Iako Srbija formalno nije ušla u krizu državnog duga, moraju se doneti dodatne mere da se to ne desi, kaže savetnik premijera Jurij Bajec. Probijanje zakonskog okvira za javni dug, po podacima NBS, je "stvar metodologije", objašnjava Bajec.
Ekonomsta i Cvetkovićev savetnik Jurij Bajec izjavio je danas da Srbija formalno nije u krizi javnog duga, ali bi od Nove Godine vlada trebalo da donese program mera kojima bi se taj javni dug držao pod kontrolom.
"Srbija se drži granice visine javnog duga i ne sme da dozvoli, to je važan test za državu, da taj dug pređe ograničenje kroz koncipiranje republičkog budžeta za narednu godinu, ali i donošenje programa ekonomske politike pre izbora", rekao je novinarima Bajec.
On je istakao da će biti verovatno potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na zadatom nivou.
Ukoliko se granica dozvoljenog javnog duga pređe mogao bi biti ugrožen međunarodni kredibilitet Srbije, što bi dovelo do toga da se dovede u pitanje funkcionisanje aranžmana sa MMF-om, ali i njeno buduće zaduživanje, s obzirom na to da bi cena tog zaduživanja verovatno porasla.
Bajec je naveo da su zahtevi nekih privrednika da se javni dug poveća na 60 odsto BDP-a (sada je 45 odsto) nerealni jer bi u tom slučaju nova pozajmica države na tržištu bila po kamatnoj stopi većoj od sedam odsto (koliko je plaćeno pri skupljanju milijarde dolara izdavanjem evro obveznica) a to bi se sve na kraju odrazilo na poreske obveznike u Srbiji jer bi oni morali da finansiraju takvo zaduživanje.
Govoreći o merama za smanjenje duga, Bajec je rekao da Vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa do narednih izbora.
Prema njegovom mišljenju, vlada se u tom smislu može preorijentisati na neke druge odluke, kao što su poboljšanje naplate socijalnih doprinosa, ostvarenje ušteda u javnim nabavkama, ograničenje kupovine robe i usluga, a može da se "dirne" u neke nepoljoprivredne subvencije ali i u neke druge oblasti.
To je za državu važnije nego da ide u nekontrolisano povećanje javnih prihoda, rekao je Bajec.
Na kraju, Bajec je uputio apel Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija da metodološki usklade način obračuna i učešća javnog duga u BDP-u, objašnjavajući da su razlike su nastale, između ostalog, zbog različitog obuhvata inflacije.
NBS, naime, koristi međunarodnu metodologiju ali "stvar je u tome što nju koriste razvijenije zemlje gde je stopa inflacije niska i stabilna, dok kod nas fluktuira tokom godine".
Upravo zbog te razlike u stopama dolazi do različitog obračuna tekućeg BDP-a, pa se on nekad veštački povećava a nekad smanjuje.
Prema poslednjem saopštenju NBS, u trećem tromesečju ove godine javni dug Srbije uvećan za 1,5 milijardi evra, saopštila Narodna banka Srbije.
Povećanje rezultiralo rastom njegovog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto. U slučaju prekoračenja limita od 45 odsto BDP-a, zakon nalaže obavezu vraćanja duga u dozvoljene okvire, podseća centralna banka.
(Tanjug/MONDO)
"Srbija se drži granice visine javnog duga i ne sme da dozvoli, to je važan test za državu, da taj dug pređe ograničenje kroz koncipiranje republičkog budžeta za narednu godinu, ali i donošenje programa ekonomske politike pre izbora", rekao je novinarima Bajec.
On je istakao da će biti verovatno potrebne uštede u javnim rashodima da bi granica javnog duga ostala na zadatom nivou.
Ukoliko se granica dozvoljenog javnog duga pređe mogao bi biti ugrožen međunarodni kredibilitet Srbije, što bi dovelo do toga da se dovede u pitanje funkcionisanje aranžmana sa MMF-om, ali i njeno buduće zaduživanje, s obzirom na to da bi cena tog zaduživanja verovatno porasla.
Bajec je naveo da su zahtevi nekih privrednika da se javni dug poveća na 60 odsto BDP-a (sada je 45 odsto) nerealni jer bi u tom slučaju nova pozajmica države na tržištu bila po kamatnoj stopi većoj od sedam odsto (koliko je plaćeno pri skupljanju milijarde dolara izdavanjem evro obveznica) a to bi se sve na kraju odrazilo na poreske obveznike u Srbiji jer bi oni morali da finansiraju takvo zaduživanje.
Govoreći o merama za smanjenje duga, Bajec je rekao da Vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa do narednih izbora.
Prema njegovom mišljenju, vlada se u tom smislu može preorijentisati na neke druge odluke, kao što su poboljšanje naplate socijalnih doprinosa, ostvarenje ušteda u javnim nabavkama, ograničenje kupovine robe i usluga, a može da se "dirne" u neke nepoljoprivredne subvencije ali i u neke druge oblasti.
To je za državu važnije nego da ide u nekontrolisano povećanje javnih prihoda, rekao je Bajec.
Na kraju, Bajec je uputio apel Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija da metodološki usklade način obračuna i učešća javnog duga u BDP-u, objašnjavajući da su razlike su nastale, između ostalog, zbog različitog obuhvata inflacije.
NBS, naime, koristi međunarodnu metodologiju ali "stvar je u tome što nju koriste razvijenije zemlje gde je stopa inflacije niska i stabilna, dok kod nas fluktuira tokom godine".
Upravo zbog te razlike u stopama dolazi do različitog obračuna tekućeg BDP-a, pa se on nekad veštački povećava a nekad smanjuje.
Prema poslednjem saopštenju NBS, u trećem tromesečju ove godine javni dug Srbije uvećan za 1,5 milijardi evra, saopštila Narodna banka Srbije.
Povećanje rezultiralo rastom njegovog učešća u procenjenom BDP na 46,7 odsto. U slučaju prekoračenja limita od 45 odsto BDP-a, zakon nalaže obavezu vraćanja duga u dozvoljene okvire, podseća centralna banka.
(Tanjug/MONDO)
