-proizvođača, krajnji kupac najpre mora da izgradi objekat za proizvodnju električne energije, zatim da kod Elektrodistribucije Srbije prilagodi merno mesto, a potom da snabdevaču podnese zahtev za zaključenje ugovora.
Kada su uslovi ispunjeni i ugovor zaključen, operator distributivnog sistema priključuje objekat i upisuje domaćinstvo u Registar kupaca-proizvođača.
BONUS VIDEO:
