- Cena gasa u Evropi skočila je 150 odsto od početka godine, dok su zalihe u skladištima oko 67 odsto pred zimu.
- Nafta i derivati takođe poskupljuju, a analize upozoravaju da barel može da stigne i do 120 dolara.
- Srbija je popunila skladišta i uvodi mere poput ograničenja cena, zabrane izvoza i nižih akciza, ali problem ostaju sankcije NIS-u.
Cena gasa na evropskom tržištu viša je za čak 150 odsto nego na početku godine. Srbija je popunila skladište, Banatski dvor ima i zakupljene rezerve gasa u Mađarskoj.
Međutim, brine što su u jeku priprema za zimu zalihe u evropskim skladištima na oko 67 odsto, jer je izostalo letnje pojeftinjenje koje su mnoge zemlje čekale.
Gligo Vuković, programski menadžer u Misiji EU u Srbiji, rekao je da sve cene najviše poguralo to što Evropa sada zavisi od globalnog LNG tržišta.
"Rat na Bliskom istoku se, nažalost, produžio. Ono što evropska direktiva zahteva od članica Evropske unije je da ta popunjenost bude 90 odsto do 1. novembra tekuće godine, uz mogućnost da se u posebnim situacijama ta popunjenost bude 80 odsto", objasnio je Vuković.
Prvi put derivati brže poskupljuju od sirove nafte
Još više zabrinjava nagli rast nafte i derivata. Analize ukazuju da barel brzo može da dogura i do 120 dolara.
Prvi put na tržištu gotovi derivati - dizel, benzin i kerozin, poskupljuju brže od sirove nafte.
Ekonomista NLB iz Slovenije Blaž Bračić objasnio je posledice nedostatka kapaciteta rafinerija.
"Reč je o takozvanom fenomenu 'dizel-kreka', gde se cena sirove nafte kreće sasvim drugačije od cene prerađenih naftnih derivata. Trenutno se suočavamo sa nedostatkom kapaciteta rafinerija. Jedan od faktora je Ormuski moreuz. Drugi je Rusija, gde Ukrajina snažno gađa tamošnje rafinerije", rekao je Bračić.
Evropa traži odgovor
Na pumpama širom Evrope gorivo je sve skuplje. Potrošači brinu, a zemlje ponovo uvode mere kako bi smanjile prelivanje skupe nafte i derivata na cene goriva.
Sabrina Malema, direktorka operative u kompaniji za prevoz u Francuskoj, ukazuje na neophodnost racionalne potrošnje, jer ističe da gorivo sada vredi kao zlato.
Tomazo Duso sa nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja istakao je da je na duge staze potrebna konkurencija na tržištu.
"Bolji pristup je ciljano, direktno rasterećenje, poput isplate pomoći domaćinstvima sa niskim primanjima ili finansijske podrške malim preduzećima. A dugoročno gledano, potrebna nam je veća konkurencija među rafinerijama i velikim trgovcima", rekao je Duso.
Snabdevanje u Srbiji je stabilno, a Vlada stalno produžava mere kako bi se ublažile posledice naftne krize. Na snazi su: ograničenje cena, zabrana izvoza derivata i smanjenje akciza na gorivo za 20 odsto, ali je problem sankcija NIS-u veliki dodatni teret za zemlju.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
